Планине — ко ће их заштитити?

ГОДИНЕ 2002, у Бишкеку, у Киргизији (централна Азија), одржан је Светски самит о планинама. Овај четвородневни самит био је први међународни скуп посвећен питањима везаним за планине. Организатори су се надали да ће 2002. година означити „почетак новог доба, у ком ће људи бити свесни истинске вредности планина“.

Учесници самита једногласно су усвојили „Бишкечки програм о планинама“, који садржи смернице за све оне који су заинтересовани за очување планина. Циљ овог програма је „да се људима који живе на планинама омогући да имају бољи животни стандард, да се заштите планински екосистеми и да се њихова природна богатства мудрије користе“.

Известан напредак је већ остварен. Мрежа националних паркова широм света штити подручја изузетне лепоте и биолошке разноликости. У многим деловима света, групе за заштиту животне средине успеле су да донекле зауставе уништавање околине. Са самита у Бишкеку потекла је иницијатива да се предузму све мере како би се уклонио нуклеарни отпад који је депонован у планинама Киргизије. Те изузетно токсичне материје представљају опасност по залихе воде којима се снабдева 20 посто становништва централне Азије.

Међутим, да би се заштитиле планине на нашој планети, још увек је потребно савладати огромне препреке. На пример, у Канади је 1995. ступио на снагу „Правилник о експлоатацији шума“, који су власти увеле ради заштите остатка кишне шуме у Британској Колумбији. Упркос томе, каснија истрага је показала да компаније за сечу стабала углавном нису поштовале законске одредбе и да су наставиле да обарају дрвеће чак и на најстрмијим обронцима. Правилник је измењен 1997. године, пошто су представници дрвне индустрије тврдили да је превише строг.

Економски интереси нису једина препрека настојањима да се заштите планине. У закључном саопштењу са самита у Бишкеку наводи се да рат, сиромаштво и глад такође доприносе непрестаном разарању планинских екосистема. Планине, као и други делови планете, биће у опасности све док се не уклоне сви основни узроци уништавања животне средине.

Бог брине за своје стварство

Упркос овој суморној ситуацији, имамо разлог за оптимизам. Свемогући Бог је свестан онога што се дешава с његовим стварством. Библија га описује као оног коме припадају „висине гора“ (Псалам 95:4). Он такође брине за животињски свет на планинама. Према Псалму 50:10, 11, Јехова каже: „Јер је моје свеколико горско зверје и све животиње на хиљаде по планинама. Знам ја све птице небеске, и све што се по пољима миче преда мном је.“

Да ли Бог има начина да спасе нашу угрожену планету? Да, има! Библија каже да је он ’подигао краљевство које се неће никад уништити‘ (Данило 2:44). Исус Христ, наименовани Владар те небеске владавине, веома је заинтересован за земљу и људе који живе на њој (Пословице 8:31). Његова владавина ће успоставити мир на земљи, окончаће сваки вид злоупотребе природних богатстава и поправиће штету која је учињена на нашој планети (Откривење 11:18).

Уколико чезнете за таквим решењем проблема, сигурно ћете наставити да се молите да ’дође Божје краљевство‘ (Матеј 6:9, 10). Такве молитве нису узалудне. Божје Краљевство ће ускоро окончати неправду и обновити оно што је на нашој планети нарушено. Када се то деси, симболично говорећи, све планине ће ’радосно певати‘ (Псалам 98:8).