Од сценарија до филмског платна

ТОКОМ протеклих неколико деценија, Холивуд је постао права фабрика филмских хитова. Тај феномен утиче на цео свет, пошто многи амерички филмови стижу у биоскопе у другим земљама само неколико недеља или дана након премијере у Сједињеним Државама. Неки филмови су имали премијеру истовремено у целом свету. „Међународно тржиште расте и има велики потенцијал“, каже Ден Фелман, директор дистрибуције у компанији Warner Brothers Pictures, „тако да правимо филмове који би могли бити прихваћени у целом свету.“ Оно што се сада дешава у Холивуду, утиче на светску индустрију забаве више него икада раније. a

Али, стицање добити на филму није тако лако као што можда изгледа. Многи филмови морају остварити зараду већу од 100 милиона долара само да би покрили трошкове снимања и рекламирања. А да ли ће постићи успех, у потпуности зависи од непредвидиве публике. „Никада не можете знати шта ће публици у датом моменту бити узбудљиво и привлачно“, каже Дејвид Кук, професор филмске уметности на Универзитету Емори. Шта онда филмски ствараоци чине како би имали веће шансе за успех? Да бисмо одговорили на то питање, најпре треба да разумемо неколико основних ствари о томе како настају филмови. b

Препродукција — постављање темеља

Препродукција је често најдужа фаза у процесу стварања филма и уједно једна од најважнијих. Као и код било ког великог пројекта, кључ је у припреми. Циљ је да се сваки долар утрошен у препродукцију вишеструко исплати приликом самог снимања.

 Прављење филма почиње идејом за причу, која може бити измишљена или заснована на догађајима из стварног живота. На основу приче пише се сценарио. Пре финалне верзије, сценарио може доста пута бити ревидиран. Финална верзија садржи дијалоге као и кратак опис радњи. Она такође садржи и техничка упутства као што су угао снимања и прелаз између сцена.

Међутим, сценарио се продуценту нуди на продају још у својој раној фази. c Шта је оно што продуцент тражи? Па, обично се за летњу сезону праве филмови за тинејџере и младе. Дакле, продуцент ће вероватно изабрати причу која ће се допасти младима.

Још пожељнији су они сценарији који ће привући пажњу свих узраста. На пример, филм о јунаку из стрипа сигурно ће занимати малу децу којима је тај лик познат. Нема сумње да ће им се придружити и родитељи. Али, како привући тинејџере и младе? Одговор се крије у „узбудљивом садржају“, пише Лајза Манди за часопис The Washington Post Magazine. Када се томе додају непристојно изражавање, сцене насиља и обиље секса, филм има добре предуслове да „оствари огромну зараду и да у биоскопске сале привуче све одреда“.

Уколико продуцент сматра да сценарио има потенцијал, он га може купити и покушати да склопи уговор с познатим режисером и славним глумцима. Са чувеним режисером и великим звездама, филм ће имати велике изгледе да буде успешан. Чак и у овој раној фази, велика имена могу привући спонзоре који су неопходни за финансирање филма.

Следећа фаза препродукције укључује сториборд, то јест књигу снимања. То је серија цртежа којима се приказују разне секвенце филма, нарочито ток радње. Тако се штеди пуно времена, пошто сниматељ пред собом има детаљан план. Као што режисер и сценариста Френк Дарабонт каже, „нема ничег горег од тога да изгубите читав дан снимања покушавајући да одредите где да поставите камеру“.

Приликом препродукције треба решити још доста питања. На пример, на којим локацијама ће се снимати филм? Да ли се мора путовати до тамо? Како ће изгледати сцене у студију? Да ли ће бити потребни костими? Ко ће бити задужен за осветљење, шминку и фризуре? Шта је са звуком, специјалним ефектима и каскадерима? То су само неки примери онога што је потребно размотрити пре снимања првог кадра. Обратите пажњу на одјавну шпицу неког високобуџетног филма и видећете да је у његовом стварању учествовало на стотине људи! „Потребна је цела војска за један филм“, каже један стручњак који је учествовао у снимању бројних филмова.

Продукција — снимање филма

Снимање филма може бити дугачко, заморно и скупо. Само један изгубљени  минут може значити губитак више хиљада долара. Понекад глумце, чланове екипе и опрему треба преместити на други крај света. Ипак, без обзира на то где се оно обавља, сваки дан снимања осетно смањује буџет.

Међу првима који долазе на место снимања јесу екипа за расвету, фризери и шминкери. Сваког дана се на припремање глумаца пре него што стану пред камеру може утрошити и по неколико сати. Онда почиње дугачак дан снимања.

Снимањем сцена руководи режисер. Чак и за релативно једноставну сцену може отићи скоро цео дан. Већина сцена се снима једном камером, тако да се оне морају снимити много пута из различитих углова. Осим тога, свака се снима по неколико пута, како би глума била на највишем нивоу и како би се отклонили технички проблеми. Свака од тих секвенци зове се кадар. За дуже сцене потребно је снимити 50 па и више кадрова! Касније, обично при крају дана, режисер прегледа све кадрове и одлучује које ће сачувати. Свеукупно, снимање може потрајати недељама, па чак и месецима.

Постпродукција — слагање коцкица

Током постпродукције, снимљени материјал се монтира како би се добила коначна верзија филма. Најпре се звук синхронизује са сликом. Затим монтажер комбинује секвенце у припремну верзију филма звану груба монтажа.

 У овој фази се такође додају звучни и визуелни ефекти. Специјални ефекти — један од најсложенијих елемената филмске уметности — понекад се постижу помоћу компјутерске графике. Резултати могу бити спектакуларни и невероватно реалистични.

