Просто пожелите да је поједете!

Од дописника Пробудите се! из Јапана

ПОГЛЕД вам је прикован за нешто што изгледа као укусно јело. То вам отвара апетит и вода почиње да вам иде на уста. Међутим, чудно је што та „храна“ нема никакав мирис, укус нити било какву хранљиву вредност. Не може се покварити нити је потребно да се држи у фрижидеру. О чему је заправо реч? Уколико се налазите у Јапану, то може бити само једно — имитација начињена од пластике. Пластична „храна“ је заправо имитација јела̂ с менија ресторана, начињена од винила. Због своје величине, облика и боје изгледа као права храна.

Постоји мноштво имитација различите хране — од традиционалних јапанских јела, као што је суши, до јела омиљених на Западу, као што су пица и шпагети. Користе се и имитације пића, аперитива и десерта. Одликују се запањујућом разноликошћу. У ствари, један произвођач вам може понудити више од 10 000 врста пластичних „јела“!

Пластична „храна“ изгледа као права. Детаљи, као што су мале неравнине на кожици  печеног пилета, насумично распоређено семе у кришки лубенице или ситни набори на листу салате, направљени су врло вешто. Али, како је пластична имитација хране постала тако популарна у јапанским ресторанима?

Крајем 19. века, у неким ресторанима су излагана одређена јела с циљем да се Јапанци упознају с кухињом других народа. Пролазник је могао да види о каквој се храни ради, а да при том није морао ући у ресторан. Наравно, изложена јела привлачила су не само људе, већ и животиње и муве. Осим тога, она су се услед топлоте и влаге кварила, а било је и скупо свакодневно их припремати.

С временом је храна замењена имитацијама начињеним од обојеног воска. Међутим, восак има један озбиљан недостатак, наиме, предмети начињени од њега нису постојани када су изложени топлоти. Зато је он на крају замењен винилом, врстом пластике. Напокон је добијен производ који је био трајан, отпоран на топлоту и који је у исто време привлачио праве муштерије — људе! Али, како се праве пластичне имитације?

Најпре се за одређено јело направи калуп. На пример, шницла се стави у четвртасту посуду, у коју се затим сипа силикон док потпуно не прекрије шницлу. Кад се силикон стврдне, калуп се окреће наопачке. Месо се вади, а његов отисак остаје. У калуп се затим сипа обојени винил, који се пече на температури од 82 степена Целзијуса. Након хлађења, имитација шницле је спремна за бојење.

Да би се направила имитација сендвича, свака од компоненти — хлеб, месо, сир и салата — прави се посебно. Остатак процеса је сличан прављењу правог сендвича, наиме, састојци се ређају један преко другог између кришки хлеба. Међутим, за разлику од правог, код пластичног сендвича компоненте се лепе једна за другу.

У одређеном смислу, прављење пластичне имитације хране представља неку врсту уметности. „Да би имитација изгледала уверљиво потребно је прво пажљиво проанализирати изглед правог јела“, каже Катсуџи Канејама, који се тим послом бави око 23 године. „За људе је храна нешто што се једе. За нас је храна нешто што се производи.“

Ако пажљиво погледате чинију свеже скуваног јапанског пиринча, стећи ћете утисак да је свако зрно засебно у односу на остала. Пиринач се „лагано уздиже формирајући на средини врх“, објашњава Канејама. Да би се створио такав ефекат, свако зрно треба засебно направити. Једноставно помешати зрна није довољно зато што ће се она наћи у хоризонталном положају. Уместо тога, зрна се морају пажљиво залепити како би формирала купу као код правог пиринча. Када се имитација направи тако да изгледа што реалније, биће привлачнија пажљивом посматрачу.

Потребне су године да би неко постао вешт у прављењу пластичне „хране“. Првих неколико година ученик обично посвети стицању основних техника при чему почиње од једноставнијих намирница, као што су печурке. За добру имитацију свеже уловљене рибе с њеним сложеним ткивима и бојама потребно је око десет година учења. Да би неко стекао глас стручњака на овом пољу потребно је скоро 15 година праксе.

Ако некад прођете поред неког ресторана у Јапану и видите примамљива „јела“, сетите се великог труда који је уложен да би се она направила. Можда ћете се упитати за шта је потребно више вештине — за припремање праве хране или за прављење пластичне имитације!

[Оквир на 27. страни]

Пред објективом камере

Када следећи пут у неком филму, емисији или реклами видите храну, пажљиво је погледајте. Можда није права. Према речима стилисте за храну Криса Оливера, из Лос Анђелеса, имитација хране је идеална за снимање које може да траје јако дуго. „Она је скупља од праве хране, али је много практичнија“, каже он. Заиста, под врелим светлима рефлектора, пластична „храна“ служи као одлична замена за оригинал.

[Слика на 26. страни]

Шта је од овога права храна?(Одговор се налази на 27. страни)

Одговор: Права храна се налази на послужавнику у десној руци.

[Извор слике на 26. страни]

Доње фотографије: Hachiman Town, Gujyo City, Gifu Prefecture, Japan