Планине — зашто су нам потребне

„Идите у планине и ослушните њихов глас. Спокојство природе ће вас обузети, баш као што сунце својим зрацима грли дрвеће. Ветрови ће вам удахнути своју свежину, а олује своју снагу, и однеће ваше бриге, као што односе јесење лишће“ (ЏОН МЈУР, АМЕРИЧКИ ПИСАЦ И ПРИРОДЊАК).

КАО што је Џон Мјур приметио пре више од једног столећа, планине имају моћ да нас покрену. Оне поседују величанственост која очарава, нетакнуту природу која усхићује и мир који опушта. Сваке године милиони људи одлазе у планине како би уживали у њиховој лепоти и побегли од свакидашњице. „Планине су од памтивека биле предмет дивљења и извор надахнућа за читава друштва и културе“, запажа Клаус Тепфер, директор Програма Уједињених нација за заштиту животне средине.

Али, ситуација у којој се налазе планине није баш ружичаста. Вековима је њихова удаљеност у великој мери представљала заштиту од претеране експлоатације. Међутим, сада им прети опасност. „Нека од малобројних подручја нетакнуте природе брзо нестају због развоја пољопривреде, изградње инфраструктуре и због других активности које имају дугорочан утицај“, наводи се у недавном званичном саопштењу Уједињених нација.

Планинске регије покривају велики део копна на нашој планети. Половина светског становништва зависи од њихових природних богатстава. Осим тога, оне су дом милионима људи. Планине нису само идилична места с призорима који одузимају дах — оне представљају много више од тога. Осмотримо неке од начина на које планине доприносе добробити човечанства.

Зашто су планине драгоцене

◼ ЗАЛИХЕ ВОДЕ. Све највеће светске реке извиру у планинама, што значи да већи део наших залиха воде потиче из планинских области. У Северној Америци, моћне реке Колорадо и Рио Гранде скоро сву своју воду добијају из Стеновитих планина. Око 50 посто светског становништва живи у јужној и источној Азији. Већина тих људи зависи од киша које падају на огромне планинске венце у областима Хималаја, Каракорума, Памира и Тибета.

„Планине, водоторњеви света, од непроцењивог су значаја за целокупни живот на земљи и за добробит човечанства“, објашњава Тепфер и додаје: „Оно што се догађа на највишим планинским врховима утиче на живот у низијама, рекама и језерима, па чак и у морима и океанима.“ У многим земљама, снег који падне током зиме задржава се на планинама, одакле се његова животодајна влага постепено ослобађа током пролећа и лета. У сушним подручјима, наводњавање често не би било могуће да није воде која се добија од отопљеног снега  с далеких планина. Обронци многих планина обрасли су шумама које попут сунђера упијају падавине, тако да вода постепено доспева у реке, чиме се спречава појава разорних бујица.

◼ СТАНИШТА ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА И БИОЛОШКА РАЗНОЛИКОСТ. Удаљеност планинских подручја, као и ограничене могућности за земљорадњу, донекле су представљале заштиту од људског утицаја. Захваљујући томе, планине су постале уточишта за биљни и животињски свет ког више нема у многим нижим областима. Примера ради, Национални парк Кинабалу у Малезији, планинско подручје мање од Њујорка, дом је за 4 500 биљних врста, што је више од четвртине биљних врста које се могу наћи на читавом подручју Сједињених Држава. Од планинских станишта зависе и џиновске панде из Кине, кондори са Анда, снежни леопарди из централне Азије, као и небројене друге врсте којима прети истребљење.

Према часопису National Geographic, неки еколози су израчунали да „више од трећине познатих копнених биљака и кичмењака обитава на подручју које заузима мање од два посто површине наше планете“. Велики број врста концентрисан је у плодним, нетакнутим подручјима која научници називају биолошким жариштима. Та жаришта која се често налазе у планинским областима, значајна су због биодиверзитета, то јест биолошке разноликости од које сви имамо користи. Неке од најважнијих биљних култура које се користе у исхрани потичу од дивљих биљака које још увек расту на планинама — кукуруз расте на мексичким висоравнима, кромпир и парадајз на перуанским Андима, а пшеница на Кавказу, да споменемо само неке од њих.

◼ ОДМОР И ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ. Планине су такође богате природним лепотама. На њима се налазе величанствени водопади, прекрасна језера и велики број места која се убрајају међу најлепше пределе на свету. Није необично што се трећина свих заштићених подручја налази у планинским областима. Оне су постале омиљено стециште туриста.

Милиони посетилаца из целог света долазе чак и у најудаљеније националне паркове. Људи путују с једног на други крај света како би посетили Национални парк Денали на Аљасци и видели највишу планину у Северној Америци, Мак Кинли. Многи одлазе у Велику раседну долину да би се дивили величанственим планинама Килиманџаро и Меру или да би посматрали огромна крда дивљих животиња која бораве између ова два прекрасна врха. Иако становништву многих планинских регија велики прилив туриста доноси добит, неконтролисани туризам може угрозити крхке екосистеме.

Ризница знања

Током векова, људи који живе на планинама научили су како да успешно излазе на крај са суровим условима живота. На планинским падинама направили су терасе које се већ две хиљаде година користе за земљорадњу. Припитомили су животиње као што су лама и јак, које добро подносе тешке услове који владају на великим висинама. То вишевековно знање које су они сакупили може бити веома драгоцено у заштити планина од којих сви ми зависимо.

 „Староседеоци имају кључну улогу када је у питању заштита огромних, скоро нетакнутих подручја у удаљеним деловима континената“, каже Алан Тен Дернинг са Института Worldwatch. „Они поседују обимно знање о екологији... које се може упоредити са оним што се налази у савременим научним библиотекама.“ Ту ризницу знања треба чувати, баш као и друга добра која пружају планине.

Под покровитељством Програма Уједињених нација за заштиту животне средине, 2002. година била је проглашена за Међународну годину планина. Да би истакли колико човечанство зависи од планина, организатори су смислили мото: „Сви смо ми људи с планина“. Њихов циљ је био да упознају јавност с проблемима који погађају планине у свету и да потраже решења како би их заштитили.

Та забринутост је сасвим оправдана. „Сувише често се планине сматрају само изворима обиља природних богатстава, при чему се не обраћа довољно пажње на проблеме њихових житеља, као ни на очување њихових екосистема“, речено је у уводном говору на Светском самиту о планинама одржаном 2002. у Бишкеку, у Киргизији.

Који су неки од проблема који погађају планине у свету и људе који живе на њима? Како ти проблеми утичу на све нас?