Планине у опасности

„Свима нама ће користити уколико се потрудимо да очувамо планинске области у свету како би оне и даље биле извор природних богатстава за генерације које долазе“ (КОФИ АНАН, ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА).

ПОМИСАО на планине асоцира нас на величанственост, постојаност и снагу. Зар би ишта могло представљати претњу овим дивовима? Некима је можда тешко да поверују да планине на нашој планети могу бити у опасности. Међутим, чињеница је да су планине угрожене. Стручњаци за очување природе наводе неколико конкретних проблема који неприметно поткопавају планинске екосистеме. Сви ти проблеми су озбиљни и с временом постају све тежи. Осмотрите неке од њих.

 ◼ РАЗВОЈ. Око 25 посто планинских подручја у свету угрожено је због рударства, изградње путева, цевовода, брана и других пројеката који се планирају за наредних 30 година. Осим што може проузроковати ерозију стрмих падина, изградња путева омогућује приступ дрвосечама које могу да направе још већу штету. Сваке године се у рудницима, често у планинским областима, извади око десет милијарди тона руде, и произведе се још већа количина отпада. a

◼ ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ. „У периоду од 1990. било је девет најтоплијих до сада забележених година“, запажа се у једном извештају Института Worldwatch. Посебно су погођена планинска подручја. Глечери се топе, а снежне капе су све мање — што ће, по мишљењу неких научника, утицати на залихе воде и изазвати велике одроне земљишта. Прети опасност да ће многа ледничка језера на Хималајима пробити своје природне баријере и проузроковати катастрофалне поплаве, што се у последњих неколико деценија десило више пута.

◼ ЗЕМЉОРАДЊА. Нагли пораст становништва приморава људе да обрађују неплодна подручја. Према једном истраживању, у Африци се сада скоро половина планинских области користи за земљорадњу или сточарство — на 10 посто су засађени усеви, а 34 посто је под пашњацима. Добит од пољопривреде на тим подручјима је често занемарљива, јер висоравни нису погодне за гајење усева. b Нежна вегетација брзо нестаје услед прекомерне испаше. Једно недавно истраживање показало је да се само три посто целокупног земљишта на планинама може користити за земљорадњу без опасности да ће бити нарушена еколошка равнотежа.

◼ РАТ. Бројни грађански ратови опустошили су многа планинска подручја. Побуњеници користе склоништа у планинама као базу за своје операције. У једном извештају Уједињених нација се процењује да је у Африци 67 посто планинских регија погођено „људским сукобима“. Надаље, неке планинске области постале су центри за производњу наркотика, што често доводи до оружаних сукоба, као и до уништавања околине.

Треба ли учинити више?

Последице штетног човековог утицаја на планинама већ су очигледне. Поплаве, одрони земљишта и несташице воде само су неки од знакова да нешто није у реду. Владе држава су почеле да обраћају пажњу на те проблеме. Почело се с пошумљавањем, а у неким подручјима забрањена је сеча дрвећа. Оснивају се национални паркови како би се заштитили најлепши предели и најугроженија станишта дивљих животиња.

Упркос томе, људске активности угрожавају чак и заштићена подручја. (Видите оквир „Нека упоришта нетакнуте природе“.) Биљне и животињске врсте све брже изумиру, што је показатељ да још увек треба учинити много тога како би се заштитила нетакнута природа на планинама. Стручњаци су свесни озбиљности проблема, али још увек није покренута акција већих размера за очување тих подручја. „Научна сазнања до којих  смо дошли уливају ми наду“, каже угледни биолог Едвард Вилсон, „али обесхрабрен сам због тога што се уништавају најважније ризнице биодиверзитета.“

Да ли губитку биодиверзитета заиста треба придавати толику пажњу? Многи биолози сматрају да очување биолошке разноликости на нашој планети доноси човечанству бројне користи. Као пример за то они наводе тропски зимзелен који расте на висоравнима Мадагаскара, познатим по богатом биљном и животињском свету. Ова биљка се користи у производњи једног важног лека против леукемије. Осим тога, из кининовог дрвета које потиче са Анда  већ деценијама се добија кинин и други лекови против маларије. Многе друге биљке које расту у планинским областима допринеле су да се спасу милиони живота. Додуше, неке од тих планинских биљака успешно се гаје и у равницама. Међутим, постоји бојазан да ће обимним уништавањем планинске вегетације човек нехотице изгубити драгоцена, још неоткривена природна добра која би се могла користити у медицини и исхрани.

Може ли се некако стати на пут уништавању природе? Постоји ли могућност да се поправи штета која је већ начињена? Да ли ће планине и даље бити оазе лепоте и разноликог биљног и животињског света?

