Треба ли користити Божје име?

ГОДИНЕ 1901, настао је библијски превод American Standard, што је прерађено издање превода King James Version из 17. века. То је објављено наредне године у листу The Presbyterian and Reformed Review, где се разматрало да ли је доследно коришћење Божјег имена Јехова у тој енглеској Библији прикладно.

„Не видимо зашто би постојало било какво неслагање око оправданости овог корака. То је Господово лично име, по којем је он изабрао да буде познат свом народу. Сматрамо да је огроман губитак мењати га описном титулом. Сасвим сигурно, постоје неслагања око правог облика тог имена, и нико не сматра да је ’Јехова‘ тај прави облик. Али, он за енглеског читаоца има вредност правог облика, и то би била чиста ситничавост мењати га обликом ’Јахве‘ или било којим другим обликом који с мањим или већим одступањем изучаваоци сада користе. Сматрамо да је за енглеског читаоца Старог Завета велики добитак то што се први пут у једном популарном преводу може стално сусретати са именом ’Јехова‘ и сазнати шта је све ’Јехова‘ значио за свој народ и шта је све чинио за њега.“

Многи други енглески преводи Библије користе „Јехова“ или неки други облик Божјег имена. Исто тако, Божје лично име налази се и у бројним преводима Библије на другим језицима, од којих су неки овде приказани. Бог је за своје име Мојсију рекао следеће: „То је моје име у вечности, то је моје име од колена на колено.“ Стога нема сумње да је и данас прикладно користити Божје име! (Излазак 3:13-15).

[Слике на 31. страни]

Псалам 83:18 (Бакотић, 19. стих) на разним језицима

Сонгајски

Шона

Вијетнамски

Шпански

Хинди

Тагалог

Енглески