Којом страном пута возите?

Од дописника Пробудите се! из Британије

На аеродрому сам дочекала госта из Америке. Када смо дошли до мојих кола, рекла сам: „Седи напред“, и он је моментално кренуо ка возачевој страни. „Ах, заборавио сам“, казао је. „Ви овде возите погрешном страном пута.“

Наравно, вероватно бих у посети Сједињеним Државама и ја рекла исто. Али, док смо се возили, решила сам да сазнам зашто се у неким земљама вози левом страном, када скоро цео свет то чини десном страном.

Како је некада било

Вратимо се неких две хиљаде година уназад, у време када су Римљани владали Британијом. Археолози су открили којом се страном пута тада возило. Они су 1998. открили добро очувану стазу ка римском каменолому близу Свиндона, у Енглеској. Трагови на једној страни стазе много су дубљи, што би био случај када би теретна кола у каменолом одлазила празна, а враћала се натоварена. Ти трагови указују на то да су, барем на овој локацији, Римљани возили левом страном пута.

Неки чак мисле да су коњаници из древних времена углавном јахали левом страном. Пошто је већина људи деснорука, коњаник је на тај начин могао да држи узде левом руком, док је десном могао да се рукује с другим јахачем или да се по потреби брани мачем.

Прелазак на десну страну

Крајем 18. века, у земљама као што су Сједињене Државе, прешло се на десну страну, јер су кочијаши почели да користе велика теретна кола која је вукло по неколико коња. Запреге нису имале седиште, тако да је кочијаш јахао на задњем левом коњу и у десној руци држао бич. Пошто је седео слева, логично је да је желео да се с другим запрегама мимоилази с леве стране како би био сигуран да им се точкови неће закачити. Зато се кретао десном страном пута.

Међутим, Енглези нису увели ту промену. Они су имали мање запреге са местом за кочијаша, обично напред с десне стране.  Одатле је он десном руком могао да користи дугачак бич без бојазни да ће га закачити за товар иза себе. Са те позиције, држећи се леве стране пута, могао је да оцени безбедно растојање при мимоилажењу с возилом из супротног правца. Земље које су постале део британске империје прихватиле су правило кретања левом страном. Ипак, има и изузетака. На пример, Канада је с временом променила страну, како би ускладила саобраћај на граници са Сједињеним Државама.

Политичка збивања у Француској одиграла су значајну улогу у овој причи. Пре Француске револуције 1789. године, аристократија се возила левом страном пута и приморавала је сељаке да иду другом страном. Али када је Револуција почела, ти племићи су очајнички желели да сакрију свој идентитет, тако да су и они почели да се крећу десном страном пута. Француска влада је 1794. у Паризу увела правило кретања десном страном и то се касније ширило како су освајачке војске Наполеона I марширале великим делом Европе. Уопште не изненађује што се Наполеону свиђало то правило. Једно дело објашњава да је, пошто је он био левак, „његова војска морала да маршира десном страном како би му рука у којој је држао мач била до противника“.

У европским земљама које су одолеле Наполеоновом нападу кретало се левом страном. Почетком 20. века, Русија и Португал су прешле на десну страну пута. Аустрија и Чехословачка учиниле су то када их је крајем 1930-их окупирала нацистичка Немачка, а истим путем кренула је и Мађарска. Данас се левом страном вози у још само четири европске земље : у Британији, Ирској, на Кипру и Малти. Занимљиво је да се у Јапану, иако он никада није био британска колонија, такође вози левом страном.

Авиони, бродови, возови и пешаци

А како је са авионима и бродовима? У начелу, водени саобраћај се одвија десном страном. Исто је и с ваздушним саобраћајем. А како је са железницом? Којом ће се од две пруге воз кретати, у неким земљама одређује сигнална опрема. Савремени системи железнице често омогућавају да возови иду у оба смера. Ипак, у случају да се ради о старијој сигналној опреми, шине су једносмерне. Којим смером ће се воз кретати, у неким случајевима је вероватно одредила земља која је првобитно поставила пругу.

А како је с пешацима? Ако поред пута нема тротоара, као најбезбедније препоручује се кретање супротно од смера саобраћаја, без обзира на страну пута којом се вози. Ако се саобраћај одвија десном, пешацима се саветује да се крећу левом страном пута, лицем према возилима која им долазе у сусрет. У Британији, где возимо левом страном, трудимо се да задржимо на уму да пешке треба да идемо десном страном. А наш пријатељ из Америке? Па, када је код куће, он иде супротном страном!