Притисци с којима се суочава данашња омладина

АДОЛЕСЦЕНЦИЈА може бити буран период живота, чак и под најбољим околностима. Током пубертета код младих се буде нова осећања. Свакодневно се суочавају с притисцима наставника и вршњака. Изложени су снажном утицају ТВ-а, филмова, музичке индустрије и Интернета. Зато се у једном извештају Уједињених нација адолесценција описује као „период одрастања који је обично пропраћен стресом и забринутошћу“.

Међутим, због неискуства млади често нису у стању да успешно изађу на крај са стресом и забринутошћу (Пословице 1:4, NW). Без исправног вођства, они лако могу почети да се понашају на деструктиван начин. Примера ради, извештај Уједињених нација наводи: „Истраживања показују да млади често почињу да се дрогирају у периоду адолесценције или одмах након њега.“ Исто важи и за друге врсте неисправног понашања, као што су насиље и слободан секс.

Родитељи који верују да се такве ствари догађају само међу „сиромашнима“ или припадницима неких етничких група често установе да су у заблуди. Проблеми с којима се суочава данашња омладина уобичајени су у свим економским и друштвеним слојевима, без обзира на расу. „Ако мислите да се израз ’малолетни делинквент‘ односи искључиво на 17-годишњака, припадника неке мањине који живи у неком од градских квартова и чија мајка зависи од социјалне помоћи, тада нисте у току с најновијим збивањима“, пише Скот Валтер. „Данас проблематична млада особа може бити беле расе, припадати средњој или вишој класи, имати (много) мање од 16 година, а уз то и бити женског рода.“

Зашто се толико младих налази у опасности? Зар се и претходне генерације нису суочавале са изазовима и искушењима? Јесу, али ми живимо у раздобљу које Библија описује као „критична времена с којима се тешко излази на крај“ (2. Тимотеју 3:1-5). У овом посебном времену у историји постоје јединствене околности и притисци чијим су утицајима млади подложни. Хајде да размотримо неке од њих.

Промене у породици

Осмотримо, на пример, промене у породици. „Више од једне трећине америчке деце доживи развод родитеља пре своје 18 године“, извештава Journal of Instructional  Psychology. Статистика у другим западним земљама показује нешто слично. Након распада брака родитеља, млади се често боре с болним осећањима. „У начелу“, наводи цитирани часопис, „деца чији су се родитељи недавно развели имају више проблема са учењем и успостављањем добрих односа у школи него деца која живе у стабилним породицама, у породицама с једним родитељем које добро функционишу или у породицама са очухом или маћехом... Поред тога, развод се често негативно одражава на емоционалну стабилност детета и на његово самопоштовање.“

Породични живот се мења и због тога што све више жена ступа у радни однос. Једно истраживање о малолетничкој делинквенцији у Јапану открило је да је теже водити бригу о деци када оба родитеља раде него када један родитељ не ради.

Мора се признати да су многим породицама потребне две плате како би имале од чега да живе. Осим тога, родитељи на тај начин могу обезбедити деци удобнији живот. Међутим, то има и једну негативну страну: Милионе деце по повратку из школе чека празна кућа. Када родитељи стигну, често су уморни и оптерећени проблемима на послу. Какве су последице тога? Многим тинејџерима родитељи не поклањају довољно пажње. „Наша породица не проводи време заједно“, жали се једна млада особа.

Многи стручњаци сматрају да се то веома штетно може одразити на младе. „Верујем да трендови у одгајању деце који су се појавили у последњих тридесет година доприносе томе да се деца емоционално удаљавају од породице, да нису комуникативна, да имају проблеме са учењем и да постају необуздана“, каже др Роберт Шо. „Родитељи су ухваћени у  замку овог материјалистичког и амбициозног света у ком проводе много времена на послу и троше много новца, тако да нису у стању да се посвете деци како би с њима успоставили блиске породичне везе.“

Постоји и друга опасност по добробит тинејџера: Деца чији су родитељи запослени често проводе пуно времена без икаквог надзора одраслих. Недостатак родитељског надзора може довести до проблема.

Измењена гледишта о дисциплини

На данашње младе утиче и измењено гледиште о родитељској дисциплини. Др Рон Тафел отворено каже да се многи родитељи „одричу свог ауторитета“. Они младима постављају мало смерница и правила понашања, ако то уопште и чине.

У неким случајевима, изгледа да на став родитеља према дисциплини утичу њихова лична негативна искуства из детињства. Они желе да својој деци буду пријатељи, а не васпитачи. „Била сам сувише попустљива“, признаје једна мајка. „Моји родитељи су били врло строги; нисам желела да будем таква према свом детету. Ипак, погрешила сам.“

Колико далеко неки родитељи иду у овом погледу? О томе извештава лист USA Today: „Једно недавно истраживање спроведено у државама Њујорк, Тексас, Калифорнија и Флорида, у које је било укључено скоро 600 тинејџера који се лече од наркоманије, открило је да је 20% њих, осим алкохола, са својим родитељима узимало и дрогу, а да је око 5% њих почело да узима дрогу — углавном марихуану — управо на подстицај оца или мајке.“ Зашто су родитељи направили тако неодговоран потез? Једна мајка је признала: „Рекла сам својој ћерки да више волим да узима дрогу код куће где могу да је држим на оку.“ Други родитељи очигледно мисле да ће тиме што заједно са својом децом узимају дрогу остварити „блискије породичне везе“.

