Упознајте се с бразилским гаучом!

Од дописника Пробудите се! из Бразила

„БРАЗИЛСКИ гаучо?“, могли бисте питати. „Одувек сам мислио да су гаучи из Аргентине.“ То је тачно. Али гауче, то јест јужноамеричке каубоје, срешћете и источно од Аргентине, у Уругвају. Ако посетите Рио Гранде до Сул, најјужнију бразилску државу, вероватно ћете и тамо наићи на њих. Без обзира на то да ли носе бомбаше (гаучо панталоне) и да ли брину о коњима, стоци и овцама на неком ранчу, данашњи бразилски гаучи можда не изгледају онако како сте их замишљали. Шта знамо о њиховом пореклу?

Појави и обичајима гауча допринела је колонизација. У 19. и 20. веку, таласи имиграната  из Европе, жељних да пронађу место где би могли да живе и раде, населили су се у јужном Бразилу. Са собом су донели разне занате и хортикултуру. Многи имигранти су постали гаучи и развили су сопствену културу. Њихови потомци још увек негују многе обичаје везане за храну, одећу, забаву и став према раду. Хајде најпре да се позабавимо нечим што нас све занима — храном.

Више од шураска и матеа

Немојте очекивати да ћете међу гаучима наћи много вегетаријанаца! Њихово главно јело је шураско, овчје или говеђе месо са роштиља. То је некада била главна храна у пампама, где су се чувала стада. Уколико нисте вегетеријанац и уколико вам ниво холестерола у крви није превисок, можете пробати традиционални родизио, различите врсте меса које се у специјализованим ресторанима служе једна за другом. Могли бисте да пробате и кафе колонијал — разне специјалитете, десерте и пића, као што су вино, чај и разне врсте кафе. Ипак, омиљено пиће им је шимарао, то јест мате, чај направљен од уситњеног лишћа једне жбунасте биљке. Иако је горак, приметићете да га гаучи пију током целог дана, а поготово након оброка.

Можда вам се неће допасти горак укус овог чаја. Па ипак, нема сумње да ћете уживати у опуштеној и пријатељској атмосфери која настаје када вам се у пријатном друштву послуже шимарао и шураско.

 Одећа и музика гауча

Традиционалне бомбаше, пончо, чизме, широки опасач, шешир и марама потичу из дана када су гаучи проводили доста времена на отвореном у пампама, то јест ливадама. Дело Insight Guides — Brazil објашњава: „Јединствена култура гауча је заштитни знак државе Рио Гранде до Сул чијим пампама на југу тумарају црмпурасти каубоји са својим карактеристичним шеширима са врпцама, врећастим панталонама, црвеним марамама и кожним чизмама.“ Приликом прослава, жене из ове области се обично облаче живописно али скромно. И посетиоци и гаучи воле плесове у традиционалној ношњи. Али, без обзира на то да ли се ради о храни, одећи или забави, традиција гауча је мешавина култура које су са собом донели имигранти, и то не само из земаља као што су Италија, Немачка, Португал и Шпанија, већ и из Грчке, Јапана, Либана, Пољске, Русије, Сирије и Украјине, као и неких афричких земаља.

У интервјуу за Пробудите се!, Жозе Клаудио Паишао Кортес, који око 50 година проучава ношњу и плесове гауча, објаснио је да су усамљени гаучи развили љубав према музици. Стога не чуди што је гаучо, коме је често једино друштво био његов коњ, певање и музику учинио саставним делом свог живота. Жичаним инструментима као што су бенџо и гитара касније је придружена и хармоника. За разлику од младих људи из других делова света, многи млади гаучи још увек више воле традиционалну од модерне музике.

Гаучи воле и да играју. Чак и ако се одселе из домовине, радо се осврћу на своје наслеђе традиционалних игара. Осим кадрила, они изводе и плес с мачевима, као и плес с три кугле, то јест боле. Оне се праве од иловаче, камена или гвожђа и везују се дугачким кожним каишевима. Када чувају стоку, гаучи бацају те кугле животињи у ноге. Каишеви јој се обмотају око ногу и моментално је обарају.

Они воле своју земљу

Култура и традиција гауча још увек се негују у пограничним областима Бразила надомак Аргентине и Уругваја. У једном туристичком приручнику се наводи: „Широм ових ветровитих прерија, то јест пампа из прича, гаучо каубоји још увек чувају стоку и овце које су у прошлости донеле богатство области Рио Гранде до Сул.“

Наравно, има још доста тога везаног за гауче осим шимараоа и шураска. Поносни на природну лепоту и разноврсност која постоји у њиховој земљи, неки гаучи се шале да је Бог, од шест дана колико је стварао Земљу, пет дана потрошио на Рио Гранде до Сул.

Чак и ако живи и ради у граду, гаучо цени своје корене. Његово порекло, било да је имигрант или потомак имиграната, допринело је томе да развије особине као што су самопоуздање, отвореност, храброст, спремност да помогне и гостољубивост.

Гаучо често сањари о некадашњем једноставном сеоском животу. Било да је одрастао уз стоку, коње, ласо и боле, или усеве као што су кукуруз, грожђе, кромпир, пиринач, соја и пшеница, он је веома везан за своју земљу. Наравно, сурова реалност сиромаштва и предрасуда утиче на његов живот. Међутим, многи гаучи који проучавају Библију с Јеховиним сведоцима чврсто су уверени да ће цела Земља ускоро постати рај у ком ће владати мир. И ви можете стећи такву наду (Лука 23:43; 2. Петрова 3:13; Откривење 21:1-4).

 [Оквир⁄Слике на 26. страни]

Како припремити два типична јела гауча

ГОВЕЂЕ МЕСО СА РОШТИЉА

2 килограма говедине, 500 грама крупне соли

Нанижите месо на ражњиће и посолите. Ставите на роштиљ. Држите маснију страну окренуту надоле док не порумени, а затим окрените. Нека говедина буде помало масна, јер месо упија масноћу која се топи и тако постаје укусније и мекше. На исти начин можете спремити и свињетину, пилетину и јагњетину.(За четири особе)

КАРЕТЕИРО ПИРИНАЧ СА УСОЉЕНОМ И НА СУНЦУ ОСУШЕНОМ ГОВЕДИНОМ

500 грама на сунцу осушене говедине, 200 грама исецканог црног лука, 1/2 децилитра уља, око 1/2 литра воде, 500 грама пиринча, 2 исецкана чена белог лука

Оперите говедину и оставите у води око 8 сати. За то време неколико пута промените воду. Исеците говедину на комадиће; продинстајте са уљем, белим и црним луком. Додајте пиринач и добро промешајте. Додајте воду и оставите да проври. Затим смањите ватру и оставите да се крчка. Повремено промешајте да се све добро скува. Када је пиринач скуван, испасирајте га виљушком. Послужите с пасуљем. (За четири особе)

[Слике на странама 24, 25]

Рио Гранде до Сул

[Извор]

Уметнуте фотографије: M.A. Decusati

[Слика на 26. страни]

Гаучи плешу уз традиционалну музику