Упознајте „стару даму  из улице Шиваћа игла“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРИТАНИЈЕ

ЊЕНА велелепна резиденција окружена је масивним зидовима без прозора. На улазу стоје вратари који носе сјајне ружичасте фракове, црвене прслуке и црне цилиндре. Дискретно постављене камере мотре на њене посетиоце. Ко је та „стара дама из улице Шиваћа игла“ и зашто јој је потребна таква заштита?

„Стара дама“ о којој је реч заправо је Енглеска банка, једна од водећих светских финансијских институција. Али, како је једна банка добила тако необичан назив? Улица Шиваћа игла налази се у делу Лондона који је некада био познат по мноштву развијених еснафа. Њен назив вероватно потиче од три игле са амблема једне тамошње компаније за производњу игала. У свом говору у Парламенту, око сто година након оснивања банке, Ричард Шеридан, политичар и драмски писац, описао ју је као „стару госпођу из познатог града који има дугу историју“. Карикатуриста Џејмс Гилреј одмах ју је повезао с ликом старице, и од тада се банка популарно назива „стара дама из улице Шиваћа игла“.

Потреба за националном банком

У Лондону 17. века, главну реч у банкарским пословима водили су златари. То је прилично добро функционисало све док владари из породице Стјуарт нису почели бесповратно да узајмљују новац. Водећи банкари међу златарима на крају су банкротирали, услед чега је влада остала без новца који јој је хитно био потребан за рат с Француском.

Када су 1689. крунисани Вилијам III и његова супруга Мери II, многи су јавно тражили да се оснује национална банка којој би био поверен државни новац. Било је више заинтересованих, а Парламент је, упркос снажном противљењу, прихватио понуду шкотског трговца Вилијама Патерсона. Влада је позвала грађане Лондона да банци позајме новац, очекујући почетни капитал од 1 200 000 фунти (1 700 000 евра). За узврат се обавезала да ће зајмодавцима вратити новац с каматом од 8 посто и укључити их у рад банке. Новац је обезбеђен у року од две седмице, тако да је 1694. Енглеска банка почела да послује.

Четрдесет година касније, банка је пресељена у улицу Шиваћа игла. Здање у ком се банка данас налази подигнуто је 1930-их. Има шест спратова и огромне подземне трезоре, а заузима површину од чак 1,2 хектара.

Успони и падови

Клијенти који су полагали новац у банку испрва су као потврду добијали руком писане признанице које су имале улогу данашњих новчаница. Доносилац их је касније могао заменити за злато или ковани новац. Наравно, ако би сви клијенти истовремено потраживали свој новац, банка би се нашла у опасности од банкрота. Таквих случајева је било неколико. На пример, рат с Француском је 1797. поново довео земљу до ивице финансијског краха. Када су улагачи у паници повукли своја средства, банци је понестало готовине и зато је наредне 24 године морала да уместо злата издаје новчанице у малим апоенима. Управо је у том „периоду рестрикције“ банка постала позната као „стара дама из улице Шиваћа игла“. На брзину припремљене новчанице просто су мамиле фалсификаторе, којима је у то време претила строга казна. Тако је више од 300 њих обешено.

Године 1780, банку је задесила још једна неприлика, овог пута мало другачије врсте. Наиме, тада су избили немири приликом којих су изгредници покушали да заузму њену зграду. Од тада па све до 1973, око зграде банке је сваке ноћи патролирао одред војника који су чували државно злато.

Британска фунта и новчанице Енглеске банке постале су током 19. века најјача светска валута. Међутим, када је наступио Први светски рат ситуација се променила. Тај сукоб је скупо коштао државу. Када је мноштво улагача похрлило да новчанице замени за злато, златних новчића је понестало. Зато су они замењени новчаницама у малим апоенима, а златни ковани новац трајно је повучен из употребе. Године 1931, Британија се потпуно одрекла такозваног златног стандарда, што је значило да вредност фунте стерлинга више није била одређена количином злата.

Банка је била у приватном власништву од оснивања па све до 1946. када ју је преузела влада.

Запослена „стара дама“

Енглеска банка је централна банка. Она има улогу банкара државе тако што пружа влади предлоге у домену финансијске политике и обезбеђује максималну могућу стабилност националне валуте одређивањем висине каматних стопа. Међу њене клијенте спадају како комерцијалне банке тако и централне банке других земаља. У њеним подземним трезорима чувају се златне резерве земље. Под контролом банке, на једном безбедном месту ван Лондона штампају се нове новчанице.

Смештен у близини почетног меридијана, град Лондон никада не спава. Енглеска банка игра у њему важну улогу. Све што се одвија иза њених масивних зидова без прозора на крају ће се одразити на остале светске финансијске институције. Да, „стара дама из улице Шиваћа игла“ ради као и обично, будно пазећи на државну касу.

[Слика на 24. страни]

Оснивачка повеља банке, 1694.

[Слика на 24. страни]

Руком писана новчаница од пет фунти из 1793.

[Слика на 24. страни]

Улица Шиваћа игла, 1794.

[Слика на 24. страни]

Златна фунта стерлинга из 1911.

[Слика на 24. страни]

Део прве карикатуре Џејмса Гилреја из 1797.

[Слика на 25. страни]

Новчаница од десет шилинга из 1928.

[Слика на 25. страни]

Зграда у којој се банка налази од 1939.