Угаљ — црне стене из мрачних дубина

Од дописника Пробудите се! из Аустралије

„ЗНАЋЕШ шта је црно тек кад сиђеш у рударско окно“, довикује ми мој пријатељ Берни, трудећи се да надјача буку машинерије. Док гледам у дубоку јаму испред мене, почињем да се питам да ли заиста желим да откријем на шта је Берни мислио. Наше одредиште су подземне наслаге угља које се налазе на дубини од 500 метара испод места на ком стојимо.

Мимоилазимо се с колоном рудара који уморно иду према тушевима. Сви имају снажна рамена и карактеристичан аустралијски акценат. Када се смеју, очи и зуби им просто светлуцају на лицима црним од угљене прашине.

Затим улазимо у возић којим се спуштамо дубоко под земљу, до места одакле се вади угаљ. Пошто је нагиб изузетно велик, седиште возача је направљено тако да виси с крова попут љуљашке и може да ротира. На себи имам опасач с батеријом која не ствара варнице. Она напаја струјом лампу на мом шлему, као и апарат за дисање који у случају опасности може да обезбеди прочишћен ваздух. Док се возић полако спушта низ стрмину, небо изнад нас постаје све мање и мање да би од њега на крају остала само плава тачка окружена црнилом.

Више угља са мање радника

Рудник у ком се налазим један је од многих у југоисточној Аустралији. У аустралијским рудницима ради 25 000 рудара који сваке године изваде угља у вредности од осам милијарди аустралијских долара. Мој водич, Берни, један је од њих. Иначе, у рудницима угља широм света запослено је око десет милиона рудара — они раде у мрачним окнима дубоко под земљом или на огромним површинским коповима. Али, њихов број се смањује. У Уједињеном Краљевству, број рудара у овим рудницима нагло је опао са 1,2 милиона колико их је било 1978, на око 13 000 почетком овог века. У Сједињеним Државама је 1924. године било 705 000 рудара а сада их је мање од 82 000. Не тако давно, током једног петогодишњег периода, број рудара у Кини смањен је за 870 000.

Међутим, то што се број рудара смањује не значи да је и потражња за угљем мања. У ствари, предвиђа се да ће до 2020. године у индустријски развијеним земљама потражња за угљем порасти за 11 посто, као и да ће током истог периода у Кини и Индији заједно бити изграђено више од 750 нових електрана на угаљ. Смањење броја радника је резултат коришћења савремене технологије, која компанијама омогућава да производе више угља с мање радне снаге. Огромна машина коју Берни намерава да ми  покаже, један је од примера те моћне технологије.

У мрачном окну

„Сада смо на дну јаме“, каже Берни док се полако извлачимо из возића. „Одавде се рачвају сви тунели у руднику.“ На ниској таваници налазе се флуоресцентне светиљке. Таваница је ојачана помоћу уских попречних греда које се ослањају на низ дрвених подупирача углављених између пода и плафона. Кроз попречне греде пролази велики број гвоздених клинова (анкера) који продиру два метра у таваницу и опремљени су посебним додацима, што им омогућава да држе стене које се налазе изнад и тиме спречавају урушавање.

На моје изненађење, примећујем да зидови нису црни, већ бели. „Зидови су обложени уситњеним кречњаком“, објашњава Берни. „Кречњак смањује ризик од експлозије коју изазивају метан и угљена прашина. Случајна варница може запалити метан. Затим метан, попут детонатора, може проузроковати још јачу експлозију угљене прашине која се налази у ваздуху. Из овог рудника се сваког минута црпи око 2 000 литара метана који се користи за производњу електричне  енергије за потребе рудника.“ Да би се избегла појава варница које могу изазвати експлозију запаљивих гасова, морао сам на уласку у јаму да оставим свој фотоапарат, магнетофон, па чак и сат с батеријом.

Дубоко унутар окна, на улазу у један од бројних тунела који воде у различитим правцима, налазимо ниско али снажно дизел возило, то јест транспортер. Његов мотор тутњи док брзо улазимо у један тунел. Светла иза нас брзо ишчезавају и примећујем како светлост лампе са мог шлема поиграва на таваници која промиче на само неколико  центиметара изнад моје главе. Док брзо пролазимо поред бројних бочних тунела, на тренутак опажам светла са рударских шлемова која попут свитаца трепере у тами. У тунелу који је паралелан с нашим, пет километара дугачка транспортна трака превози угаљ који се овде ископава.

