Лепота истине привукла ме је Створитељу

ИСПРИЧАО ЦУЈОШИ ФУЏИ

ЈЕДНОМ приликом имао сам јединствену предност да помажем Сенеју Икенобу, управнику Икенобо школе за аранжирање цвећа, при изради цветне декорације за једну раскошну просторију у царској палати у Токију. Радили смо под строгим обезбеђењем. У напетој атмосфери, водио сам рачуна о томе да не пролијем ни кап воде. То је био један од најзначајнијих тренутака у мојој каријери израде цветних аранжмана. Желео бих да вам објасним како сам се нашао у том свету.

Рођен сам 1948. у Нишивакију, граду који се налази северозападно од Кобеа. Још као дечак, с дивљењем сам посматрао како се на цвећу одражава лепота и смењивање четири годишња доба. Међутим, пошто сам одрастао уз баку која је била предана будисткиња, никад нисам размишљао о Створитељу.

Моја мајка је у Нишивакију радила и још увек ради као учитељица икебане, уметности аранжирања цвећа. У Јапану је икебана, позната и као кадо (пут цвећа), врло цењено умеће. Иако ме мајка никада није поучавала том умећу, она је прилично утицала на мене. Када је дошло време да изаберем свој животни позив, определио сам се за уметност икебане. Мој тадашњи учитељ и мајка саветовали су ме да упишем студије на универзитету, али ја сам изабрао колеџ Икенобо. Икенобо је најстарија школа икебане у Јапану. Након што сам примљен на колеџ, озбиљно сам се посветио изучавању вештине израде цветних аранжмана.

Улазак у свет икебане

Тема ове традиционалне јапанске уметности јесте живот. Дозволите ми да вам објасним. Цвеће које је изложено у цвећарама изгледа љупко, али може ли се оно упоредити са цвећем које расте у пољима или са расцветалим крошњама дрвећа у планинама? Кад посматрате биљке у њиховом природном окружењу, осећате живот и запажате смену годишњих доба, што ће вероватно оставити јачи утисак на вас. Икебана је начин да помоћу цветова и биљака изразите лепоту природе стварајући мотиве инспирисане нечим што вам се посебно допало.

Претпоставимо да желите да дочарате утисак јесени. У томе вам могу помоћи биљке које су карактеристичне за то годишње доба, као што су линцура и патринија, уз мало јесењег лишћа. Да ли желите да код посматрача створите утисак да однекуд дува освежавајући јесењи поветарац? Тај ефекат можете постићи помоћу неколико стабљика рогоза које се благо њишу. Био сам напросто опчињен икебаном и уживао сам у томе да изражавам своја осећања комбинујући цветове и биљке.

Велика „породица“

Историја икебане као декоративне уметности сеже 500 година уназад. Школе икебане су организоване по принципу у ком главну улогу има управник који је уједно и учитељ. Његов положај је наследан. Као наследник уметничке традиције, учитељ има ауторитет поглавара над великом „породицом“ ученика и сарадника. Он поучава следећу генерацију  не само традиционалним већ и новим стиловима које је развио и који су у складу с временом у ком живи.

Након што сам дипломирао на колеџу Икенобо и завршио двогодишњу специјализацију, у јануару 1971. почео сам да радим за Фондацију Икенобо. Мој посао се састојао од планирања и организовања изложби икебане Фондације Икенобо широм Јапана. Поред тога, као један од учитељевих помоћника, путовао сам с њим по целој земљи и помагао му у стварању његових уметничких дела.

Још увек се сећам када сам први пут стајао на позорници и помагао учитељу док је он демонстрирао израду цветних аранжмана. Било је то у спортском центру Фукока. Пошто је у публици било више хиљада људи, имао сам велику трему. Савијао сам стабљике и ломио гранчице, што нисам смео да радим. Па ипак, учитељ се одмерено шалио на рачун тога док је објашњавао публици шта ради. То ми је помогло да се опустим.

Када су угледне личности из других земаља долазиле у Јапан поводом значајних догађаја, пратио сам учитеља који је правио цветне аранжмане за те прилике. Као што сам споменуо на почетку, у једној таквој прилици помагао сам при изради цветне декорације за једну раскошну просторију у царској палати.

Касније, када је основана Централна Икенобо школа за обуку, чија је сврха била да се инструкторима из целе земље пружи додатна обука, поверен ми је рад у повезаности с поучавањем, израдом наставног програма и надгледањем производње уџбеника и филмова који ће бити коришћени током предавања за око 200 000 полазника у 300 огранака ове школе широм Јапана. Путовао сам по целој земљи како бих надгледао течајеве. Пошто Фондација Икенобо има огранке и у другим земљама, неколико пута годишње путовао сам на Тајван. Тако сам стекао поверење управника и одговоран положај.

Уживао сам у свему томе, али нисам био потпуно задовољан својим животом. Иза вела лепоте, у мом послу су се скривале ствари због којих сам био разочаран. