Крађа по радњама — ко плаћа цену?

У ЈАПАНУ је власник једне радње ухватио тинејџера у крађи и позвао је полицију. Када је полиција стигла, младић се дао у бекство. Полицајци су кренули у потеру за њим. Док је бегунац претрчавао преко пруге, ударио га је воз и он је погинуо.

Овај случај је добио велики публицитет и неки су осуђивали трговца због тога што је позвао полицију. Он је привремено затворио радњу док се бука није стишала. Након што је поново кренуо с радом, лопови су почели масовно да долазе у његову продавницу. Међутим, због несреће која се догодила, он се није усуђивао да им се супротстави. Његова радња постала је позната као лака мета. Убрзо је морао да је заувек затвори.

Мора се признати да је случај који смо споменули веома трагичан, али он илуструје једну важну истину. Крађа по радњама проузрокује огромне губитке — на много начина и многим људима. Осмотримо мало детаљније високу цену овог преступа.

Цена коју плаћају трговци

Због крађе по радњама, трговци широм света годишње изгубе на милијарде долара. Према неким проценама, само у Сједињеним Државама ти губици износе више од 40 милијарди долара. Колико радњи може поднети губитке који су део ове велике суме? За многе од њих то је превелики проблем. Када лопови „нагрну“ на рафове, посао у који је неко уложио читав живот може пропасти.

„Осим конкуренције, велики проблем је и крађа. Не знам колико дуго ћемо моћи да останемо у послу“, каже Лук, власник радње из Њујорка. Он нема довољно средстава да набави електронски сигурносни систем. Што се тиче лопова, Лук каже: „То може бити било ко, па и моје сталне муштерије.“

Неки сматрају да његов проблем није толико озбиљан. ’Те трговине зарађују много новца‘, кажу они. ’Оно што ја узмем безначајно је у поређењу с тим.‘ Ипак, да ли трговине на мало заиста толико пуно зарађују?

Неке продавнице продају робу по цени која је 30, 40 или 50 посто већа од набавне, али то није показатељ зараде коју остварују. Део тог прихода трговци користе да би платили трошкове пословања, као што су најамнина, порези, плате и доприноси за запослене, затим одржавање објекта, поправке опреме, осигурање, струја, вода, грејање, телефонски рачуни и сигурносни системи. Након што се одбију сви трошкови, зарада може износити свега 2 или 3 посто. Према томе, када неко краде у радњи, он трговцу одузима део средстава за живот.

Шта је са ситним крађама?

Током куповине, један мали дечак се одваја од мајке и одлази до места где стоје слаткиши. Тамо из једне кутије узима чоколадицу и ставља је у џеп. Да ли такве ситне крађе утичу на трговину?

У брошури Curtailing Crime — Inside and Out, коју је издало Америчко удружење малих предузетника, пише следеће: „Ситне крађе можда не изгледају као озбиљан преступ некоме ко ту и тамо узме хемијску оловку или џепни дигитрон. Али то је смрт за мале радње које се боре за опстанак.“ Пошто је маржа (разлика између набавне и продајне цене) мала, да би покрио губитке, трговац који због крађе има мањак од 1 000 долара годишње, мора да прода додатних 900 чоколадица или 380 кесица супе сваког дана. Према томе, ако много малих дечака краде чоколадице, радње имају велике губитке. Ту лежи узрок проблема.

 На десетине милиона људи, младих и старих, богатих и сиромашних, различитих раса и порекла, краду робу из продавница. Које су последице тога? Амерички Национални савет за превенцију криминала извештава да је у Сједињеним Дражавама трећина од укупног броја продавница које су престале са радом затворена због крађе. Нема сумње да иста опасност прети и трговинама у другим земљама.

Како купци плаћају

Када се краде роба из продавница, цене расту. Због тога купци у неким земљама за купљену робу у просеку плаћају додатних 300 долара годишње. То значи да ако неко зарађује 60 долара дневно, он сваке године даје своју седмичну зараду да би платио оно што други украду. Колико људи може да поднесе толики губитак? За пензионера који живи од пензије или за самохрану мајку која се бори да би издржавала породицу, губитак седмичне зараде на овај начин може бити тежак ударац. Али, то није једина штета која настаје услед крађе по радњама.