Машина за широкочелно откопавање

Стижемо на место где се откопава угаљ. Кроз измаглицу од водене паре и угљене прашине видим три рудара у радним оделима, са шлемовима и маскама. Они раде као тим, управљајући 250 метара широком машином познатом као широко чело. На њој се налазе два ротирајућа ваљка од којих сваки има пречник од два метра. Опремљени су металним зупцима који продиру пола метра у слој угља и полако се пробијају кроз њега док се крећу с једног на други крај машине. Машина је опремљена и транспортном траком која брзо преноси угаљ до попречног тунела где се блокови угља ломе на мање комаде приближне величине и пребацују на главну транспортну траку.

Урушавање таванице се спречава помоћу низа дебелих хидрауличних стубова који подупиру велике челичне плоче изнад глава радника. Након што ваљци с металним зупцима прођу целу ширину машине, читава направа — ваљци, хидраулични подупирачи, и кров од челичних плоча — помера се пола метра напред. Када се машина помери напред, иза ње остаје камена таваница без подупирача. Кратко након тога, она се руши уз застрашујућу тутњаву. „На овај начин вадимо хиљаду тона угља на сат“, довикује ми Берни. „По завршетку откопавања, машина се расклапа и премешта у други сектор.“

Напокон на светлости дана!

Берни и ја се враћамо до нашег транспортера и путујемо назад пет километара кроз џомбасте тунеле пре него што стигнемо до велике сабирне јаме окна. Ова јама је са површином повезана помоћу једног вертикалног окна, чији пречник износи око десет метара. „Главна транспортна трака овде истоварује свој терет“, виче Берни праћен заглушујућом буком коју ствара угаљ док пада у велики метални кош. „Овај кош може да прими 18 тона угља.“ Док Берни прича, напуњени кош који вуче сајла са површине брзо се диже увис. Неколико секунди касније, кроз отвор на таваници спушта се други кош и све почиње изнова.

Пошто смо завршили обилазак, улазимо у возић који нас полако враћа до улаза у рудник и на дивну сунчеву светлост — бар сам се ја томе надао. Међутим, у руднику смо остали прилично дуго, тако да је сунце зашло, а пошто није било месечине, небо је било тамно. Иако је ноћ врло мрачна, сада разумем Бернијеве речи: „Знаћеш шта је црно тек кад сиђеш у рударско окно.“

[Оквир на 13. страни]

Будућност угља — врућа тема

◼ Угаљ и загађење: „У 11 великих [кинеских] градова, дим и честице које настају сагоревањем угља проузрокују више од 50 000 случајева преране смрти и 400 000 нових случајева хроничног бронхитиса годишње“, наводи се у једном извештају Програма Уједињених нација за заштиту животне средине. Према неким проценама Института Worldwatch, широм света загађење ваздуха које проузрокује угаљ одговорно је за више од милион и по смртних случајева годишње. Мада постоји технологија која може знатно смањити степен загађења, многе земље којима је очајнички потребна електрична енергија немају довољно средстава да набаве ту технологију.

◼ Угаљ и климатске промене: Сагоревањем угља тренутно се ослобађа преко две милијарде тона угљен-диоксида годишње. При том, предвиђа се да ће угаљ остати други највећи извор емисије угљеника, што ће 2020. бити око 34 посто укупне емисије овог гаса. Ове податке многи сматрају разлогом за озбиљну забринутост.

„Да би се успориле климатске промене у 21. веку, неопходно је смањити потрошњу угља“, каже Сет Дан, истраживач и сарадник Института Worldwatch.

[Оквир на 14. страни]

Зависни од угља

◼ Више од 70 посто челика у свету произведе се у високим пећима које као гориво користе угаљ. Осим тога, хемикалије добијене из угља користе се у производњи опека, керамичких плочица, цемента, пластике, боја и експлозива.

◼ Међутим, убедљиво највећа количина угља троши се за добијање електричне енергије. Аустралија производи 84 посто електричне енергије у постројењима на угаљ. У Кини, Јужноафричкој Републици и Данској, око три четвртине електричне енергије добија се помоћу угља. Више од половине електричне енергије која се произведе у Сједињеним Државама и више од трећине енергије која се произведе у целом свету добија се на исти начин.

◼ Другим речима, уколико имате електрични шпорет, ви трошите око пола тоне угља годишње. У истом периоду, ваш бојлер ће потрошити две, а ваш фрижидер пола тоне угља.

◼ Научници процењују да у „подруму“ наше планете има још билион тона угља — што је при садашњој стопи потрошње довољно за неколико стотина година.

[Дијаграм/Слике на странама 12, 13]

(За комплетан текст, види публикацију)

Рудник угља

Широко чело

Тунел који води до дна окна

[Слика]

Складиште угља

[Слика]

Транспортер

Испумпавање опасних гасова

Кош за угаљ

Дно окна

[Слика]

Део транспортне траке дуге пет километара

[Слика на 13. страни]

Дрвени подупирачи и попречне греде спречавају урушавање таванице