Ко је ’једини истинити Бог‘?

ИСУС се често молио Богу, кога је називао својим Оцем, и поучио је и друге да то чине (Матеј 6:9-11; Лука 11:1, 2). Када се само неколико сати пре смрти помолио са апостолима, рекао је: „Оче, дошао је час; прослави свог сина, да твој син прослави тебе. А ово значи вечни живот, да усвајају спознање о теби, једином истинитом Богу, и о ономе кога си послао, Исусу Христу“ (Јован 17:1, 3).

Запазите да је Исус ову молитву упутио ономе кога је назвао ’јединим истинитим Богом‘. У наставку молитве указао је на то да Бог има узвишенији положај од њега: „А сада ти, Оче, прослави мене код себе славом коју сам имао код тебе пре него што је свет постао“ (Јован 17:5). Пошто се Исус молио да буде код Бога, како би он истовремено могао бити ’једини истинити Бог‘? Хајде да осмотримо ово питање.

Исусов положај на небу

Неколико сати након што је изговорио ову молитву, Исус је био погубљен. Али, у беживотном стању био је кратко — од петка поподне до недеље ујутро (Матеј 27:57–28:6). „Тог Исуса је Бог ускрснуо“, рекао је апостол Петар, „чему смо сви ми сведоци“ (Дела апостолска 2:31, 32). Да ли је Исус могао да ускрсне самог себе? Не, јер према Библији мртви „ништа не знају“ (Проповедник 9:5). Исуса је из мртвих подигао његов небески Отац, ’једини истинити Бог‘ (Дела апостолска 2:32; 10:40).

Кратко након тога, религиозни прогонитељи су убили Исусовог ученика Стефана. Пре него што је био каменован, Стефан је имао једну визију. Он је рекао: „Ево видим небеса отворена и Сина човечјег како стоји с десне стране Богу“ (Дела апостолска 7:56). Стефан је видео Исуса, „Сина човечјег“, како „стоји с десне стране Богу“, то јест подупире његов суверенитет, исто као када је био ’код Бога‘ пре него што је дошао на земљу (Јован 17:5).

Касније, након Стефановог погубљења, Исус се на чудесан начин појавио Савлу, који је познатији по римском имену Павле (Дела апостолска 9:3-6). Када је био у Атини, Павле је говорио о ’Богу који је створио свет и све што је на њему‘. Рекао је да ће тај Бог, ’једини истинити Бог‘, ’судити целој настањеној земљи у праведности посредством човека кога је одредио за то, и пружио гаранцију свим људима  тиме што га је ускрснуо из мртвих‘ (Дела апостолска 17:24, 31). Овде је апостол Павле описао Исуса као „човека“ — мањег од Бога — кога је Бог вратио у небески живот.

Апостол Јован је такође указао на то да је Исус подређен Богу. Јован је рекао да је своје Јеванђеље написао како би његови читаоци веровали да „Исус јесте Христ, Син Божји“ — а не сам Бог (Јован 20:31). Осим тога, Јован је у једној визији видео „Јагње“, које се у његовом Јеванђељу поистовећује са Исусом (Јован 1:29). У тој визији, Јагње се налази на небу са 144 000 оних за које апостол каже да су „купљени [то јест ускрснути] са земље“. Он објашњава да тих 144 000 имају „име [Јагњета] и име његовог Оца написано на својим челима“ (Откривење 14:1, 3).

Могу ли „Јагње“ и ’његов Отац‘ бити иста особа? Очигледно је да то није могуће. У Библији постоји јасна разлика између њих. Чак имају различита имена.

Име Јагњета и име Оца

Као што смо управо видели, Божјем Сину, Јагњету, било је дато име Исус (Лука 1:30-32). Које је име његовог Оца? Оно се у оригиналним библијским текстовима појављује више хиљада пута и гласи Јехова. Нажалост, Божје име је у многим библијским преводима замењено изразима „Господ“ и „Бог“. На пример, у фусноти за Постање 2:5, у преводу др Лује Бакотића, стоји: „Господ употребљујемо на место јеврејскога Јехова.“ Ипак, у многим Библијама, преводиоци су вратили Божје име на место које му припада.

Библија American Standard Version из 1901. године, значајан је пример превода у ком се доследно користи Божје име, Јехова. У предговору се наводи: „Након пажљивог разматрања, преводиоци су дошли до једнодушног закључка да јеврејском празноверју, према ком је божанско име превише свето да би се изговарало, више не треба придавати важност у енглеском, нити у било ком другом преводу Старог завета. На срећу, то се уважава у бројним савременим преводима које су саставили мисионари.“ a

Одакле потиче доктрина о Тројству?

