Црни бисери — драгуљи из јужних мора
Црни бисери — драгуљи из јужних мора
ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! СА НОВОГ ЗЕЛАНДА
„Траже се радници на фарми бисера у Манихикију.“ Овај оглас је објављен у новинама “Cook Islands News”. Можда се питате: ’Како се бисери могу узгајати на фарми? И где се уопште налази Манихики?‘
МАНИХИКИ је један удаљени атол који припада групи од 15 острва која се заједно називају Кукова острва и налазе се 2 600 километара североисточно од Новог Зеланда. Тамо су, према неким изворима, почетком 1970-их људи први пут покушали да узгајају црне бисере. Данас тамо постоје многе успешне фарме црних бисера, расуте по лагунама Манихикија.
За узгајање црних бисера потребан је физички рад, али неопходна је и стручност. Процес производње започиње пажљивим избором одговарајуће бисерне остриге. Када се острига одабере, нежно се отвори и месо јој се пажљиво одвоји скалпелом. Мало сферично језгро, то јест зрнце, ставља се у њу заједно с мајушним делићем ткива остригиног плашта, који се налази са унутрашње стране шкољке. Затим радници враћају остриге у лагуну и пажљиво се брину о њима, одстрањујући наслаге алги и неких врста шкољки.
С временом, део плашта који је стављен у шкољку обавија зрнце облажући га слој по слој сјајном бисерном супстанцом званом седеф. Ако острига не одбаци убачено зрнце, за годину и по до две створиће се бисер. Цео овај процес назива се „изузетном симбиозом између човека и природе“.
Црни бисери — њихова вредност
Црни бисер из јужног дела Пацифика спада међу најређе бисере на свету, те је стога и један од најдрагоценијих. Црни бисери се појављују у многим блиставим бојама, од сребрнобеле до угљеноцрне. Постоје и бисери у розе, златној, бронзаној, бакарној, блиставозеленој, плавој и пурпурној боји или у разним сјајносивим нијансама. Могу се чак наћи и двобојни бисери, на пример у комбинацији тамне и светле ружичасте боје, затим зелено-златни, зелено-црни, плаво-црни и пурпурно-црни.
Када се одређује вредност бисера, боја није увек пресудан фактор. Оно због чега ће се бисер стварно сматрати квалитетним јесте уједначеност и постојаност боја. Постоје и друга обележја која могу одредити вредност бисера — величина, облик, површина и сјај.
Када јувелир говори о величини бисера, он указује на његов пречник. Величина бисера је обично између 8 и 12 милиметара, с ретким изузецима који су пречника чак 18 милиметара и више. Премда величина не представља пресудан фактор, обично ће цена бисера зависити од његове тежине и димензија.
Као што се јавља у разним бојама, бисер може бити и разних облика. Обично се највише цене округли бисери. Међутим, бисери у облику капљице или сузе, јако лепо изгледају као привесци или минђуше. Постоје и бисери на чијој се површини налазе концентрични кругови. Ако чујете за бисер у облику дугмета, то је бисер чија је једна страна заобљена а друга равна. Постоје и бисери у барокном стилу, који имају неправилан облик.
Бисери који имају савршено глатку површину ретки су и скупи. Неправилности које се могу уочити на површини, уобичајене су и настају природним путем, а јављају се у облику улегнућа, неравнина, набора, огреботина, тачкица или мрља. Ако тих неправилности нема много или ако их има само на једном месту, могу се прикрити када се бисер угради у комад накита.
Оно што ћете сигурно приметити јесте сјај бисера, који зависи од дебљине седефастог слоја. Такође треба узети у обзир и преливање у дугиним бојама, то јест могућност рефлектовања светлости, што бисер чини привлачним и даје му топлину. Неки кажу да је сјај, пре него боја, величина, облик и површина бисера, оно што изазива задивљене погледе.
О бисерима треба бринути
За разлику од другог драгог камења, као што су дијамант и рубин, за бисере се каже да су „меки“. Лако се могу огребати у додиру с неким другим комадом накита или неким чврстим предметом. Зато ако имате бисере, водите рачуна о њима када их носите, као и о томе где их чувате.
Киселина, укључујући и ону која се налази у људском зноју, може их оштетити, баш као и детерџенти, парфеми и друга козметичка средства. Већина јувелира с Кукових острва препоручују да се бисери чисте на следећи начин: „У малој посуди направите раствор воде и неког благог средства за прање посуђа. Умочите меку четкицу за зубе и нежно ишчеткајте комад накита, као и сам бисер који је у њему. Исперите чистом водом и обришите неком меком крпом.“
Бисери кроз историју
Бисери су били међу првим драгим камењем које су људи користили за украшавање, што се види из тога што се у древној литератури с дивљењем говори о њима. Људи са Блиског истока и из Азије посебно их цене, и по свему судећи на њих гледају као на симбол чистоте и врлине.
У древном Риму, бисери су се тако високо ценили да су само људи одређеног сталежа смели да их носе. Плиније Старији, природњак и филозоф из првог века, уздизао је бисере говорећи за њих да су „најистакнутија роба на целом свету“. Илуструјући колико је драгоцено небеско Краљевство, Исус је говорио о ’једном бисеру‘ који је био толико вредан да је путујући трговац који је трагао за лепим бисерима ’одмах продао све што је имао и купио га‘ (Матеј 13:45, 46).
Исус је својим указивањем на бисере потврдио да су они заиста вредни и лепи. Како само можемо бити захвални Јехови, Створитељу прелепог драгог камења, укључујући и оног које се налази у јужним морима!
[Слике на 26. страни]
Увеличани црни бисери