Које ћете филмове ви гледати?

ПОСЛЕДЊИХ деценија, све бројније сцене секса и насиља, као и вулгарно изражавање у филмовима изазивају различите реакције. Неки кажу да су одређене сцене секса бесрамне, док други сматрају да је то вид уметничког изражавања. Неки тврде да је насиље у филмовима безразложно, док је за друге оправдано. Неки приговарају да су дијалози зачињени псовкама непристојни, док други тврде да су реалистични. Оно што неко назива опсценим, други сматра слободом изражавања. Када се у обзир узму реакције обе стране, могло би изгледати да је све то само питање личног гледишта.

Али садржај филмова није само предмет успутних разговора. То је оправдана брига која осим родитеља мучи и све оне који веома цене моралне вредности. „Кад год се усудим да се оглушим о здраво расуђивање и одем у биоскоп, по завршетку филма осећам као да сам постала лошија особа“, јадиковала је једна млада жена. „Срамота ме је због људи који праве то смеће, и срамота ме је себе саме. Као да ме такве ствари које сам управо гледала чине мање вредном.“

Постављање стандарда

Забринутост због садржаја филмова није ништа ново. Још у раној историји кинематографије, настала је општа узбуна због приказивања сексуалности и криминала на биоскопском платну. Онда је 1930-их у Сједињеним Државама ступио на снагу закон који је прилично ограничио оно што се могло приказивати у филмовима.

Како наводи The New Encyclopædia Britannica, тај нови закон о филмовима „био је страшно репресиван, забрањујући приказивање скоро свега што је везано за искуство одраслих особа. Он је забрањивао приказивање ’страсних сцена‘, а призвук прељубе, недопуштених сексуалних односа, завођења и силовања није смео ни да постоји уколико то није било апсолутно неопходно за заплет, а до краја филма починиоци тих дела строго кажњени“.

У погледу насиља, у филмовима је било „забрањено приказивати оружје и разговарати о њему, приказивати детаље неког кривичног дела, као и сцене у којима криминалци убијају људе у служби закона, затим алудирати на бруталност и крвопролиће, и  приказивати убиство или самоубиство, осим ако је то било од пресудне важности за заплет филма... Никакво кривично дело, ни под каквим околностима, није се смело приказати као оправдано“. Укратко, овај закон је забрањивао „снимање филмова који би се негативно одразили на моралне вредности гледалаца“.

Од забрана до класификације

До 1950-их, многи холивудски продуценти почели су да се оглушују о тај закон, сматрајући га застарелим. Зато је 1968. он укинут и замењен системом класификације. a По том систему, филм је могао да има експлицитни садржај, али би имао посебну ознаку како би публика унапред знала у којој мери је садржај за „одрасле“. Према Џеку Валентију, који је скоро четири деценије био председник Америчког филмског удружења, циљ је био да се „родитељима унапред пруже одговарајућа упозорења како би могли да донесу суд о томе које филмове њихова деца могу да гледају а које не“.

Увођењем система класификације, брана је попустила. Секс, насиље и вулгарно изражавање преплавили су холивудске сценарије. Слобода коју је филмска индустрија добила покренула је плимни талас који није могао бити заустављен. Па ипак, помоћу класификације публика је унапред могла да зна какав је садржај неког филма. Али, да ли на овај начин можете доћи до свих потребних информација?

Шта вам ознаке не откривају

Неки сматрају да је с временом систем класификације постао непоуздан. Једно истраживање Факултета за здравствену заштиту при Универзитету Харвард подупрло је такве сумње. Наиме, установљено је да филмови који се данас сматрају прихватљивим за младе садрже више сцена насиља и експлицитног секса него што је то био случај пре само десет година. У закључку истраживања речено је да се „филмови са истом ознаком могу знатно разликовати по врсти потенцијално штетног материјала и његовој заступљености“ и да „класификација направљена само на основу узраста не пружа довољно информација о насиљу, сексу, вулгарном изражавању и другом штетном садржају“. b

Родитељи који олако допуштају деци да сама иду у биоскоп можда нису свесни шта се данас сматра прикладним материјалом. На пример, један филмски критичар је главну јунакињу једног филма, који је у Сједињеним Државама оцењен као прикладан за тинејџере, описао као „17-годишњу девојку слободног духа која се сваког дана радо упушта у пијанчење, злоупотребу дроге, оргијање и дивљи секс с младићем ког је тек упознала“. Такав садржај ни у ком случају није реткост у данашњим филмовима. Часопис The Washington Post Magazine запажа да су у филмовима који су оцењени као подесни за тинејџере „сасвим уобичајене“ алузије на орални секс. Јасно је да класификација не би требало да буде једино мерило при доношењу суда о томе да ли је неки филм прикладан или не. Постоји ли неки бољи показатељ?

