Пређи на садржај

Пређи на садржај

Баштованство вам може користити

Баштованство вам може користити

Баштованство вам може користити

ДА ЛИ уживате у баштованству? Тај хоби вам може донети и више од задовољства. Лондонске новине Independent извештавају да су истраживачи установили да је „баштованство добро за здравље, да смањује ниво стреса, спушта крвни притисак и чак продужава живот“.

„Након стресног дана препуног обавеза, велико је олакшање доћи кући и забавити се послом у својој башти“, каже списатељица Геј Серч. Не само што баштованство доноси користи и што је занимљиво, оно чак може бити боље од вежбања у теретани. Како то? Према Серчовој, „послови као што су копање и грабуљање представљају добре вежбе, при чему се сагорева више калорија него приликом вожње бицикла“.

Одржавање баште нарочито користи старијима. Очекивање новог изданка, то јест младице помаже им да имају позитиван став. Осим тога, „башта је попут лека против болова и тегоба“ старости, наводи др Бригид Бордман из британског Краљевског друштва за хортикултуру. Старији се често осећају обесхрабрено због тога што све више зависе од других. Међутим, као што др Бордман каже, „потреба да се ствари држе под контролом може се задовољити тиме што сами изабирамо шта ћемо узгајати, како ћемо уредити башту и како ћемо о њој водити рачуна. На тај начин задовољена је и наша потреба да бринемо о нечему“.

Ментално оболеле особе углавном су опуштене када раде у прелепом, мирном окружењу. Осим тога, узгајање цвећа или намирница за друге може помоћи тим особама да поврате самопоуздање и самопоштовање.

Међутим, они који се баве баштованством нису једини који имају користи од зеленила. Професор Роџер Улрих са Универзитета у Тексасу тестирао је групу људи излажући их стресним ситуацијама. Мерећи пулс и крвни притисак, открио је да су се они који су време проводили окружени зеленилом и дрвећем брже опоравили од оних који то нису чинили. Помоћу сличног теста открио је да је пацијентима након операције користило када су из болничке собе имали поглед на дрвеће. У поређењу с другим пацијентима, они су се „брже опоравили, пре су отишли кући, требало им је мање лекова против болова и мање су се жалили“.