Када се радња на ћошку затвори, читав крај може осетити последице. Недавно је једна апотека у једном америчком месту затворена због сталних крађа. Да би набавили лекове, многи стари и немоћни житељи тог суседства сада морају да иду у другу апотеку која је удаљена два и по километра. „Покушајте да пређете тај пут у инвалидским колицима“, рекао је један званичник.

Висока цена коју плаћају родитељи

Брус је човек који се држи високих моралних мерила и поучава своју децу да буду поштена. Једног дана, његова ћерка је ухваћена у крађи. „Био сам очајан“, каже он. „Замислите како је када вам јаве да је ваше дете ухваћено у крађи. Толике године смо васпитавали нашу ћерку да буде морална особа, а онда се десило ово. Никад нисмо ни помислили да би се она могла побунити на овај начин.“

Брус је био обузет бригама због своје ћерке и њене будућности. Осим тога, одрекао се предности да волонтерски служи као религиозни учитељ. „Како бих могао да станем за говорницу и погледам људе у очи? Како бих ја, мирне савести, могао да их поучавам како да васпитавају своју децу? Сматрао сам да немам права на то.“ Изгледа да његова ћерка није размишљала о томе како ће њен преступ утицати на њега.

 Последице које сносе крадљивци

У прошлости, када би власници радњи ухватили некога у крађи, изгрдили би га и пустили да оде. Данас они зову полицију, чак и ако некога први пут ухвате у крађи. Лопови тако увиђају да њихов преступ има озбиљне последице. Девојка по имену Натали осетила је то на својој кожи.

„Што сам више крала, постајала сам све сигурнија у себе“, испричала је она. „Рачунала сам на то да ће ме чак и ако будем ухваћена, адвокат и судски трошкови коштати мање него да сам платила сву ту скупу одећу.“ Али, преварила се.

Била је ухваћена кад је покушала да украде једну хаљину, а затим је с лисицама на рукама одведена у полицијску станицу. Тамо су јој узели отиске прстију и ставили је иза решетака са другим криминалцима. Сатима је чекала да њени родитељи дођу и положе кауцију за њу.

Свима који размишљају о крађи, Натали поручује: „Послушајте мој савет и једноставно платите ту глупу хаљину или фармерке.“ Ако се ипак одлучите за крађу, она каже: „Дуго, дуго ћете жалити због тога.“

Полицијски досије јесте разлог за жаљење. На њихову жалост, они који су били осуђени због крађе могу установити да њихов преступ није заборављен, већ да их увек изнова нешто подсећа на њега, попут мрље на хаљини или кошуљи. Када подносе молбу за пријем на факултет, можда морају да наведу да су били осуђивани. Могу имати потешкоће да добију дозволу за бављење одређеном професијом као што је медицина, стоматологија или архитектура. То може умањити њихове шансе да добију посао у некој компанији. А сви ти проблеми могу да се јаве и када је особа платила казну коју је суд одредио и више никада није ништа украла.

Чак и ако крадљивац никада није био осуђен, то што је учинио може га много коштати. То је био случај с Виктором, кога смо већ споменули. „Увек сам успевао да прођем некажњено“, прича он. „Никада нисам био ухваћен у крађи.“ Али ипак је сносио одређене последице. Размишљајући о томе, он каже: „Мислим да млади треба да буду свесни једне чињенице: Човек жање оно што је посејао. Чак и ако вас полиција никада не ухвати, сносићете последице својих поступака.“

Крађа по радњама није преступ који никоме не наноси штету. Роба коју лопови украду има своју цену. Зато сви они који краду по радњама треба да потпуно прекину с тим. Али како неко може скупити снагу да то учини? Да ли ће крађа по радњама икада бити искорењена?

[Слика на 7. страни]

Многе продавнице су затворене због крађе

[Слика на 7. страни]

Сви сносе последице крађе по радњама

[Слике на 8. страни]

Крађа лоше утиче на будућност починиоца

[Извор]

Отисци прстију: © Morocco Flowers/ Index Stock Imagery