„Мрзите на зло“

Систем класификације није замена за библијски школовану савест. У свим одлукама које доносе — укључујући и оне које се тичу избора забаве — хришћани настоје да примењују библијски савет из Псалма 97:10: „Мрзите на зло.“ Особа која мрзи зло сматраће да је погрешно да бира забаву на коју се Бог гнуша.

Родитељи посебно треба да пазе на то какве филмове дозвољавају деци да гледају. Било би наивно с њихове стране да само узгред баце поглед на ознаку филма. Врло лако се може десити да филм који је  оцењен као прикладан за узраст вашег детета унапређује ствари које ви као родитељ не одобравате. Хришћане то уопште не изненађује, пошто је свет прихватио начин размишљања и поступања који је потпуно супротан Божјим мерилима c (Ефешанима 4:17, 18; 1. Јованова 2:15-17).

Наравно, то не значи да су сви филмови лоши. Ипак, сасвим је на месту бити опрезан. Поводом тога, Пробудите се! од 22. маја 1997. изнео је следеће запажање: „Сваки појединац треба пажљиво да одмери ствари и донесе одлуке тако да има чисту савест пред Богом и човеком“ (1. Коринћанима 10:31-33).

У потрази за прикладном забавом

Како родитељи могу направити добар избор филмова које ће њихова породица гледати? Осмотрите следеће коментаре родитеља из различитих делова света. Њихова запажања могу вам помоћи у потрази за здравом забавом за вашу породицу. (Видите и оквир „Други видови разоноде“, на 14. страни.)

„Док су деца била мала, моја жена или ја смо увек ишли с њима у биоскоп“, каже Хуан из Шпаније. „Никада нису ишли сами или с другом децом. Сада, када су тинејџери, не иду на премијере филмова, већ сачекају да видимо какве су критике или да чујемо утиске особа у које имамо поверења. Затим као породица донесемо одлуку да ли ћемо гледати тај филм.“

Марк из Јужноафричке Републике воли отворено да прича са својим сином тинејџером о биоскопском репертоару. „Моја жена и ја започнемо разговор, питајући га шта мисли о филму“, каже Марк. „Тако можемо да чујемо његово мишљење и да му помогнемо да донесе неке закључке. На тај начин, можемо да изаберемо филмове у којима ћемо сви заједно уживати.“

 Рожерио из Бразила такође разговара са својом децом о филмовима које би она желела да гледају. „Заједно читамо критике“, каже он. „Идем с њима у видео-клуб и учим их како да на основу омота сами закључе да ли је филм прикладан.“

Метју из Британије сматра да је корисно разговарати с децом о филмовима које желе да гледају. „Од малих ногу“, каже он, „наша деца су учествовала у разговорима о садржају филмова које смо као породица желели да гледамо. Ако бисмо моја жена и ја одлучили да неки филм нећемо гледати, објаснили бисмо им разлоге за такву одлуку уместо да само кажемо не.“

Неки родитељи су установили да је такође корисно информисати се о филмовима преко Интернета. Постоји доста веб-сајтова који детаљно описују садржај филмова. На тај начин се може добити јаснија слика о вредностима које одређени филм истиче.

Користи од школоване савести

Библија говори о онима чије су „моћи запажања употребом увежбане да разликују исправно и неисправно“ (Јеврејима 5:14). Стога, циљ родитеља треба да буде да своју децу поуче вредностима које ће им помоћи да доносе мудре одлуке када буду имала слободу да сама бирају забаву.

У вези с тим, многи млади Јеховини сведоци добили су изврсну поуку од својих родитеља. На пример, Бил и Шери из Сједињених Држава воле да иду у биоскоп са своја два сина тинејџера. Бил каже: „Након пројекције, често разговарамо о филму који смо гледали — које вредности истиче и да ли ми подупиремо те вредности или не.“ Наравно, Бил и Шери знају колико је важно бити избирљив. „Читамо филмске критике и не устручавамо се да изађемо из биоскопа ако се покаже да је филм неприкладног садржаја“, каже он. Они доносе одлуке заједно са својом децом и сматрају да је то њиховим синовима помогло да развију исправан осећај за исправно и погрешно. Бил каже: „Наша деца доносе мудрије  одлуке у погледу тога које ће филмове гледати.“

Попут Била и Шери, многи родитељи помажу својој деци да увежбају своје моћи запажања у погледу избора забаве. Чињеница је да велики део онога што филмска индустрија произведе није прикладно. С друге стране, када се воде библијским начелима, хришћани могу уживати у доброј забави која је здрава и окрепљујућа.

