Играчке — некад и сад

ФИЛИП a и његови другари радосно посматрају како лопта коју су направили од канапа одскаче. Почињу да је шутирају, живахно играјући фудбал. Петар са одушевљењем гледа како се његов мали ауто с лакоћом креће напред-назад, реагујући на команде које му он даје преко даљинског управљача. Андреа и њене другарице седе у соби и облаче својим луткама одећу и ципеле, причајући о томе како ће се оне облачити кад одрасту.

Шта сва ова деца имају заједничко? Играчке с којима се могу играти сатима. Понека играчка, као што је омиљени плишани меда, постане детету нераздвојни друг од најранијег детињства. Она чак може добити место у породичном албуму. Какво је порекло играчака? Зашто су оне деци толико важне?

Порекло играчака

Једна енциклопедија каже: „Играчка је предмет који се обично користи у игри. Играчке и друштвене игре постојале су још у далекој прошлости, у многим културама. Неке су веома једноставне, попут дрвеног штапа с којим се дете игра замишљајући да је то његов дрвени коњић, док су друге врло сложене механичке справе.“ Према томе, сваки  предмет који се може користити за забаву и игру може постати играчка. И пошто је потреба за разонодом део људске природе, врло је вероватно да су играчке старе скоро исто колико и човечанство.

Примера ради, лутке или бар неки њихови делови откривени су на подручју древне Вавилоније и Египта. Лутке су вероватно најстарије играчке. Још једна древна играчка је лопта. Иако нико не зна када је направљена прва лопта, камени чуњеви који су коришћени у некој врсти куглања пронађени су у гробу једног детета које је живело у древном Египту.

Јо-јо играчке од камена постојале су пре више од три хиљаде година у Грчкој, а на основу неких доказа може се закључити да су у древно доба коришћене и у Кини. У старом Риму, деца су се играла марионетама и геометријским фигурама од слоноваче које су биле направљене тако да се међусобно уклапају. Грчки и римски дечаци су у игри користили и минијатурне двоколице, што показује да су играчке у облику превозних средстава биле омиљене и у далекој прошлости. У једном музеју налази се глинена фигура животиње на точковима која потиче из једне старе мексичке културе и за коју се претпоставља да је служила као играчка. Занимљиво је да су то једини точкови који су пронађени у повезаности с том културом. У Средњем веку, овалне или округле лопте прављене су од надуване животињске бешике. Оне су шутиране или ношене према голу, слично као данашње фудбалске и рагби лопте.

Слагалице које су служиле у образовне сврхе појавиле су се у 18. веку у Енглеској, а велику популарност достигле су почетком 20. века. У то време су постале веома тражене и оловке у боји. Само у Сједињеним Државама, једна компанија је произвела више од сто милијарди тих оловака. Као што видите, неке од данашњих играчака постојале су и у далекој прошлости и имале су важну улогу у животима људи.

Зашто су игра и играчке потребни?

„Игра је природна активност сваког детета. Она пружа деци многе могућности да стичу знање, да се развијају физички и интелектуално, као и да уче како да се уклопе у друштво. Ако игру схватимо као дететов посао, онда су играчке његов алат, што значи да одговарајуће играчке могу помоћи деци да свој посао добро обављају.“ Овим речима је један приручник за правилан избор играчака описао колико су оне важне.

Наравно, основни разлог због ког су играчке толико популарне јесте то што је забавно играти се њима. Поред тога, оне имају значајну улогу у развоју детета. Размислите о следећим примерима: Док гура колица играчку, дете вежба своје моторне способности. Док прескаче конопац, оно побољшава координацију покрета. Када се ослања на једну ногу док другом шутира лопту или када вози бицикл, вежба равнотежу. А када прави фигуре од коцкица или боји слике, оно стиче контролу над својим покретима.

 Како је са интелектуалним способностима детета? Када игра укључује певање и рецитовање дечјих песмица, можда приликом прескакања конопца или играња шуге, дете развија вештину изражавања. Док прави фигуру од коцкица или следи упутства за неку игру, уклапа делове слагалице, глуми јунаке из прича или учествује у некој игри с костимима, стимулишу се његова креативност и способност размишљања. Исто се дешава када дете свира неки музички инструмент, црта или се бави неким ручним радом.

Једнако важан је и начин на који игра помаже малишанима да развију особине које су потребне за добре међуљудске односе, као у случају када праве тимове за игре с лоптом. Др Брус Данкан Пери каже: „Дете учи да разуме друге и да буде саосећајније и несебичније. Док се играју с вршњацима, деца уче како да се опходе према другима, укључујући и то како да испољавају самоконтролу и да се навикну да не може све бити по њиховом.“

Деца користе играчке и да би опонашала одрасле. Грчки филозоф Аристотел је рекао: „Човек од најранијег детињства има инстинктивну потребу за имитирањем.“ Управо тако, малишани кроз игру опонашају многе свакодневне активности одраслих и на тај начин уче. Није нам тешко да замислимо малу девојчицу која „успављује“ своју лутку тако што је љуља у наручју, управо као што ће то много касније вероватно чинити с правом бебом. Или ће се можда правити да спрема ручак за своје мале пријатеље. Слично томе, дечаци возе своје „аутомобиле“, чак опонашајући звук мотора, чиме се припремају за праву вожњу. Међутим,  када бирате играчке за своју децу, треба да узмете у обзир одређене факторе. Зашто?

