Поглед у свет

Луксузна вода

„То је обележје времена у ком живимо“, пише немачки часопис Natur+Kosmos. „Ђаци и студенти који држе до себе увек носе флашу воде познатог произвођача. У Њујорку је ’ин‘ састајати се у баровима у којима се служи само вода. А у хотелима с пет звездица можете поручити било коју минералну воду, из било ког дела света, са ознаком квалитета која се иначе користи само за вина из најбољих берби.“ Та вода није нимало јефтина. „Људи скупо плаћају минералну воду коју носе са собом у посебно дизајнираним боцама“, наводи се у чланку. У неким хотелима литар воде која се сматра изузетно квалитетном може коштати чак 62 евра. Иако је флаширана вода познатих произвођача постала израз личног стила потрошача истанчаног укуса, то не значи и да вам је неопходна. Неки произвођачи тврде да њихова вода благотворно делује на менталне и физичке способности, као и на здравље и лепоту. С друге стране, многи стручњаци сматрају да та вода није ништа квалитетнија од обичне. Примера ради, у Немачкој је вода са чесме у најмању руку исто тако добра као и минерална вода увезена с другог краја света, тврди се у чланку. Уз то, за воду са чесме нису потребне пластичне флаше нити транспорт од неколико хиљада километара.

 Тајне француске исхране

„Французи у исхрани користе пуно засићених масти“, наводи UC Berkeley Wellness Letter. „И поред тога, они су виткији од Американаца и далеко мање склони гојазности. Када се ради о срчаним обољењима, Француска има најнижу стопу смртности у [Европској унији] и упола мању од Сједињених Држава.“ Откуда тај парадокс? Разлог може бити то што Французи „уносе мање калорија“, наводи Wellness Letter. Једно истраживање спроведено у ресторанима у Паризу и у Филаделфији показало је да се у Француској служе много мање порције. Осим тога, и рецепти се разликују. На пример, у француским куварима су наведене мање количине меса. „Можда је најупечатљивије то што Французи издвајају много више времена да би појели своје количински мање оброке“, наводи се у чланку. „Просечан Француз посвети узимању хране скоро 100 минута дневно, док Американци прогутају свој хлеб насушни (и све што уз њега иде) за само 60 минута.“ Какву поуку можемо извући из овога? Ограничите унос калорија. Једите умерене количине хранљивих намирница. Издвојте време да уживате у храни. Уколико у ресторану добијете велику порцију, поделите је с неким или половину понесите кући. Осим тога, „потрудите се да током оброка у вашем дому влада пријатна атмосфера“.

Чувајте своје књиге

„Време и влага су најгори непријатељи [књига]“, наводи се у једном чланку из мексичког часописа Día Siete. Да би ваше књиге остале у добром стању, у чланку се препоручује да их чистите од прашине бар једном годишње. При том, будите пажљиви — чврсто стегните књигу док је чистите, како бисте спречили да прашина продре између страница. Тамо где је велика влажност, можете умањити утицај влаге тако што ћете на сваку страницу ставити мало пудера. Затим ставите неки тежак предмет на књигу и оставите је тако неколико дана. Након тога уклоните пудер четком. Уколико се услед влаге на књигама појави буђ, пажљиво је састружите жилетом и довршите чишћење алкохолом. Кад узимате књигу с полице, немојте је вући за горњи део хрпта. Најбоље је да је с два прста ухватите за средњи део хрпта и полако извлачите како бисте је одвојили од књига међу којима стоји. Веома велике књиге, нарочито оне које су старе, лако се могу оштетити због тежине. Да бисте то избегли, положите их на полицу водоравно.

Крај унитаризма?

„Једна од најстаријих [британских] деноминација... све више слаби и за неколико деценија ће се потпуно угасити“, пише лондонски The Times. Унитаристичка црква у Британији тренутно има мање од 6 000 чланова, с тим што је половина њих старија од 65 година. Предвиђање да ће унитаризам нестати изнео је Питер Хјуз, свештеник ове деноминације. Наводећи као пример најстарију унитаристичку цркву у Ливерпулу, Хјуз је рекао: „С обзиром на то да они немају свештеника још од 1976, могло би се рећи да унитаристички покрет у том граду практично не постоји.“ Назив „унитаризам“ користи се у Британији од 1673, наводи The Times. „Многи енглески презбитеријанци прихватили су унитаризам у 18. веку, одбацујући веровање у Тројство, након теолошке дебате о Христовом божанству која је изазвала раздор у Енглеској цркви.“ У поменутим новинама се додаје: „Пошто сада више није противзаконито не веровати у Тројство, и пошто се многе цркве не обазиру на ’вернике‘ који имају либералне ставове о традиционалним доктринама, унитаристички покрет губи значај који је некада имао.“

Што старији, то нижи

Док залазе у године, људи обично постају нижи. „Томе знатно доприноси гравитација“, извештава аустралијски The Daily Telegraph. Под дејством гравитације, наша висина се смањује током дана, док се током спавања тело враћа у нормалу. „Међутим, како наше тело стари и постаје слабије, деловање гравитације оставља трајне последице на висину“, наводи се у цитираним новинама. „Док старе, људи губе мишићну масу и масноћу. То је део природног процеса старења и тесно је повезано с променама у нивоу хормона. Кичмени пршљенови почињу да се деформишу и слежу, услед чега се кичма смањује за више од 2,5 центиметара.“ Верује се да је остеопороза узрок овог процеса који доводи до смањења висине.

Одгајање деце у двојезичним породицама

„Уколико се према деци показују стрпљење и обзирност, то што одрастају у породици у којој се говори више језика, може бити права благодат за њих, као и за њихове породице и друштво“, наводи се у новинама Milenio из града Мексика. Истраживачи су „дошли до закључка да деца која говоре два језика постижу бољи успех у школи од деце која говоре само један језик“. Понекад родитељи брину када се деси да деца у једној реченици употребе речи из два језика или када погреше тако што правила једног језика примене на други. „Али, те граматичке ’грешке‘ су безначајне и брзо се савладају“, каже професор Тони Клајн, психолог чија је специјалност испитивање развоја језичких способности деце. Ако деца од рођења уче језике оба родитеља, она ће их спонтано усвојити и с временом ће их течно говорити.