Нахранити милијарду људи

СВАКОГ дана, милијарду људи нема довољно хране за јело. А ипак, према Уједињеним нацијама, то очајно стање не би требало да постоји.

„Сложили сте се да вам највећи приоритет буде искорењивање екстремног сиромаштва.“ Тим речима се генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан обратио скупу светских лидера. Они су се 8. септембра 2000. окупили на Миленијумском самиту Уједињених нација, током ког су неки од њих изнели реална запажања о проблемима сиромашних. „Екстремно сиромаштво је увреда за човечанство“, рекао је бразилски потпредседник. Премијер Велике Британије отишао је корак даље када је рекао: „Постојање суморног извештаја о неуспеху развијеног дела света да помогне Африци потреса и срамоти нашу цивилизацију.“

Ова два говорника јасно су истакла да су се нације осрамотиле тиме што нису предузеле оно што су могле како би нахраниле гладне људе. Као показатељ жеље за побољшање услова за живот свих људи на земљи, присутни на самиту су прихватили резолуцију са осам тачака, у којој се између осталог наводи следеће: „Урадићемо све што је у нашој моћи да помогнемо мушкарцима, женама и деци да се ослободе бедних и нехуманих услова које намеће екстремно сиромаштво, у којем тренутно живи преко милијарду њих... Зато смо одлучни да до 2015. године преполовимо проценат људи чија су примања мања од једног долара дневно и проценат људи који гладују.“

Колики је напредак остварен од септембра 2000, у циљу остварења те племените намере?

Дела говоре више од речи

Под надлежношћу Светског економског форума, Иницијатива за управљање светским резервама почела је 2003. да утврђује шта је постигнуто у остварењу циљева постављених Миленијумском декларацијом Уједињених нација. Званични извештај, објављен 15. јануара 2004, наводи: „Свет уопште не улаже напор потребан за остварење најважнијих постављених циљева.“ Што се тиче глади, у извештају се  каже: „Проблем није недостатак хране у свету — ње има сасвим довољно. Проблем је у томе што храна и одговарајуће намирнице не стижу до оних који немају новца.“

Што се тиче сиромаштва као глобалног проблема, у извештају се каже: „Одговорност за лошу реализацију сада лежи углавном на владама, како богатих тако и сиромашних земаља. Али светски економски систем који су створили богати, углавном функционише насупрот интересима најсиромашнијих. Упркос великим обећањима, богате земље нису много заинтересоване за мењање таквог система или за пружање подршке развоју најсиромашнијих.“ Без обзира на овакву критику, политичари и даље дебатују уместо да предузму нешто, а владе и даље спекулишу, свака за своју корист. У међувремену, сиромашни широм света још увек су празног стомака.

Билтен Светског економског форума с насловом „Од жеље до дела“, упозорава да ће се „огроман број људи суочити с великом глади уколико се не промени политика међународне трговине, те се национална политика не усредсреди на спречавање глади, и ако на локалном нивоу не буде уведено још више мера које су се показале као ефикасне“. А ко треба да промени политику и да на локалном нивоу уведе још више ефикасних мера? Исте оне владе које су 2000. јавно изјавиле да су одлучне да обезбеде боље услове за све људе.

Једно прекршено обећање може водити до разочарања, неколико њих до неповерења. Тиме што не држе реч да ће се побринути за сиромашне, светске владе су изгубиле поверење. Мајка петоро деце из једне сиромашне карипске земље може да обезбеди само један оброк дневно за своју породицу. Она каже: „Мислим само о томе шта ћемо јести. Није ми важно ко је на власти. Ни од кога на власти ништа нисмо добили.“

Библијски писац Јеремија је рекао: „Знам Јехова! Пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим“ (Јеремија 10:23). Ту библијску истину управо потврђује неуспех људских владавина да реше проблеме сиромашних.

Али постоји Владар који и може и жели да реши проблеме човечанства. Библија нам открива ко је то. Када тај Владар преузме власт, нико више никада неће бити гладан.

Темељ за наду

„Свачије су очи к теби управљене, и свакоме на време храну дајеш“ (Псалам 145:15). Ко је Онај који љубазно узима у обзир човекову потребу за храном? Наш Створитељ, Јехова Бог. Због глади и других проблема, људска раса пати већ хиљадама година. Али Јехова је увек био заинтересован за људе. Он посматра неуспех људских владавина и преко своје непогрешиве Речи Библије показује да ће те владавине ускоро заменити својом владавином.

Јехова каже: „Ја сам краља свога помазао на Сиону, на светој гори својој“ (Псалам 2:6). Та изјава највишег ауторитета у свемиру јесте разлог за наду. Док људски владари ретко успевају да помогну својим поданицима, Исус Христ, Краљ кога је поставио Бог, излиће на најсиромашније људе благослове какве свет још није видео.

Преко тог Краља, Јехова ће нахранити све гладне. „Јехова... гозбу спрема свима народима земље“, стоји у Исаији 25:6. Под Божјим Краљевством у Христовим рукама, људи ће увек имати обиље здраве хране, где год да живе. Библија о Јехови каже: „Отвараш руку своју, и обилно ситиш све што живот има“ (Псалам 145:16).

[Истакнути текст на 13. страни]

„Постојање суморног извештаја о неуспеху развијеног дела света да помогне Африци потреса и срамоти нашу цивилизацију“ (британски премијер Тони Блер).

[Слика на 12. страни]

ЕТИОПИЈА: У овој земљи око 13 милиона људи зависи од помоћи у храни. Дете на фотографији изнад једно је од њих

[Слика на 12. страни]

ИНДИЈА: Ови ученици добијају храну у школи

[Извори слика на 12. страни]

Горе: © Sven Torfinn/Panos Pictures; доле: © Sean Sprague/Panos Pictures