Током постпродукције додаје се и филмска музика, којој се у данашњим филмовима посвећује знатно већа пажња. „Филмска индустрија захтева више оригиналне музике него икада раније, и то се не односи само на двадесетак минута или неколико наговештаја драматичних момената, већ често укључује и више од једног сата музике“, пише Едвин Блек за часопис Film Score Monthly.

Понекад се организује пробна пројекција тек монтираног филма пред публиком која се састоји рецимо од режисерових пријатеља или колега које нису учествовале у снимању филма. На основу њихових реакција, режисер може одлучити да поново сними неке сцене или да их избаци. Због неповољне реакције публике на пробној пројекцији, у неким случајевима може бити промењен цео завршетак филма.

Коначно, филм је спреман за биоскопску пројекцију. Тек тада се види да ли ће бити хит или промашај — или нешто између. При том, не ради се само о новцу. Неколико промашаја може упропастити каријеру глумаца и уништити репутацију режисера. „Видео сам како неколико мојих колега доживљава крах након пар промашаја“, каже режисер Џон Бурман, присећајући се својих почетака. „Сурова реалност овог посла јесте да ћете бити одбачени ако не зарадите новац за своје шефове.“

Наравно, док посматрају филмске плакате, људи углавном не размишљају о питању запослења оних који су учествовали у стварању филма. Њих пре свега могу занимати питања као што су: ’Да ли ће ми се овај филм допасти? Да ли ће се исплатити улазница? Да ли ће филм бити шокантан и непристојан? Да ли је добар за моју децу?‘ Како можете пронаћи одговоре на ова питања када одлучујете који филм ћете гледати?

[Фусноте]

[Истакнути текст на 6. страни]

„Никада не можете знати шта ће публици у датом моменту бити узбудљиво и привлачно“ (Дејвид Кук, професор филмске уметности).

[Оквир⁄Слике на странама 6, 7]

УТИЦАЈ РЕКЛАМЕ НА УСПЕХ ФИЛМА

Филм је завршен. Коначно може да буде приказан пред милионима. Да ли ће доживети успех? Размотрите неколико начина на које филмаџије рекламирају своја остварења и тако покушавају да од њих створе хитове.

◼ НАЈАВА: Један од најефикаснијих начина да се изазове занимање за филм јесте путем најаве. Понекад се с тим почне месецима пре премијере. Можда се објави да следи наставак неког хит филма. Људи се могу питати: ’Да ли ће глумити исти глумци? Да ли ће филм бити добар (или лош) као претходни?‘

У неким случајевима, најава се дотиче контроверзних делова филма — можда сцена секса које су превише слободне за већи део публике. Да ли су те сцене заиста толико лоше? Да ли је филмска индустрија отишла предалеко? Филмским компанијама користи када се јавно износе опречна мишљења, јер тако имају бесплатну рекламу. Понекад је покренута контроверза гаранција за велико интересовање за премијеру.

◼ МЕДИЈИ: Традиционалнији облици рекламирања укључују употребу билборда, новинских огласа, ТВ реклама, затим најаве за филмове које се приказују у биоскопу пре почетка неке пројекције, као и интервјуе у којима звезде говоре о свом најновијем филму. Интернет је постао један од најбољих начина за рекламирање. „Да је Дороти [из Чаробњака из Оза] кликнула мишем уместо што је куцнула петама“, пише филмски критичар Стив Персал, „нашла би се у шуми филмских сајтова на којима би могла да пронађе трачеве о славним личностима, најаве најновијих филмова, филмске водиче или да купи карте.“

◼ ПРОМОТИВНИ ПРОИЗВОДИ: Рекламни производи могу изазвати занимање за филм. На пример, мотиви из једног филма о јунаку из стрипа појављивали су се на кутијама за ужину, шољама, накиту, одећи, привесцима за кључеве, сатовима, лампама, картама за играње и много чему другом. „Обично се 40 посто производа прода пре премијере филма“, пише Џо Систо за један часопис забавног карактера који издаје Америчка адвокатска комора.

◼ КУЋНИ БИОСКОП: Филм који не оствари очекивану зараду у биоскопским салама, то може надокнадити путем продаје видео-касета и DVD-а. Брус Неш, који води евиденцију о томе колико је који филм зарадио, каже да ово тржиште „остварује 40 до 50 посто укупне зараде филмске индустрије“.

◼ КЛАСИФИКАЦИЈА: Филмски студији су научили како да систем класификације преокрену у своју корист. Примера ради, у филм се намерно могу убацити неке сцене како би био означен да је за старију публику. С друге стране, довољно је само неколико резова да филм не буде у групи за одрасле, већ за тинејџере. Лајза Манди је за часопис The Washington Post Magazine написала да се класификација тинејџерских филмова „претворила у рекламу. Филмски студији је користе како би тинејџерима и деци која желе да буду тинејџери послали поруку да ће тај филм бити ’страшан‘“. Та класификација ствара врсту „генерацијског јаза“, пише Лајза Манди, „јер упозорава родитеље док истовремено заводи децу“.

 [Слике на странама 8, 9]

КАКО НАСТАЈУ ФИЛМОВИ

СЦЕНАРИО

КЊИГА СНИМАЊА

СНИМАЊЕ

КОСТИМИ

ШМИНКА

МОНТАЖА

 СПЕЦИЈАЛНИ ЕФЕКТИ

СНИМАЊЕ ЗВУКА

МИКСОВАЊЕ ЗВУКА

КОМПЈУТЕРСКА АНИМАЦИЈА