Шта је онда са учењем да су Јехова и Исус један исти Бог, као што то научава доктрина о Тројству? Часопис The Living Pulpit, у издању април-јун 1999, дефинише Тројство на следећи начин: „Постоји један Бог и Отац, један Господ Исус Христ и један Свети Дух, три ’особе‘... које су исте, то јест у суштини су једно... три особе од којих је свака подједнако Бог, које су исте по природи, али су ипак различите и имају своје личне карактеристике.“ b

Одакле потиче ово тешко разумљиво учење? Часопис Christian Century, у издању од 20-27. маја 1998, цитира једног пастора који признаје да је Тројство „црквена а не Исусова наука“. Иако Исус није научавао Тројство, да ли је оно у складу с његовим другим учењима?

Отац је већи од Сина

Исус је поучио своје следбенике да се моле: „Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје.“ Библија каже да је наш небески Отац, који се зове Јехова, супериоран у односу на свог Сина. Примера ради, Јехова постоји „од искона и довека“, док се за Исуса каже да је „прворођенац свега стварства“. Сам Исус је потврдио да Јехова има узвишенији положај од њега када је рекао: „Отац је већи од мене“ (Матеј 6:9; Псалам 90:1, 2; Колошанима 1:15; Јован 14:28). Насупрот томе, доктрина о Тројству се заснива на веровању да су и Отац и Син „подједнако Бог“.

Чињеница да је Отац посебна особа и да има узвишенији положај од Сина, истакнута је и у Исусовим молитвама, као што је она коју је упутио пре него што је погубљен: „Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу [то јест срамну смрт] од мене. Али, нека не  буде моја воља него твоја“ (Лука 22:42). Ако су Бог и Исус ’у суштини једно‘, као што научава доктрина о Тројству, како би се онда Исусова воља, то јест жеља, могла разликовати од воље његовог Оца? (Јеврејима 5:7, 8; 9:24).

Надаље, ако су Јехова и Исус исто, како то да један од њих зна ствари које другоме нису познате? На пример, када је говорио о времену суда, Исус је рекао: „А о том дану или часу нико не зна, ни анђели на небу ни Син, него Отац“ (Марко 13:32).

Тројство и црква

Ни Исус, ни први хришћани нису научавали да је Бог Тројство. Као што је претходно речено, то је „црквено учење“. У издању часописа The Living Pulpit из 1999, које је говорило о Тројству, наводи се: „Понекад се стиче утисак да сви мисле да је доктрина о тројству утврђено хришћанско учење“. Затим се додаје да та идеја „не потиче из Библије“.

Дело New Catholic Encyclopedia (издање из 1967) детаљно објашњава доктрину о Тројству и признаје: „Чињенице указују на то да је веровање у Тројство прихваћено крајем четвртог века... Формулација ’један Бог у три Особе‘ није била чврсто утемељена, и сигурно није постала саставни део хришћанског живота и веровања пре краја четвртог века.“

Мартин Вернер, професор на Универзитету у Берну, у Швајцарској, изнео је следеће запажање: „Где год се у Новом Завету говори о односу између Исуса и Бога, његовог Оца, било да је реч о Исусу као човеку или о његовој улози Месије, увек се разуме и јасно указује на то да је он подређен свом Оцу.“ Очигледно је да се оно у шта су веровали Исус и први хришћани знатно разликује од учења о Тројству које данас заступају цркве. Али, поставља се питање: Одакле потиче то учење?

Порекло доктрине о Тројству

Библија спомиње многе богове и богиње које су људи обожавали, као што су Астарота, Мелхом, Хемос и Молох (1. Краљевима 11:1, 2, 5, 7). Чак су многи Израелци старог доба веровали да је Вал истинити Бог. Стога их је Јеховин пророк Илија позвао да се увере шта је истина и да се определе, рекавши: „Ако је Јехова Бог, идите за њим; ако ли је Вал, идите за њим“ (1. Краљевима 18:21).

Пре Исусовог рођења било је сасвим уобичајено обожавање паганских богова груписаних у тријаде. ’Идеје о божанском тројству потекле су из Египта‘, запажа историчар Вил Дјурант. Џејмс Хастингс је у делу Encyclopædia of Religion and Ethics написао: „У хиндуизму, на пример, срећемо тријаду коју чине Брама, Шива и Вишну, а у египатској религији тријаду Озириса, Изиде и Хоруса.“

Према томе, постоји много богова. Да ли су тако мислили и рани хришћани? Осим тога, да ли су веровали да је Исус Свемоћни Бог?

[Фусноте]

[Слика на 7. страни]

ЕГИПАТ

Тријада: Хорус, Озирис и Изида, други миленијум пре н. е.

[Слика на 7. страни]

ПАЛМИРА, СИРИЈА

Тријада бога Месеца, Господара Неба и бога Сунца, око првог века н. е.

[Слика на 7. страни]

ИНДИЈА

Троједно хиндуистичко божанство, око седмог века н. е.

[Слика на 7. страни]

НОРВЕШКА

Тројство (Отац, Син и Свети дух), око 13. века н. е.

[Извор слике на 7. страни]

Две горње фотографије: Musée du Louvre, Paris