Да ли сте пробали скакутаве бобице?

Од дописника Пробудите се! из Канаде

ФАРМЕР разбацује сумпор по земљишту како би повећао његову киселост. У јесен, када усеви сазру, он потапа поља. Након бербе, намерно испушта плод на земљу да види да ли ће одскочити.

Да ли је узгајивач полудео? Не, није. Иако изгледа као да хоће да уништи усеве, он у ствари жели да добије производ најбољег могућег квалитета. Оно што он узгаја су бруснице. Да ли бисте желели да сазнате нешто више о овом отпорном бобичастом воћу?

Бобице са тресетишта

Када су Европљани први пут крочили на североисточну обалу Северне Америке, староседеоци су им за трампу понудили црвене бобице освежавајућег, киселкастог укуса. Пикот Индијанци, који су живели у области сада познатој као Кејп Код, тај плод су звали i-bimi, што значи „горко воће“. Први енглески досељеници назвали су га craneberry (crane — ждрал; berry — бобица), вероватно зато што стабљика и цвет ове биљке подсећају на врат и главу ждрала. Још један разлог може бити што су се њима гостила јата тих птица.

Индијанци су сакупљали бруснице на тресетиштима. Влажна, трула вегетација чинила је да на тим местима земљиште буде изузетно кисело, што не погодује већини биљака. Али, бруснице успевају на таквом земљишту. Расле су при тлу, као и јагоде, и успевале су на подручју које се простире од данашње државе Вирџинија на југу, па све до Канаде на северу.

Малон Стејси, досељеник у Њу Џерсију, 1680. године описао је бруснице свом брату у Енглеској. Он је написао: „По боји и величини, бруснице личе на трешње, и могу се чувати све до следеће бербе. Од њих се прави изврстан сос за срнетину, као и за ћуретину и месо дивљих птица. Пите од њих много су укусније од пита са огроздом и вишњама. Индијанци су нам их дали у огромним количинама.“

Храна, лек и конзерванс

Староседеоци су користили бруснице као природни конзерванс. Правили су храну коју су звали пемикан, што је мешавина осушеног меса или рибе и брусница. Маса је обликована у колутове и сушена је на сунцу. Тако су током дугих зимских месеци имали хранљиве оброке који су били  богати протеинима и витаминима. Бруснице служе као добар конзерванс зато што садрже пуно пектина. Такође су богате витамином Ц. Зато су некада морнари на дужа путовања носили бурад са брусницама, пошто су били подложни скорбуту.

Индијанци су користили бруснице и као лек. Мешали су их с кукурузним брашном и стављали на ране како би спречили тровање крви. Недавна медицинска истраживања су показала да сок од бруснице може спречити неке инфекције мокраћних путева, јер онемогућава да се бактерија која узрокује инфекцију задржи у телу.

Зашто су назване скакутаве бобице?

Ако зрелу брусницу пресечете на пола, приметићете четири ваздушна џепа. Ти мехурови помажу узгајивачима на два начина. Прво, захваљујући њима бобице могу да плутају, те стога узгајивачи уместо да их беру ручно, плаве поља, а затим помоћу посебних машина продрмају вреже тако да зреле бобице отпадну. a Након тога их покупе са површине и сортирају.

Другу корист од ваздушних џепова узгајивачи су открили крајем 19. века. Предање каже да је, док се пео уза степенице, један узгајивач случајно испустио кофу брусница и да је са чуђењем запазио да су најбоље бобице одскакале све до дна степеништа, док су се меке и труле зауставиле раније. Бруснице најбољег квалитета су захваљујући ваздушним џеповима скакутале као надуване гуме. Плод лошијег квалитета понашао се као пробушена гума.

Прве машине које су сортирале бруснице на основу ове њихове особине направљене су 1881. године. Данас се још увек користе машине за сортирање које раде на истом принципу — здраве бруснице које одскачу преко одређене границе сакупљају се за продају. Меке се одвајају и користе за сок и желе.

 На посебним тресетиштима широм североисточних и северозападних крајева Сједињених Држава и Канаде, узгајивачи годишње произведу више од 250 милиона килограма брусница. Ако досад нисте, зашто не бисте пробали ове киселкасте бобице? Ово воће просто пуца од витамина и минерала, и пуно је антиоксиданаса који вам могу помоћи да се заштитите од срчаних обољења и рака. Када их пробате, можда бисте чак и ви могли почети да скакућете.

[Фуснота]

[Оквир на 17. страни]

Да ли успевају само у Северној Америци?

Бруснице су део традиционалног оброка који се спрема на Дан захвалности. Овај празник се слави у Сједињеним Државама четвртог четвртка у новембру, а у Канади другог понедељка у октобру. Према предању, Индијанци су 1621. донели бруснице када су дошли на први Дан захвалности, тродневну прославу и гозбу коју је приредио Вилијам Брадфорд, гувернер колоније Плимут. Пошто су бруснице повезане с многим тамошњим обичајима и један су од ретких плодова из Северне Америке који се узгајају за тржиште, многи мисле да оне расту само на том континенту.

Међутим, бруснице врсте V. oxycoccus не расту само у Северној Америци, већ и у Азији и северној и средњој Европи. Оне су саставни део и других кухиња. У делу Encyclopædia Britannica наводи се: „За сос и желе од брусница сматра се да су типично амерички производи, али Скандинавци веома цене своје бруснице (V. vitis-idaea), чије су бобице сличне америчким [V. macrocarpon] али су јачег укуса.“

[Слика на 15. страни]

Цветови бруснице

[Извор]

Courtesy Charles Armstrong, Cranberry Professional, Univ. of Maine Cooperative Extension, USA

[Слика на странама 16, 17]

Сакупљање брусница на поплављеном тресетишту

[Извор]

Keith Weller/ Agricultural Research Service, USDA

[Слике на 17. страни]

Сакупљање белих брусница

[Извор]

Уметнуте фотографије: Courtesy of Ocean Spray Cranberries, Inc.