[Фусноте]

[Оквир⁄Слике на 12. страни]

„ЗАЈЕДНО ДОНОСИМО ОДЛУКУ“

„Када сам била млађа, у биоскоп сам обично ишла с родитељима. Сада могу да идем и без њих. Ипак, пре него што ме пусте, желе да знају назив и садржај филма. Ако нису чули за њега, прочитају неке критике или погледају најаву на телевизији. Такође, на Интернету потраже информације о њему. Уколико сматрају да није добар, објасне ми због чега тако мисле. Затим ми дозволе да и ја изнесем своје мишљење. Разговарамо отворено и заједно доносимо одлуку“ (Елоиз, 19 година, Француска).

[Оквир⁄Слика на 13. страни]

РАЗГОВАРАЈТЕ О ТОМЕ!

„Ако родитељи забране деци неки облик забаве и не нађу нешто корисно као замену, деца могу покушати да удовоље својим жељама без њиховог знања. Стога, када деца кажу да би желела да гледају неки филм или програм који није добар, неки родитељи им неће одмах то забранити, нити ће им дати дозволу. Уместо тога, они оставе мало времена да се осећања смире. Након неколико дана, смирено разговарају о томе с децом и питају их зашто мисле да је тај вид забаве добар. Разговарајући о томе, млади се често сложе с родитељима и чак им захвале на помоћи. Тада заједно с родитељима одаберу неки вид забаве у ком сви могу да уживају“ (Масаки, путујући надгледник из Јапана).

[Оквир⁄Слике на 14. страни]

ДРУГИ ВИДОВИ РАЗОНОДЕ

◼ „Млади имају природну жељу да буду с вршњацима, и зато смо се увек трудили да наша ћерка има здраво друштво, али и да буде под нашим надзором. Пошто у нашој скупштини има доста примерних младих, подстичемо је да се дружи с њима“ (Елиза, Италија).

◼ „Доста смо укључени у рекреацију наше деце. Организујемо активности које су корисне за њих — шетње, роштиљ, излете и дружења са сухришћанима свих генерација. На тај начин наша деца на рекреацију не гледају као на нешто у чему треба да уживају само с вршњацима“ (Џон, Британија).

◼ „Увидели смо да је дружење са сухришћанима веома корисно. Повремено играмо фудбал с другима, пошто моја деца воле тај спорт“ (Хуан, Шпанија).

◼ „Подстичемо децу да свирају на музичким инструментима. Такође заједно играмо тенис, одбојку, возимо бицикл, читамо и дружимо се с пријатељима“ (Марк, Британија).

◼ „Као породица, редовно идемо на куглање с пријатељима. Такође, трудимо се да једном месечно заједно организујемо неку посебну активност. Да би се избегли проблеми, веома је важно да родитељи воде рачуна о ономе што њихова деца раде“ (Данило, Филипини).

◼ „Често је много већи доживљај лично присуствовати неком догађају него само седети у фотељи и гледати филм. Зато пратимо да ли се у нашем крају припрема нека изложба, сајам аутомобила или концерт. То су прилике које пружају многе могућности за разговор. Такође пазимо да не претерамо у забави, и то не само због времена, већ и због тога што превише забаве умањује драж самог догађаја“ (Џудит, Јужноафричка Република).

◼ „Настојим да својој деци помогнем да схвате да није све оно што раде друга деца добро и за њих. Исто тако, мој муж и ја се трудимо да им омогућимо здраву забаву. Не желимо да им дамо повода да кажу: ’Ми никуда не идемо и ништа не радимо.‘ Као породица, идемо у парк и у нашем дому организујемо дружења на која позивамо друге из наше скупштине“ d (Марија, Бразил).

[Фуснота]

[Извор]

James Hall Museum of Transport, Johannesburg, South Africa

[Слика на 11. страни]

Прочитајте критике ПРЕ него што одлучите да ли ћете гледати неки филм

[Слика на странама 12, 13]

Родитељи, поучите своју децу да буду избирљива