Парадајз — веома корисно „поврће“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРИТАНИЈЕ

„НИШТА без парадајза!“, узвикује једна италијанска домаћица. Многи кувари из целог света сложили би се с њом. Заиста, парадајз се налази у рецептима многих националних кухиња. У баштама се узгаја више него било која друга култура. Али, да ли је то воће или поврће?

Према ботаничкој дефиницији, парадајз је воће због тога што има бобичасти плод који садржи семе. Међутим, већина људи га сврстава у поврће пошто се углавном једе уз главно јело. Овај укусни плод има веома занимљиву прошлост.

Живописна прошлост

У Мексику, Астеци су узгајали парадајз ради исхране. Шпански конкистадори, који су га почетком 16. века пренели у Шпанију, позајмили су реч томатл из језика нахуатл и назвали су га томате. Парадајз је убрзо постао веома популаран у шпанским насеобинама у Италији, северној Африци и на Блиском истоку.

Средином 16. века парадајз је доспео и у северну Европу. У почетку се сматрало да је отрован и гајен је у баштама само ради декорације. Међутим, иако ова биљка с листовима јаког мириса и отровном стабљиком припада истој породици као и велебиље, њен плод је потпуно безопасан.

С обзиром на то да су га Италијани назвали помодоро (златна јабука), у Европу је вероватно најпре стигао жути парадајз. Енглези су га у почетку звали томате, а касније томато, али често се користио и назив „јабука љубави“. Колонисти су понели парадајз из Европе на дуго путовање преко Атлантског океана у Северну Америку, где је током 19. века постао веома цењена намирница.

Изузетна разноликост и популарност

Уколико бисте некога упитали које је боје парадајз, одговор би највероватније био „црвене“. Али, да ли вам је познато да постоје подврсте које имају жут, наранџаст, ружичаст, љубичаст, браон, бео, зелен, па чак и пругаст плод? Осим тога, нису сви округли. Неки су пљоснати, дугуљасти или крушкасти. Разликују се и по величини — неки су мали попут грашка, док су други велики попут песнице.

Ова омиљена биљка гаји се од Исланда на далеком северу, па све до Новог Зеланда на југу. Највећи произвођачи су Сједињене Државе и јужноевропске земље. У подручјима с хладном климом, парадајз се гаји у стакленим баштама, а у областима где влада суша, користи се посебна техника — биљка се не сади, већ се држи у води у којој су растворене хранљиве материје.

Парадајз је већ дуго култура која се веома радо гаји. Лако га је узгајати, а мањој породици је довољно само неколико садница да би имала парадајз током целе сезоне. Уколико располажете ограниченим простором, потражите врсте које су посебно намењене гајењу у двориштима или на балконима.

Корисни савети и информације

Пошто ниска температура лоше утиче на укус парадајза, није добро чувати га у фрижидеру. Уколико желите да убрзате процес сазревања, можете га ставити на прозор, где ће бити изложен сунчевој светлости, или га држати на собној температури, у посуди са зрелим парадајзом или бананама. Осим тога, можете га неколико дана држати у затвореној папирној кеси.

Парадајз благотворно делује на здравље. Садржи витамине А, Ц и Е, као и калијум, калцијум и минералне соли. Истраживачи су установили да је богат и ликопеном, моћним антиоксидансом за који се верује да смањује ризик од извесних болести као што су рак и срчана обољења. У њему има од 93 до 95 посто воде, а за оне који воде  рачуна о линији добра вест је да има врло мало калорија.

Укусан у свим облицима

Коју врсту парадајза ћете изабрати приликом куповине? Најпознатија врста, црвене боје, добра је за салате, чорбе и сосове. Сићушни бобичасти парадајз, црвене, наранџасте или жуте боје, који је веома сладак јер садржи висок проценат шећера, веома је укусан када се једе свеж. Ако правите пицу или неко јело с тестенином, могли бисте да користите меснати, дугуљасти парадајз. Једна врста веома крупног меснатог парадајза идеална је за пуњење и печење. Зелени парадајз, који понекад има карактеристичне пруге, одличан је додатак јелима. Мора се признати да парадајз даје посебан укус и боју великом броју специјалитета с поврћем, јајима, тестенином, месом и рибом. Чак и ако не можете да набавите свеж парадајз, сигурно ћете у оближњој продавници наћи много конзервисаних и других производа од парадајза.

Сваки кувар има своје рецепте с парадајзом, а ми вам дајемо неколико предлога које ћете можда пожелети да испробате.

1. Припремите једноставно и привлачно предјело тако што ћете наизменично ређати на тањир кришке парадајза, моцареле и авокада. Зачините с мало маслиновог уља и бибера и украсите листовима босиљка.

2. Направите грчку салату — исецкајте парадајз, краставац и фета сир и измешајте их с црним маслинама и кришкама црног лука. Додајте со и бибер и послужите с преливом од маслиновог уља и сока од лимуна.

3. Измешајте исецкан свеж парадајз, црни лук, љуте папричице и коријандер. Додајте мало сока од лимете и добили сте мексичку салсу.

4. Припремите једноставан, али укусан сос од парадајза за тестенину: ставите у посуду конзерву исецканог парадајза, мало шећера (или кечапа), мало маслиновог уља, ситно исецкан чешањ белог лука, мало зачинских биљака као што су босиљак, ловоров лист или оригано. Додајте со и бибер. Кад смеса проври, смањите температуру и оставите да се двадесетак минута кува на тихој ватри, док се сос не згусне. Затим прелијте тесто које сте претходно скували и процедили.

Вишеструко корисни парадајз је још један пример предивне разноликости хране која је створена за нас.