Пређи на садржај

Пређи на садржај

Све више природних катастрофа?

Све више природних катастрофа?

Све више природних катастрофа?

„Можемо очекивати да ће крајње необичне појаве које су резултат климатских промена убудуће имати све озбиљније последице. То значи да морамо рачунати на нове врсте временских непогода, на већу материјалну штету и већи број жртава... У складу с начелом да одговарајуће мере заштите треба предузети унапред, било би добро да се припремимо за драматичне промене“ (из часописа „Topics geo — annual review: natural catastrophes 2003“).

У ЛЕТО 2003, у неким деловима Европе владала је несносна жега. Високе температуре су у извесној мери биле одговорне за око 30 000 смртних случајева у Белгији, Британији, Италији, Португалу, Француској, Холандији и Шпанији. Услед врелог таласа који је претходио доласку монсуна, у Бангладешу, Индији и Пакистану умрло је 1 500 људи, док су у Аустралији суша и незапамћене врућине изазвале шумске пожаре који су прогутали више од три милиона хектара шуме.

Према Светској метеоролошкој организацији, „током 2003, у области Атлантског океана појавило се 16 олуја које су добиле посебна имена. То је далеко изнад просека забележеног у периоду 1944-1996, наиме 9,8 олуја годишње, али је у складу с приметним порастом годишњег броја тропских олуја од средине 1990-их“. Исто се десило и 2004, када су Карибима и Мексичким заливом прохујали разорни урагани који су однели око 2 000 живота и оставили пустош за собом.

Шри Ланку је 2003. захватио циклон који је проузроковао велике поплаве у којима је страдало најмање 250 људи. Током 2004, на подручју западног Пацифика избило је 23 тајфуна. Десет њих је погодило Јапан, где су проузроковали огромну штету и однели више од 170 живота. Поплаве које су уследиле након обилних монсунских киша погодиле су близу 30 милиона становника јужне Азије, нарочито Бангладеша. Милиони људи су остали без крова над главом, скоро три милиона је расељено, а више од 1 300 је погинуло.

Током 2003. било је више снажних земљотреса. У земљотресу који је 21. маја погодио град Алжир, повређено је 10 000 људи, док је њих 200 000 остало без дома. Исте године, 26. децембра, у 5.26 часова, снажан потрес избио је осам километара јужно од иранског града Бама. Овај земљотрес јачине 6,5 степени разорио је 70 посто тог града и усмртио 40 000 људи, док је више од 100 000 остало без крова над главом. Ниједна друга катастрофа те године није проузроковала толико људских жртава. Осим тога, срушен је и већи део 2 000 година старе тврђаве Арг е Бам и тако је уништена туристичка атракција која је представљала важан извор прихода за то подручје.

Тачно годину дана касније, потрес јачине 9 степени догодио се у Индонезији, недалеко од западне обале северног дела Суматре. Овај потрес проузроковао је појаву најразорнијих цунамија у историји. Таласи убице однели су више од 200 000 живота и оставили многе људе повређене, без крова над главом или и једно и друго. Смртоносни цунамији стигли су чак до источне обале Африке, више од 4 500 километара западно од епицентра земљотреса.

Тамни облаци на хоризонту?

Да ли су ови догађаји наговештај онога што ће се дешавати у будућности? Многи научници верују да атмосферске промене које су последица људске активности мењају климу на планети и доприносе све тежим временским непогодама, а самим тим и катастрофама које су резултат тих непогода. Ако је то тачно, та процена не обећава ништа добро. Да ствари буду горе, све више и више људи живи у подручјима где често избијају катастрофе, било да су тако изабрали или немају другу могућност.

Статистички подаци показују да се 95 посто свих смртних случајева у катастрофама деси у земљама у развоју. С друге стране, у богатим земљама стопа смртности није тако висока, али оне сносе 75 посто укупних економских губитака. Неке осигуравајуће компаније се чак питају да ли ће моћи да покрију те губитке који се драстично повећавају.

У наредном чланку ћемо осмотрити неке природне процесе услед којих долази до катастрофа, као и начине на које људи доприносе њиховој разорној моћи. Биће речи и о томе да ли човечанство има воље и снаге да изврши промене које су неопходне да би наша планета била безбеднији дом за будуће генерације.

[Слика на 3. страни]

ФРАНЦУСКА 2003. Топлотни талас који је тог лета захватио Европу проузроковао је 30 000 смртних случајева; у Шпанији измерена температура од 44,8°C

[Извор]

Alfred/EPA/Sipa Press

[Слике на странама 4, 5]

ИРАН 2003. Земљотрес у Баму усмртио је 40 000 људи; жене оплакују рођаке поред једне масовне гробнице

[Извор]

Позадина и жене: © Tim Dirven/Panos Pictures