Зашто тако много људи живи у страху?

ЧОВЕЧАНСТВОМ влада страх. Он је свуда присутан и утиче скоро на свакога, мада се то не може увек запазити. Откуд таква атмосфера? Зашто неке људе обузима страх када треба да изађу из куће? Зашто се многи не осећају безбедно на послу? Зашто се многи боје за сигурност своје деце? Чега се људи плаше у свом дому?

Наравно, постоје многи узроци страха, али ми ћемо осмотрити четири опасности које стално утичу на људе — насиље у градовима, сексуално узнемиравање, силовање и насиље у кући. Размотримо најпре насиље у градовима. Ова тема је данас посебно актуелна будући да тренутно скоро половина светског становништва живи у градској средини.

Опасности у градовима

Први градови су вероватно подигнути ради заштите, али многи људи сада сматрају да су градови опасна места. Оно што је некада пружало заклон, постало је застрашујуће. Пренасељени градски центри представљају идеалну средину за улични криминал, а у неке сиротињске четврти с мало уличног осветљења и полицајаца опасно је чак и заћи.

 Овакав страх није увек без основа; застрашујући број људи бива убијен. Према извештају Светске здравствене организације, широм света сваке године буде убијено 1,6 милиона људи. У Африци, на 100 000 људи, према проценама годишње се деси 60,9 убистава.

Данас претњу по безбедност представљају и многи људи, места и организације које су некада уливале осећај сигурности. На пример, многа игралишта, школе и продавнице сада се сматрају застрашујућим местима опасног криминала. У неким случајевима су људи који би требало да пружају заштиту, као што су религиозне вође, социјални и просветни радници, издали поверење других. Због извештаја да су неки од њих злостављали децу, родитељи нерадо допуштају другима да воде бригу о њиховој деци. Полиција би требало да штити људе, али у неким градовима корупција у њиховим редовима и злоупотреба моћи сасвим су уобичајена појава. У неким земљама, израз „снаге безбедности“ призива у мисли грађанске ратове у којима су многи остали без вољених особа након што их је одвела војска или полиција. Уместо да пружају осећај сигурности, војска и полиција у разним деловима света доприносе томе да буде супротно.

Књига Citizens of Fear—Urban Violence in Latin America каже: „Становници главних градова Јужне Америке живе у сталном страху, у условима који су у ретко ком делу света толико опасни. На том огромном подручју, сваке године буде убијено око 140 000 људи, а сваки трећи становник директно или индиректно постане жртва насиља.“ Исто тако, у другим деловима света, у главним градовима често избијају политички протести. Када они постану насилни, многи користе нереде да би крали, што ствара општи хаос. Људи који се тада затекну у граду лако могу упасти у такву бесну масу.

У многим земљама настао је огроман јаз у животном стандарду богатих и сиромашних, што води до све веће огорчености. Мноштва људи који сматрају да су лишени основних животних средстава пљачкају елитна насеља. Истина, то се не дешава у свим градовима, али ситуација подсећа на темпирану бомбу која само што није експлодирала, а нико не зна када ће.

Рекло би се да је опасност коју представљају лопови и револуционари већ сама по себи довољна, али постоје и други разлози за забринутост који доприносе свеопштем страху.

Ужас сексуалног узнемиравања

За милионе жена, звиждуци, непристојна гестикулација и похотни погледи представљају свакодневну ноћну мору. Часопис Asia Week каже: „Истраживања су открила да је свака четврта Јапанка сексуално напаствована у јавности и да се 90% таквих случајева дешава у возовима... Само 2% жртава одреагује када их неко на овај начин злоставља. Већина њих је рекла да ћути јер се боји реакције злостављача.“

Сексуално узнемиравање се драматично повећало и у Индији. „Кад год изађе из куће, жена постаје опхрвана страхом“, објашњава један тамошњи новинар. „На сваком кораку, она се суочава са  исмевањем, понижавањем и непристојним добацивањем.“ Из једног индијског града, где се становници поносе релативно безбедним улицама, долази следећи извештај: „Проблем [овог града] није на улицама, већ у канцеларијама... Тридесет пет посто анкетираних жена изјавило је да је доживело сексуално узнемиравање на радном месту... Педесет два посто жена рекло је да би због тога прихватило мање плаћен посао... где би имало контакт [само] са женама.“

Страх од силовања

Жене не страхују само због губитка достојанства. Сексуално узнемиравање понекад је повезано са опасношћу од силовања. Разумљиво је што се многе жене више плаше силовања него чак убиства. Жена се може затећи негде сама, обузета страхом да ће бити силована. Можда примети неког сумњивог непознатог човека. Срце јој бије све јаче док покушава да процени ситуацију. ’Шта ће он урадити? Где бих могла да побегнем? Да ли да вриштим?‘ Честа искуства попут овог с временом нарушавају здравље жена. Многи одлучују да не живе у граду или не желе да одлазе у градове због таквих страхова.

