Поглед у свет

Заблуда о расту длаке

„Шишање и бријање не утичу на брзину раста, боју и густину длаке“, објављено је у листу The New York Times у једном чланку о здрављу. Заблуда да длака брже расте и да је гушћа ако се шиша или брије постоји доста дуго. Међутим, многа истраживања спроведена од 1920-их показала су да је „дужина, боја и оштрина ваше длаке одређена генетиком и нивоом хормона, а не тиме колико се често шишате или бријете“, наводи се у чланку. Откуд та заблуда? Можда зато што су многи почели да се брију веома рано, када брада још није почела брзо да им расте и док им је длака била светлија. Осим тога, „длака је при корену тамнија и оштрија и зато се стиче утисак да је скраћивање чини јачом“, каже се у цитираном листу. „Раст чекињасте браде је уочљивији након бријања него када је она већ дуга.“

 Опрезно с бучним играчкама

„Бучне играчке шкоде слуху деце“, наводи се у новинама Toronto Star. Након испитивања „40 играчака намењених деци млађој од три године“, тим канадских стручњака за слух открио је да је „барем 25 довољно бучно да оштети дететов слух“, каже се у новинама. Измерено је да је мобилни телефон играчка произвела најјачи звук од 115 децибела. Према аудиологу Ричарду Лароку, звук те јачине „слабији је од звука млазњака, али је јачи од оног у већини дискотека“. Канадско министарство здравља тренутно дозвољава јачину звука од 100 децибела. Ово истраживање показује да би „слух био боље заштићен да је дозвољена јачина 87 децибела у трајању од највише 30 минута“, наводи се у чланку.

Нови начини за одржавање састанака

Многе компаније увиђају потребу да скрате и конкретизују пословне састанке, а непотребне састанке чак укину, извештава The New York Times. Да би смањили узалудно трошење времена, неки руководиоци прибегавају таквим радикалним мерама као што су употреба штоперице, пиштаљке и неудобних столица, па чак и томе да сви на састанку стоје уместо да седе. Очигледно је да такав став немају само руководиоци. У истраживању у ком је учествовало више од 600 радника, најчешћи одговор на питање где се губи највише времена био је „на предуге састанке“. Пати Хатавеј, која је написала књигу савета о томе како поступати у различитим ситуацијама на послу, препоручује да руководиоци најпре прегледају план рада и одлуче да ли је заиста неопходно одржати састанак. Ако треба само информисати запослене, то би се могло урадити и путем е-поште.

Подземни расадник

„Влажни рудник представља савршену средину за раст дрвећа. Пре свега, ту постоји стална влажност и геотермална топлота од 25 степени Целзијуса током целе године“, каже се у новинама Toronto Star. Од 1986, компанија за рударство и обраду метала Inco Limited, тихо води подземни расадник. На дубини од 1 400 метара рудника Крејтон, близу Садберија у Канади, у овом расаднику се годишње одгаји 50 000 садница. Резервоари с тајмерима наводњавају саднице са 2 000 литара ђубрива и воде дневно. Тридесет рефлектора јачине од по 1 киловат ствара ефекат сунчеве светлости. „Током прве седмице укључени су 24 часа дневно, у наредне три седмице 18 сати, а током преосталог времена — баш као и у природи — 12 сати дневно“, каже се у новинама. Узгајање почиње крајем јануара, а крајем маја саднице црвеног и Банксовог бора спремне су да буду засађене на поседу компаније или око њега. Такође, неке од младица се поклањају друштвеним организацијама.

Баштованство ублажава последице можданог удара

„Људима који су доживели мождани удар баштованство пружа највеће задовољство“, извештавају немачке новине Gießener Allgemeine. Шест месеци након отпуштања са рехабилитације, 70 пацијената је упитано шта им је причињавало највеће задовољство. Између осталог, наведено је спремање по кући, куповање, кување, читање, шетање, вожња, рад на послу и друге друштвене активности. Али баштованство је било једина активност за коју су рекли да им је повећала задовољство у животу. Према терапеуту Бригит Оберауер, баштованство „олакшава таквим људима да буду усредсређени на оно што раде. Оно упошљава чула и преноси поруку да нешто ново расте и да се живот наставља. То је важна порука након озбиљне болести“. Рад на отвореном такође може спречити изоловање, које се јавља услед боравка у затвореном простору, може повећати покретљивост и допринети бољем осећају равнотеже.

Огромна потреба за бригом о старијима

„Ако сада не подигнете животни стандард и не почнете да одвајате средства за збрињавање старијих, до 2030. или 2040. године могло би доћи до хуманитарне кризе колосалних размера“, упозорава Ричард Џексон, директор организације Global Aging Initiative из Вашингтона. Према међународном издању листа The Miami Herald, дужи животни век и смањење наталитета широм света доприносе „наглом порасту броја старијих“. На пример, очекује се да број старијих у Мексику до 2050. нарасте са тренутних 5 на 20 посто. Сличан пораст постоји и у многим земљама у развоју, као што је Кина, где ће по проценама средином овог века бити 332 милиона времешних становника те земље. Сада је све мање времена да се обезбеде „огромне друштвене службе“ које су неопходне за бригу о старијима, наводи цитирани чланак.

Кућно лечење за децу?

У Бразилу и још неким земљама лекови за децу користе се скоро насумице, извештава се у листу Folha Online. Многе породице имају залиху лекова у кући. Али, „насупрот мишљењу многих, чак и лекови који се могу купити без рецепта могу нанети непоправљиву штету дететовом здрављу — ако се користе на неодговарајућ начин или када то није потребно.“ Многе дечје болести, као што је кашаљ, проћи ће саме од себе без употребе лекова. „Ми све решавамо без лекова“, каже Лусија Феро Брикс, педијатар на Дечјем институту при Клиничком центру у Сао Паулу. Допуне исхрани такође се беспотребно користе, пошто је у већини случајева правилна исхрана сасвим довољна да задовољи дететове потребе. „Када ме родитељи замоле да препишем неки витамин, кажем им да узму воће и направе леп сок за дете“, каже др Брикс.