Изненада без посла!

„Када сам остао без посла, осећао сам се као да ме је неко полио кофом хладне воде. Самопоштовање ми је страшно опало“ (Тони, Немачка).

„Осећала сам се као да ми је неко ставио тешко бреме на леђа. Као самохрани родитељ, бринула сам како ћу прехранити своје двоје деце и платити рачуне“ (Мери, Индија).

„Био сам веома обесхрабрен када сам остао без посла и бринуо сам се да ли ћу наћи други“ (Хајме, Мексико).

ШИРОМ света, милиони су у истој неприлици у којој се налазе и Тони, Мери и Хајме. Крајем прошлог века, процењено је да је у Европи и централној Азији посао тражило 10 посто радне снаге, што је око 23 милиона људи. У неким мање развијеним земљама, незапослено је више од четвртине радне снаге. У јулу 2003, у листу The New York Times стајало је да је у Сједињеним Државама „током претходних 28 месеци укинуто скоро 2,6 милиона радних места“.

У многим земљама је веома тешко доћи до посла. На пример, тржиште рада је сваке године преплављено свршеним средњошколцима и студентима. Осим тога, диплома или специјализација није гаранција да ће неко радити у струци. Зато је сада сасвим уобичајено да током свог радног века људи и по неколико пута промене посао. Неки су се чак и преквалификовали.

Ако се деси да останете без посла, шта можете предузети како бисте повећали изгледе да нађете нови посао? И када га нађете, како га можете задржати?