Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли Бога треба обожавати помоћу икона?

Да ли Бога треба обожавати помоћу икона?

Гледиште Библије

Да ли Бога треба обожавати помоћу икона?

СВАКЕ године, 15. августа, на грчком острву Тинос одржава се велика религиозна светковина. На хиљаде људи долазе да би одали почаст Исусовој мајци Марији и њеној икони за коју се верује да поседује чудесне моћи. a Једно грчко православно дело објашњава: „С посебном вером и оданошћу славимо Најсветију Богородицу, Мајку нашег Господа, и молимо је да нас заштити, заклони и да нам помогне. Обраћамо се Свецима који чине чуда — светим мушкарцима и женама — за наше духовне и телесне потребе... С дубоким поштовањем љубимо њихове реликвије и свете иконе и одајемо им част.“

Многи који се изјашњавају као хришћани припадају деноминацијама које имају сличан начин обожавања. Међутим, да ли се коришћење икона темељи на Библији?

Први хришћани

Осмотримо шта се десило око 50. н. е., када је апостол Павле био у Атини, граду у ком су ликови имали значајну улогу у обожавању. Павле је Атињанима објаснио да Бог ’не живи у храмовима начињеним руком, нити му служе људске руке као да би њему нешто требало. Дакле... не треба да замишљамо да је Божанско Биће слично злату или сребру или камену, слично нечему што је обликовано умећем и домишљатошћу човека‘ (Дела апостолска 17:24, 25, 29).

У Хришћанским грчким списима, познатим и као Нови завет, често се могу наћи слична упозорења у вези с коришћењем идола. На пример, апостол Јован је упозорио хришћане: „Чувајте се идола̂“ (1. Јованова 5:21). Павле је писао Коринћанима: „Како се Божји храм слаже с идолима?“ (2. Коринћанима 6:16). Међу првим хришћанима било је много оних који су раније користили ликове у обожавању. Подсећајући хришћане из Солуна на то, Павле је написао: „Од својих идола [сте се] обратили Богу, да робујете живом и истинитом Богу“ (1. Солуњанима 1:9). Јасно је да би ти хришћани имали исти став према иконама као Јован и Павле.

„Хришћани“ почињу да користе иконе

У делу Encyclopædia Britannica наводи се да „током прва три века Хришћанске Цркве... није постојала хришћанска уметност, а црква се свим силама одупирала њеном увођењу. Примера ради, Климент Александријски је осуђивао религиозну (паганску) уметност зато што је наводила људе да обожавају стварство уместо Створитеља.“

Како је онда коришћење икона постало толико популарно? Britannica наставља: „Одређене ликовне представе почеле су да се јављају отприлике средином трећег века, што је хришћанска Црква прихватила, мада су се неке скупштине ватрено противиле томе. Тек када је почетком четвртог века римски цар Константин учинио хришћанство признатом религијом, у црквама су почеле да се користе слике и тако су оне постепено постале саставни део хришћанске религије.“

Међу многим паганима који су у то време почели да се изјашњавају као хришћани, било је раширено обожавање слика императора. „Једна од карактеристика култа обожавања цара“, објашњава Џон Тејлор у књизи Icon Painting, „било је обожавање његовог лика насликаног на платну или дрвету, а одатле до појаве икона био је само мали корак.“ Тако је обожавање паганских слика било замењено исказивањем поштовања према сликама Исуса, Марије, анђела и „светаца“. Те слике које су се најпре користиле у црквама, постепено су нашле своје место у домовима милиона људи, где су такође постале предмет дубоког поштовања.

Обожавање „духом и истином“

Исус је својим слушаоцима рекао да Божје слуге морају обожавати Бога „духом и истином“ (Јован 4:24). Према томе, искрена особа која жели да сазна истину о коришћењу икона у обожавању, мора да потражи вођство у Божјој Речи.

На пример, у Библији налазимо следећу Исусову изјаву: „Ја сам пут и истина и живот. Нико не долази к Оцу осим преко мене“ (Јован 14:6). Павле је изјавио да постоји ’један Бог, и један посредник између Бога и људи, човек, Христ Исус‘, као и да се „Христ... заузима за нас“ (1. Тимотеју 2:5; Римљанима 8:34). Ове речи још више добијају на значењу када читамо да Исус може „потпуно да спасе оне који преко њега приступају Богу, јер је увек жив да се заузима за њих“ (Јеврејима 7:25). Када се молимо Богу, то треба да чинимо у име Исуса Христа. Њега не може заменити ниједна друга особа, а још мање нека беживотна икона. Такво спознање из Божје Речи помоћи ће свима који траже истину да сазнају како да обожавају „Оца духом и истином“ и да се уједно радују благословима које тај узвишени начин обожавања доноси. Баш као што је Исус рекао, „Отац тражи такве да га обожавају“ (Јован 4:23).

[Фуснота]

a Уопштено говорећи, икона је слика или симбол коме припадници одређене религије исказују дубоко поштовање. На пример, на неким православним иконама је насликан Христ, на другима Тројство, „свеци“, анђели или, као у горе поменутом случају, Исусова мајка Марија. Дубоко поштовање које милиони људи осећају према иконама слично је ставу који многи други имају према ликовима које користе у обожавању. И друге религије ван хришћанског света имају слична веровања и осећања када су у питању слике и ликови њихових божанстава.

[Извор слике на 20. страни]

Boris Subacic/AFP/Getty Images