Човек који је „покренуо Земљу“

Од дописника Пробудите се! из Пољске

„Има неких ’доконих причалица‘ које су узеле себи за право да критикују мој рад иако не знају ништа о математици. Да би постигли свој циљ, они бесрамно изврћу смисао неких делова Светог писма и усуђују се да критикују и нападају моје дело; они ме уопште не забрињавају — одбацићу њихово мишљење као обичну непромишљеност.“

НИКОЛА КОПЕРНИК је ове речи написао папи Павлу III. Оне се налазе у предговору његовог револуционарног дела под насловом О кружењу небеских тела, које је објављено 1543. године. Коментаришући садржај ове књиге, Кристоф Клавије, језуитски свештеник из 16. века, рекао је: „Коперникова теорија је пуна бесмислица и погрешних тврдњи.“ Немачки теолог Мартин Лутер се жалио: „Та будала жели да преокрене читав систем астрономије.“

Ко је био Никола Коперник? Зашто су његова схватања изазивала толико полемике? И како је он утицао на савремени начин размишљања?

Млади ум жељан знања

Овај научник је рођен 19. фебруара 1473, у Торуњу, у Пољској, и добио је име Миколај Коперник. Тек касније, када је почео да се бави научним радом, почео је да користи латинизирано име Никола Коперник. Био је четврто, најмлађе дете једног торуњског трговца. Када је имао 11 година, његов отац је умро. Бригу о њему и његовој браћи и сестрама преузео је њихов ујак, Лука Ваценроде. Он је помогао Николи да стекне добро образовање и подстакао га је да постане свештеник.

Никола је почео да се школује у свом родном граду, али је касније прешао у оближњи Хелмно, где је учио латински и изучавао дела античких стваралаца. Када је имао 18 година, преселио се у Краков, тадашњу престоницу Пољске. Уписао се на универзитет и уз то се са пуно одушевљења посветио изучавању астрономије. Након што је завршио студије у Кракову, његов ујак који је у међувремену постао бискуп Вармија, позвао га је да се пресели у Фромборк, град на обали Балтичког мора. Ваценроде је желео да његов сестрић постане каноник тамошње катедрале.

Међутим, 23-годишњи Никола је желео да утажи своју жеђ за знањем и убедио је ујака да му дозволи да студира канонско право, медицину и математику на италијанским универзитетима у Болоњи и Падови. Тамо је упознао  астронома Доменика Марију Новару и филозофа Пјетра Помпонација. Историчар Станислав Бжосткјевич каже да су Помпонацијева учења ослободила „ум младог астронома од стеге средњовековне идеологије“.

У слободно време, Коперник је проучавао дела астронома старог доба. Постао је толико заокупљен њима да је, када је увидео да су дела на латинском непотпуна, научио грчки како би могао да проучава изворне текстове. До краја школовања, стекао је докторат из канонског права, као и звања математичара и лекара. Осим тога, био је добар познавалац грчког језика и први је превео један спис директно са грчког на пољски.

Стварање револуционарне теорије

Када се Коперник вратио у Пољску, његов ујак бискуп наименовао га је за личног секретара, саветника и лекара, што је био угледан положај. Током наредних деценија, Никола је обављао више административних функција, како унутар цркве тако и грађанских. Упркос многобројним задужењима, наставио је да проучава звезде и планете, сакупљајући доказе који ће подупрети једну револуционарну теорију — да Земља није непокретни центар универзума већ да у ствари кружи око Сунца.

Ова теорија била је у супротности са учењима уваженог филозофа Аристотела, као и са закључцима грчког математичара Птолемеја. Осим тога, Коперникова теорија порицала је наизглед очигледну чињеницу да Сунце излази на истоку и креће се преко неба да би зашло на западу, док Земља стоји у месту.

Коперник није био први који је дошао до закључка да Земља кружи око Сунца. Ту теорију изнео је и грчки астроном Аристарх са Самоса у трећем веку пре наше ере. Питагорини следбеници су веровали да се и Земља и Сунце крећу око средишње ватре. Међутим, Птолемеј је написао да би, уколико би се Земља кретала, „животиње и предмети остали да висе у ваздуху а Земља би врло брзо пала с небеса“. Затим је додао: „Сама помисао на тако нешто делује бесмислено“.

Птолемеј је подржао Аристотелову идеју да Земља стоји непомично у центру свемира и да је окружена прозирним сферама које се налазе једна унутар друге и за које су причвршћени Сунце, планете и звезде. Он је претпостављао да се кретање планета и звезда одвија захваљујући кретању тих сфера. Помоћу својих математичких формула, Птолемеј је донекле тачно објаснио кретање планета на ноћном небу.

Међутим, у Птолемејевој теорији су постојали недостаци који су навели Коперника да потражи алтернативно објашњење за необично кретање планета. Да би доказао своју теорију, Коперник је реконструисао инструменте које су користили антички астрономи. Иако су биле једноставне, те справе су му омогућиле да израчуна релативна растојања између планета и Сунца. Годинама је радио на утврђивању тачних датума када су његови претходници обавили нека значајна астрономска посматрања. Наоружан тим подацима, Коперник је  почео да ради на делу које је изазвало бројне полемике и померило човечанство из центра универзума.