[Фусноте]

 [Оквир⁄Слике на 7. страни]

Животињски свет

На висинама као што се може закључити на основу његовог имена, планински лав, познат и као пума, живи углавном на планинама — највише их има на Стеновитим планинама и на Андима. Попут многих великих грабљиваца, и пума се бежећи пред људима постепено повукла у неприступачнија подручја.

Мали (црвени) панда живи искључиво на Хималајима (чак и на нижим обронцима Монт Евереста). Иако је његов дом прилично забачен, мали панда се бори за опстанак због уништавања бамбусових шума које су његов главни извор хране.

[Извор]

Cortesía del Zoo de la Casa de Campo, Madrid

Некада је мрки медвед тумарао већим делом Европе, Азије и Северне Америке. У канадским Стеновитим планинама, на Аљасци и у Сибиру није тако редак призор, док је у Европи његово станиште сада ограничено на мањи број удаљених планинских подручја. Током прошлог века, њихов број у Сједињеним Државама смањен је за 99 посто.

Сури орао је господар планинских врхова у већем делу северне хемисфере. Нажалост, због тога што је некада био ’омрзнута птица‘, у Европи сада има мање од 5 000 парова.

„Опстанак [џиновског панде] зависи од три врло важна фактора“, запажа кинески природњак Сијанг Танг. То су „високе планине и дубоке долине, густе бамбусове шуме и брзи потоци“. Према једном прорачуну, у дивљини је остало мање од 1 600 панди.

[Оквир⁄Слике на странама 8, 9]

Нека упоришта нетакнуте природе

Национални парк Јосемити (Калифорнија, САД), основан је 1890, захваљујући неуморном залагању природњака Џона Мјура. Познат је по величанственим пејзажима који сваке године привуку четири милиона посетилаца. Управа парка се бори да успостави равнотежу између настојања да се заштити дивљина и да се обезбеди све што је потребно љубитељима природе.

Национални парк Подокарпус (Еквадор) основан је ради очувања једног дела магловите шуме на Андима која представља дом за изузетно разноврстан биљни и животињски свет — више од 600 врста птица и око 4 000 врста биљака. У овом подручју пронађен је кинин, лек који је спасао безбројне животе. Као и у многим другим парковима, и овде сталан проблем представљају неконтролисана сеча шума и криволов.

Планина Килиманџаро (Танзанија) један је од највећих вулкана на свету и уједно највиша планина у Африци. Слонови траже храну на њеним нижим обронцима, док необичне биљке као што су дивовска лобелија и дивовски костриш расту у алпској зони. Противзаконити лов, крчење шума и коришћење планинских обронака за испашу стоке представљају главне претње овом подручју.

Национални парк Теиде (Канарска острва) пружа уточиште јединственом биљном свету који оживљава суморни вулкански предео. Планинска острва вулканског порекла готово увек имају веома крхке екосистеме, осетљиве на утицај врста које су донете са других подручја.

Национални паркови Пиринеји и Ордеса (Француска и Шпанија) обухватају прекрасне алпске пределе и њихову флору и фауну. Као и на другим планинским ланцима у Европи, природа на Пиринејима угрожена је због све већег броја скијашких стаза и изградње туристичких објеката. Традиционална земљорадња замењена је савременим методама, што се такође неповољно одразило на околину.

Национални парк Сораксан је најпопуларнији парк у Јужној Кореји. Његови величанствени гранитни врхови и падине обрасле шумом у јесен добијају нарочиту лепоту. Али због његове популарности, током викенда на неким стазама влада таква гужва да стичете утисак да шетате тротоаром у граду.

 [Оквир⁄Слике на 10. страни]

Планинске биљке

Лисичина. У пролеће, за само неколико седмица, овај раскошни цвет достигне висину човека. Може се наћи на надморској висини од око 1 800 метара, и то на само два вулканска врха на Канарским острвима. Слично овој, многе планинске биљке расту само на одређеним подручјима.

Крављак (вилино сито) расте на Алпима и Пиринејима. Његова светла боја у позно лето даје ведрину планинским ливадама, а цветови су права гозба за инсекте.

Енглески ирис. Хибриди овог дражесног дивљег цвета узгајају се у вртовима. Многе биљке чији цветови сада красе дворишта и баште потичу од алпске флоре.

Попут многих алпских биљака, ваздажив пушта корен у пукотинама стена. Ова врста која расте на планинама јужне Европе добила је тај назив због своје отпорности и издржљивости.

Бромелије. Бројне врсте бромелија и орхидеја могу се наћи у магловитим шумама тропских предела. Расту на надморским висинама до 4 500 метара.

Алжирски ирис се може видети на планинама Ер Риф и Атлас у северној Африци, подручју где расте велики број угрожених медитеранских биљних врста, које се не могу наћи ни на једном другом месту.

[Слика на 6. страни]

Вађење бакра и злата у близини планина Маоко, Индонезија

[Извор]

© Rob Huibers/Panos Pictures

[Слика на 8. страни]

Тропски зимзелен