Зашто бити избирљив?

„Модерне играчке популаришу представу о насилном и безаконом друштву“, пише лондонски лист The Daily Telegraph. Иако се ова изјава не може применити на све играчке, чињеница је да има све мање класичних играчака, а све више „изобличених, мишићавих фигура... које изгледају агресивно“, наводи се у једном чланку из мексичких новина La Jornada. У чланку се цитира Патрисија Ерлик, предавач и истраживач на Независном универзитету Сочимилко, која је рекла да многе играчке које се могу наћи у радњама унапређују гледиште о доминацији, које фаворизује насиље, агресију, моћ, као и покоравање и застрашивање других.

Америчко Национално удружење школских психолога потврђује да коришћење играчака које унапређују насиље „може негативно утицати на дечји развој и способност учења и имати штетне последице“. Истраживања указују на то да насилне видео и компјутерске игрице могу подстаћи децу на агресивност и водити до делинквенције. Стога, свака одрасла особа која брине о детету треба да посвети велику пажњу избору одговарајућих играчака. (Видите оквир на 26. страни.)

Захваљујући модерној технологији, данас се производе веома разноврсне и све сложеније играчке. Али оне су понекад прескупе, могле би брзо досадити малишанима или можда једноставно нису корисне за њих. Лин из Аустралије, самохрана мајка петоро деце, каже: „На моје старије синове утичу рекламе и они често траже скупе компјутерске игрице. Међутим, изгледа да се много више забављају и активнији су док се играју у дворишту јефтином палицом и гуменом лоптом. Мислим да су једноставне играчке много трајније и да моја деца много више користе машту док се играју њима.“

Играчке из кућне радионице

Немој туговати ако родитељи не могу да ти купе најмодерније играчке. Искористи своју креативност и машту. У многим деловима света, твоји вршњаци сами праве играчке.

Погледај слике које су овде приказане. Изгледа да се ова деца сјајно забављају, зар не? Није лако направити неке „аутомобиле“. Најпре треба сакупити парчиће старе жице, а затим их савити у прави облик. За точкове можеш користити гуму или пластику коју ћеш исећи у облику круга. Шта мислиш о возићу направљеном од пластичних флаша за сок? Или о камиону направљеном од различитих комада дрвета? Понекад је чак могуће возити се у тим играчкама, као што је случај са овим афричким скутером који је ручно направљен. Ова деца су увидела да играчке не морају бити скупе да би биле забавне. И сама њихова израда је део забаве. Зашто не би покушао?

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 26. страни]

Добра играчка је...

● Безбедна и одговара узрасту, способностима и физичкој снази детета

● Квалитетно направљена и издржљива (деца воле све да расклапају)

● Привлачна и довољно занимљива да заокупи пажњу детета

● Корисна за развој креативности и маште детета

● Доступна по приступачној цени

● Направљена од материјала који није токсичан

[Оквир⁄Слика на 27. страни]

Да бисте избегли опасности...

● Држите играчке старије деце ван домашаја млађе деце

● Пажљиво прочитајте сва упозорења и упутства, ако је могуће заједно с дететом

● Поучите дете и његове другаре како да правилно користе и чувају играчке

● Немојте деци куповати играчке које стварају буку и које би могле штетно да утичу на слух

● С времена на време прегледајте играчке. Оштећене играчке обично треба поправити или одмах бацити

● Потенцијално опасне играчке као што су играчке за гађање мета, алати са оштрим ивицама и електричне играчке треба да користе само старија деца под надзором одраслих

● Играчке чији су делови довољно мали да се могу прогутати држите ван домашаја мале деце

[Слика на 24. страни]

Лав и јеж на постољу с точкићима, други миленијум пре. н. е., Иран

[Извор]

Лав и јеж: Erich Lessing/Art Resource, NY

[Слика на 25. страни]

Глинена лутка, око 600. пре н. е., Италија

[Слика на 25. страни]

Чигра, око 480. пре. н. е., Грчка (класични период)

[Слика на 25. страни]

Лутка од кукурузовине, колонијална Америка

[Слика на 25. страни]

Оловке у боји, почетак 20. века, Сједињене Државе

[Слике на 26. страни]

Деца са ручно направљеним играчкама

[Извори слика на 25. страни]

Глинена лутка: Erich Lessing/Art Resource, NY; горе: Réunion des Musées Nationaux/ Art Resource, NY; лутка од кукурузовине: Art Resource, NY