Како помоћи данашњој омладини

ДАНАШЊА омладина расте у свету који понекад може деловати застрашујуће. Неки млади беспомоћно гледају како се њихови родитељи раздвајају или разводе. Други виде како њихови вршњаци упадају у замку наркоманије или криминала. Многи се суочавају с притиском вршњака оба пола да се упусте у секс. Поред тога, скоро све адолесценте повремено мучи усамљеност, утученост или осећај да их нико не разуме.

Шта младима може помоћи да изађу на крај са изазовима с којима се суочавају? Према речима др Роберта Шоа, „деци су потребне чврсте моралне смернице које ће им пружити стабилност и помоћи да изаберу праве пријатеље, да доносе исправне одлуке и да према другима буду саосећајни.“ Библија пружа најбоље могуће моралне смернице, зато што она потиче од Створитеља. Ко може боље од Јехове Бога знати шта нам је потребно како бисмо изашли на крај с тешкоћама овог времена?

Реалан, практичан водич

Библија садржи реална и практична начела. Она су од непроцењиве вредности за родитеље и друге одрасле који желе да помогну младима да постану зреле одрасле особе.

Примера ради, Библија реално наводи да је ’лудост уз срце детету свезана‘. Другим речима, према преводу Today’s English Version, „деца по природи поступају неразумно и непромишљено“ (Пословице 22:15). Може изгледати да су неки адолесценти зрели за своје године, али и поред тога они су још увек неискусни. Због тога су несигурни у себе, лако се могу препустити различитим  жељама или доживети нека непријатна осећања, што је све део одрастања (2. Тимотеју 2:22). Како се тим младима може помоћи?

Библија подстиче родитеље и децу да редовно комуницирају. Она родитељима каже: „Објаснићеш [Божја мерила] синовима својим, и говорићеш о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежиш и кад устајеш“ (Поновљени закони 6:6, 7). Такав разговор доноси двоструку корист. Као прво, млади се на тај начин поучавају Божјим путевима (Исаија 48:17, 18). Као друго, тиме се остварује комуникација између родитеља и деце. То је нарочито важно када млади пролазе кроз период адолесценције, када се могу повући и осамити.

Наравно, већина адолесцената повремено пролази кроз периоде усамљености. Међутим, неки постају хронично усамљени. „Таква деца кажу да им је тешко да у школи нађу пријатеље, да немају с ким да причају, да се осећају усамљено, да се не свиђају другој деци и да немају неког коме би могли да се обрате када им је потребна помоћ“, наводи се у једној енциклопедији о адолесценцији. a

Родитељи и брижне одрасле особе могу показати интересовање за младе и помоћи им да преброде те тешкоће. Како то могу учинити? „Једини начин да сазнате како тинејџери размишљају јесте да их то питате“, пише уредница једног часописа за тинејџере. Очигледно је потребно време и стрпљење како би се младима помогло да кажу шта их мучи. Али користи су вредне труда (Пословице 20:5).

 Потребна су разумна ограничења

Поред комуникације, младима су потребна и разумна ограничења, јер они дубоко у себи осећају потребу за тим. Библија наводи да „дете самом себи остављено матер своју осрамоти“ (Пословице 29:15). Стручњаци сматрају да недостатак јасних граница може бити узрок малолетничке делинквенције. „Ако се детету стално угађа, ако му се никада ништа не ускрати нити му се поставе било каква ограничења“, каже раније цитирани др Шо, „оно никада неће схватити да су и други људи жива бића са својим осећањима, потребама и жељама. Без правог саосећања, дете неће бити способно да воли.“

Нешто слично каже и др Стантон Саменау, који дуги низ година ради с проблематичним младима. Он пише: „Неки родитељи сматрају да децу треба пустити да раде шта им је воља. Они наивно верују да разноразне обавезе и захтеви превише оптерећују њихову децу и да она због тога неће имати срећно детињство. Али, пропуст да се поставе ограничења може имати катастрофалне последице. Такви родитељи не схватају да ће без дисциплине деци бити тешко да развију самодисциплину.“

Да ли то значи да родитељи једноставно треба да буду строги? Ни у ком случају. Постављање ограничења представља само један аспект успешног одгајања деце. Ако би се ишло у крајност тако што би се постављала крута правила, то би могло створити напету атмосферу у породици. Библија каже: „Очеви, не раздражујте своју децу, да не постану потиштена“ (Колошанима 3:21; Ефешанима 6:4).

Зато родитељи треба да с времена на време преиспитају своје методе поучавања и дисциплиновања, и то посебно током периода адолесценције када млади почињу да показују знаке зрелости. Можда се нека правила и ограничења могу ублажити или променити, узимајући у обзир то у којој се мери младе особе понашају на одговоран начин (Филипљанима 4:5).

Изградити породичне везе

Као што је наведено у претходном чланку, Библија је прорекла да ће се, пре него што Бог уклони сву злоћу, свет суочити с ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘. Докази потврђују да ми живимо у том времену — у ’последњим данима‘ овог безбожног система ствари. Попут одраслих, и млади морају живети у свету који је под утицајем људи који су „самољубиви... без природне наклоности... без самоконтроле“ (2. Тимотеју 3:1-5). b

Родитељи који сматрају да су изгубили присност са својим младим сином или ћерком могу предузети кораке како би путем комуникације, мало по мало, обновили такву везу. Похвално је то што се многи родитељи напрежу како би имали позитиван утицај и активну улогу у животу своје деце.

Библија је највреднији алат у овом погледу. Она многим родитељима помаже да испуне своју улогу, а младима да избегну опасне замке (Поновљени закони 6:6-9; Псалам 119:9). Пошто Библија потиче од Створитеља, Јехове Бога, можемо бити уверени да она пружа најбољу могућу помоћ за данашњу омладину. c

[Фусноте]

[Слика на 10. страни]

Разговарај о ономе што те мучи с неком обзирном одраслом особом