„Страх, забринутост и патња јесу део свакодневног живота многих жена у граду“, каже се у књизи The Female Fear. „Страх од силовања нагони жене да увек буду будне и на опрезу, спремне на одбрану, што ствара напетост и осећај тескобе када се неко креће сувише близу њих, посебно ноћу. То је... осећање ког се жене никада не могу потпуно ослободити.“

Многе жене су жртве насиља. Међутим, страх од насиља погађа скоро све жене. Публикација The State of World Population 2000, коју су издале Уједињене нације, каже: „Широм света, барем свака трећа жена доживела је да буде претучена, присиљена на секс или злостављана на неки други начин — најчешће од некога кога познаје.“ Да ли страх погађа људе само на јавним местима? Колико често људи живе у страху у свом дому?

Страх од насиља у дому

Иако широм света многе жене бивају пребијене у кући, та огромна неправда је тек недавно призната као кривично дело. У једном извештају из Индије наведено је да „најмање 45 посто Индијки њихови мужеви шамарају, шутирају или туку“. Злостављање од стране супружника представља озбиљну опасност по здравље широм света. Што се тиче жена у Сједињеним Државама старости између 15 и 44 године, Федерални истражни биро извештава да их више бива повређено приликом насиља у кући него у саобраћајним несрећама, уличном криминалу и силовању заједно. Кућно насиље је стога много озбиљније него повремена препирка која прерасте у шамарање. Многе жене живе у страху да ће бити повређене или убијене у кући. Истраживање спроведено у целој Канади показало је да је трећина жена које су жртве кућног насиља била у таквој ситуацији да су страховале за свој живот. У Сједињеним Државама, двоје истраживача дошло је до следећег закључка: „Дом је најопасније место за жену и често представља терен за окрутност и мучење.“

Зашто је тако много жена заробљено у таквим опасним везама? Многи се питају: ’Зашто не потраже помоћ? Зашто не оду?‘ У већини случајева, одговор је: због страха. Страх се сматра изразитим обележјем кућног насиља. Насилни мушкарци обично контролишу своје жене насиљем и затим их ућуткују претњама смрћу. Чак и ако злостављана жена скупи храбрости да потражи помоћ, то не значи да ће је обавезно и добити. Чак и међу онима који се згражавају  на друге облике насиља, постоји склоност да ниподаштавају, игноришу или оправдавају насиље које врше мужеви. Такође, насилни муж ван куће може деловати шармантно. Често пријатељи не могу да верују да он туче своју жену. Поражене неверицом других и без могућности да се игде склоне, многе злостављане жене сматрају да немају другог избора осим да живе у сталном страху.

Злостављане жене које оду од куће, понекад постану жртве једне друге врсте узнемиравања — праћења. Током једног недавног истраживања којим је било обухваћено преко хиљаду жена у држави Луизијана, у Северној Америци, 15 посто њих известило је да су биле праћене. Замислите њихов страх. Неко ко вас је угрожавао наставља да се појављује где год да одете. Телефонира вам, прати вас, посматра и чека. Може вам чак убити кућног љубимца. То је прави терор!

Можда нисте жртва те врсте страха. Али колико страх утиче на ваше свакодневне активности?

Да ли страх утиче на ваше поступке?

Будући да живимо у свету у којем влада страх, можда нисмо ни свесни тога колико одлука свакодневно донесемо управљајући се страхом. Колико често страх утиче на ваше поступке?

Да ли се због насиља ви и ваша породица плашите када увече треба сами да се враћате кући? Да ли се плашите када треба да користите градски превоз? Да ли на ваш избор запослења утиче страх од путовања на посао или можда страх од колега или људи с којима бисте долазили у контакт? Да ли страх утиче на ваш друштвени живот и избор забаве? Можда због страха од пијаница и великих маса не идете на неке спортске догађаје и концерте? Да ли страх утиче на оно што радите у школи? За многе родитеље, страх да њихова деца не постану делинквенти утиче на избор школе, и страх је сигурно разлог због чега се многи одлучују да не пуштају децу да иду пешке или јавним превозом, већ их возе колима.

Да, човечанство живи у страху. Али страх од насиља постоји скоро колико и човек. Можемо ли очекивати да се ишта промени? Да ли је свет без страха само сан? Или постоји чврст разлог да се надамо да се у будућности нико неће бојати ничега лошег?