Полемике око манускрипта

Коперник је последње године свог живота посветио усавршавању и допуњавању доказа и математичких формула које су подупирале његову теорију. Више од 95 посто коначне верзије садржи техничке детаље који поткрепљују његове закључке. Тај оригинални, руком писани документ још увек постоји и чува се на Јагелонском универзитету у Кракову. Ово дело нема наслов. Зато је астроном Фред Хојл написао: „Ми заправо не знамо како је Коперник желео да његова књига буде названа.“

Садржај ове књиге је изазвао занимање и пре него што је она била објављена. Коперник је издао кратак преглед својих идеја у делу под насловом Commentariolus. Захваљујући томе, извештај о његовом раду стигао је до Немачке и Рима. Већ 1533, папа Клемент VII чуо је за Коперникову теорију. А 1536, кардинал Шенберг је писао Копернику, подстичући га да објави комплетно дело у ком објашњава своје идеје. Георг Јоаким Ретикус, професор са Универзитета у Витенбергу, у Немачкој, био је толико одушевљен Коперниковим делом да је посетио овог астронома и остао две године код њега. Године 1542, Ретикус је узео примерак манускрипта и понео га са собом у Немачку где га је предао штампару по имену Петреј и свештенику Андреасу Озијандеру који је урадио коректуру текста.

Озијандер је овом делу дао назив De revolutionibus orbium coelestium (О кружењу небеских тела). Тиме што је укључио израз „небеска тела“, Озијандер је индиректно указао да је Коперниково дело настало под утицајем Аристотелових идеја. Такође је написао један анонимни предговор, у ком је навео да хипотезе у том делу нису нешто у шта се мора веровати и нису обавезно истините. Коперник је добио одштампану књигу, с променама и компромисима унетим без његовог знања, тек неколико часова пре смрти, 1543. године.

Револуционарно дело

Захваљујући изменама које је Озијандер унео, књига је у прво време била поштеђена критицизма. Италијански астроном и физичар Галилеј касније је писао: „Када је књига изашла из штампе, света  Црква ју је прихватила. Читали су је и проучавали сви, и нико није упутио ни најмањи приговор против њених учења. Па ипак, сада када су искуство и неопходни докази потврдили да су та учења заснована на чињеницама, постоје људи који би хтели да лише аутора његове награде, чак и не погледавши његово дело.“

Лутерани су били први који су назвали ову књигу „бесмислицом“. Упркос томе што се у почетку држала резервисано, Католичка црква је закључила да је ово дело у супротности с њеним званичним учењима и 1616. године ставила га је на списак забрањених књига. Забрана је укинута тек 1828. године. У предговору енглеског издања ове књиге, Чарлс Глен Волис објашњава: „Раздор између католика и протестаната довео је до тога да су се обе секте плашиле скандала који би могао да поткопа поштовање према Цркви Библије, и сходно томе, постале су превише дословне у тумачењу Светог писма. Биле су спремне да осуде сваку тврдњу која би могла да се схвати као оспоравање дословног тумачења било ког одломка из Библије.“ a Што се тиче наводне противречности између Коперникове теорије и библијских учења, Галилеј је написао: „[Коперник] није игнорисао Библију. Он је био уверен у то да, уколико се докаже да је истинита, његова доктрина не може бити у супротности са Светим писмом, под условом да се оно исправно тумачи.“

Данас је Коперник цењен научник кога многи сматрају оцем модерне астрономије. Истина, његов опис универзума касније су допунили и побољшали научници као што су Галилеј, Кеплер и Њутн. Међутим, астрофизичар Овен Гингрич каже: „Управо нам је Коперник својим делом показао колико традиционалне научне идеје могу бити слабашне.“ Путем истраживања, посматрања и математичких прорачуна, Коперник је срушио укорењене религиозне и научне заблуде. Људи ће га памтити и као човека који је „зауставио Сунце и покренуо Земљу“.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 17. страни]

О кружењу небеских тела

Коперник је поделио своје дело у шест целина. Следе неке од кључних идеја које се појављују у његовој књизи:

● Наша планета је један од многих „путника“ чијим кретањем управља ’Сунце које седи на свом краљевском престолу‘.

● Планете круже око Сунца у истом смеру. Међу њима је и Земља — она се окрене око своје осе једном дневно, а кружну путању око Сунца пређе за годину дана.

● Редослед планета, према удаљености од Сунца: Меркур је најближи, затим следе Венера, Земља и њен месец, па Марс, Јупитер и на крају Сатурн.

[Извор]

Насловна страна Коперниковог дела: Zbiory i archiwum fot. Muzeum Okręgowego w Toruniu

[Слика на 14. страни]

Инструмент који је Коперник користио за посматрање

[Извор]

Zbiory i archiwum fot. Muzeum Okręgowego w Toruniu

[Слике на 15. страни]

Предмети из Коперникове радне собе која се налазила у његовој опсерваторији у Фромборку, у Пољској

[Извор]

Zdjecie: Muzeum M. Kopernika we Fromborku; J. Semków

[Слика на 16. страни]

Геоцентрични систем

[Извор]

© 1998 Visual Language

[Слика на 16. страни]

Хелиоцентрични систем

[Извор]

© 1998 Visual Language

[Слика на странама 16, 17]

Сунчев систем какав данас познајемо