Сазнајте више о ручним сатовима

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРИТАНИЈЕ

КОЛИКО је сати? Довољно је да само баците поглед на ручни сат, зар не? Али, показује ли он тачно време? Иако их врло лако можемо узети здраво за готово, часовници су много сложенији него што би се могло закључити на први поглед.

Човек је одувек био заинтересован за мерење времена, без обзира на његову нематеријалну и пролазну природу. На природну поделу времена утичу појаве као што су годишња доба, месечеве мене, смена дана и ноћи. Али човек је дуго тежио ка томе да што тачније мери време, те га је стога делио на мање јединице.

Механизам ручних сатова

Хорологија — наука која обухвата вештину израде инструмената за показивање времена — једна је од најстаријих у свету науке. „Срце“ сатног механизма је запињача. Она регулише периодичност предаје енергије која покреће цео механизам. Време је могуће мерити када се мала количина енергије ослобађа у правилним интервалима. Нико не зна тачно када је направљен први механички сат, али прекретница је била око 1500. године када су направљени преносиви часовници.

Ручни сат, који је сада толико популаран, релативно је новијег датума. Популарност је стекао крајем 19. века, посебно међу женама. Током Првог светског рата, официри артиљерије су установили да је практичније носити сат на руци него у џепу. Након тога, популарност ручних сатова почела је да расте.

Већина данашњих сатова је електронска са кристалима кварца. Када се посебно обликује и постави у одговарајуће електронско коло, комадић кварца осцилира константном фреквенцијом, понашајући се као клатно.

Невероватно је тешко подесити механичке и кварцне часовнике да тачно мере време. Стога, без обзира на то који сат имате, он ће или мало каснити или мало журити. Ипак, данас постоје кварцни сатови који се периодично сами подешавају према сигналима из атомских часовника. a Произвођачи тврде да такви сатови, контролисани путем радио-сигнала, раде с толиком прецизношћу да одступање од тачног времена износи до једне секунде у неколико милиона година!

Непролазна драж механичких сатова

Када узмемо у обзир толику прецизност и чињеницу да је запињача изумљена пре више од двеста година, може нам се учинити да је механичке сатове прегазило време. Уосталом, ко би се поред дигитрона определио за рачунаљку? Ипак, многи су још увек одушевљени сатовима који куцају. Сваке године их се произведе на милионе. Протеклих година, Швајцарска је чак више зарадила на извозу механичких него електронских сатова. Развијени су нови, ефикасни механизми који се скоро не хабају, и људи и даље одлазе код вештих сајџија да би поправили своје сатове.

Шта доприноси привлачности механичких сатова? Мајкл, сајџија с три деценије искуства, сматра да је један од чинилаца њихова дуговечност. Он каже да за разлику  од кварцног сата који може поуздано да ради неких 15 година, квалитетан механички часовник може прецизно мерити време преко 100 година. За особу која од родитеља наследи такав сат, он може имати огромну сентименталну вредност.

Другима се механички часовници допадају због техничке сложености и прецизности с којом приказују време помоћу сићушних зупчаника и опруга. Такође, пошто су неки од тих механизама ручно направљени, заљубљеници у сатове могу разумети њихов принцип рада и сами их поправити.

За разлику од већине справа, од часовника се очекује да раде из дана у дан, из године у годину. Осим тога, ручни сатови морају да раде и да буду изузетно прецизни при различитим температурама и у било ком положају — чак и при врло наглим покретима. Сат који жури или касни чак 20 секунди дневно, прави грешку од само 0,023 посто, што је прецизност која се обично очекује од научних инструмената с којима се пажљиво рукује. Не чуди што многи цене вештину, довитљивост и стручност која је нераздвојни део приче о механичким ручним сатовима!

Наравно, постоје ту још неки фактори. Мајкл, кога смо раније споменули, објашњава да неки људи једноставно не желе да имају обавезу да мењају батерију, што код већине кварцних часовника треба чинити  пре или касније. Шта вам онда може помоћи при избору?

Који да изаберем?

Нема сумње да сат пре свега треба да вам се свиди. За многе, то значи да је он практичан и функционалан, али и леп. Уз то, Мајкл препоручује да размислите о томе какав вам је сат потребан. Да ли ћете га носити стално или само у посебним приликама? Да ли ће бити изложен ударцима или изузетно високим или ниским температурама? Редовно излагање хемикалијама и морској води може рецимо оштетити каиш и кућиште. Зато је мудро све то узети у обзир.

Што се тиче цене, најбоље је да унапред одредите колико сте новца спремни да дате и да се држите тога. Механички часовници су углавном скупљи од кварцних. Ипак, задржите на уму да колико год се сатови разликовали, њихови механизми имају исти принцип рада. Оно што омогућава приказивање времена јесте механизам унутар кућишта. Све у свему, сви ови сатови су добро осмишљени и направљени. Цене обично варирају због неких детаља који нису пресудни за функционисање часовника, као што су кућиште или каиш, то јест наруквица. Зато виша цена не значи обавезно да је сат прецизнији и поузданији. (Видите горњи оквир.)

Са часовником на руци, у сваком тренутку можете знати колико је сати. То што знате понешто о историјату ручних сатова може вам помоћи да цените ове корисне справе. На крају крајева, зар се и ви понекад не осетите изгубљено без свог сата?

[Фуснота]

[Оквир⁄Слике на 24. страни]

КОЈИ ДА ИЗАБЕРЕТЕ?

ВРСТА: Хронограф може да мери кратке временске размаке, тако да је идеалан за мерење трајања неког догађаја. За оне који се баве спортом, препоручује се сат отпоран на воду. Ако заборављате да навијете сат, запамтите да кварцним часовницима навијање није потребно. Исти је случај и са аутоматским сатовима који се навијају покретањем руке.

ТАЧНОСТ: Ако је то оно што цените, можете узети у обзир хронометар, часовник велике прецизности који удовољава општим и званичним критеријумима тачности. Кварцна технологија омогућава још прецизније мерење времена. Савремени механички часовник са брзим механизмом који куца 28 800 пута на сат ради на фреквенцији од четири осцилације у секунди. Упоредите то са обичним кварцним часовником који има између 10 000 и 100 000 осцилација у секунди!

ПРИКАЗ: Дигитални часовник показује време помоћу бројева, то јест цифри, док аналогни часовник има казаљке. Дигитални дисплеји могу имати аларм и хронограф, и показивати датум и време у другим временским зонама. Аналогни часовници показују време на лако препознатљив начин — довољно је само бацити поглед на сат.

ОДРЖАВАЊЕ: Пошто механички сат у себи има снажну опругу, честице прашине и прљавштине не могу тако лако да га зауставе као што могу кварцни часовник. Па ипак, да би правилно радили, механичке сатове треба чистити чешће него кварцне. Кварцни часовници са дигиталним дисплејем немају покретне делове, тако да им није потребно одржавање, осим замене батерије.

[Табела/Слике на 23. страни]

НЕКИ ПАЖЊЕ ВРЕДНИ РУЧНИ САТОВИ

◼ 1810-12.

Најстарији ручни сат за који се зна, Абрахам Луј Бреге

◼ 1945.

Сат који показује датум, Ролекс

◼ 1957.

Ручни сат са електромотором, Хамилтон

◼ 1960.

Сат који мери време помоћу електронике, Булова

◼ 1972.

Електронски ручни сат са дигиталним дисплејем, Хамилтон

[Извор]

Друга и четврта фотографија: Courtesy of Hamilton Watches

[Извор слике на 23. страни]

OMEGA