Насртљиви медији

Затим, ту је и снажан утицај медија. Према истраживачу Марити Мол, једна анкета је показала да млади у Сједињеним Државама дневно у просеку пред ТВ-ом или компјутером проведу четири сата и 48 минута.

Да ли је то само по себи лоше? Један чланак објављен у часопису Science известио је да је „шест водећих удружења из области права, медицине и теологије“, укључујући и Америчко медицинско удружење, дошло до општег закључка да је „агресивно понашање неке деце“ повезано с насиљем које се истиче у медијима. „Упркос сагласности међу стручњацима“, примећује часопис Science, „неупућени људи изгледа не схватају поруку јавних гласила да управо насиље које се истиче у медијима доприноси порасту насиља у друштву.“

Осмотрите, на пример, музичке видео-спотове. У некима од њих сексуалност се наглашава до те мере да су родитељи често шокирани. Да ли такви спотови стварно утичу на понашање неких тинејџера? Резултати једног истраживања које је обухватило 500 студената откривају да „текстови песама које величају насиље подстичу на  агресивност“. Према другом недавном истраживању, „код тинејџера који пуно гледају видео-спотове ’гангста-репа‘... који обилују сексом и насиљем, постоји већа вероватноћа да ће се тако и понашати“. То истраживање које је обухватило више од 500 девојака открило је да се онима који воле да гледају такве спотове лако може десити да ударе наставника, да буду ухапшени или да имају полне односе с више партнера.

Тинејџери и компјутери

Последњих година на младе људе снажан утицај врше и компјутери. „Задњих деценија, број компјутера у породицама знатно се повећао“, пише у часопису Pediatrics. „Две трећине породица [у Сједињеним Државама] с дететом школског узраста (6-17 година) поседује компјутер... У Сједињеним Државама, све је више деце између 3 и 17 година старости која добијају компјутер. Њихов број је порастао са 55% 1998. на 65% 2000.“ Популарност компјутера расте и у многим другим земљама.

Међутим, млада особа углавном има приступ компјутеру иако га можда не поседује. Један истраживач каже да „око 90% младих узраста од 5 до 17 година користи компјутер, а 59% њих Интернет“. На тај начин, млади имају приступ информацијама као никада раније, што је корисно ако се компјутер употребљава на одговоран начин, уз одговарајуће надгледање одраслих. Нажалост, многи родитељи дозвољавају младима да користе овај медиј без икаквих ограничења.

Као доказ у прилог томе, истраживач Марита Мол у часопису Phi Delta Kappan пише да, према једној анкети из 2001. о коришћењу Интернета, „71% родитеља сматра да зна ’доста или довољно‘ о томе у коју сврху га њихова деца користе. Ипак, када је исто питање постављено деци, 70% њих је рекло  да њихови родитељи о томе знају ’врло мало или нимало‘“. Према том истраживању, „30% деветогодишњака и десетогодишњака каже да посећује приватне чет просторије и чет просторије намењене одраслим особама. Да ствар буде гора, исто то је признало и 58% 11-годишњака и 12-годишњака, 70% 13-годишњака и 14-годишњака, и 72% 15-годишњака и 16-годишњака... У једној британској анкети о употреби Интернета код куће, сваки седми родитељ је признао да не зна шта његова деца гледају на Интернету“.

Када користе Интернет без надгледања, млади могу доћи у контакт с порнографијом. Међутим, то није једина опасност. Др Тафел, који је раније цитиран, са жаљењем признаје: „Наша деца налазе пријатеље у школи и на Интернету и, као резултат тога, проводе време с децом коју често и не познајемо.“

Јасно је да су данашњи млади изложени притисцима и проблемима који су претходним генерацијама били непознати. Стога није чудо што се многи млади понашају на забрињавајућ начин! Може ли се данашњој омладини икако помоћи?

[Истакнути текст на 6. страни]

◼ „Верујем да трендови у одгајању деце који су се појавили у последњих тридесет година доприносе томе да се деца емоционално удаљавају од породице, да нису комуникативна, да имају проблеме са учењем и да постају необуздана“ (ДР РОБЕРТ ШО).

[Слика на странама 6, 7]

Породични живот се мења због тога што све више жена ступа у радни однос

[Слика на 7. страни]

Млади на које се не пази лако могу упасти у неприлике

[Слика на 8. страни]

Истраживачи насилно понашање доводе у везу с музичким видео-спотовима који су пуни насиља

[Слика на 9. страни]

Да ли знате шта ваша деца гледају на Интернету?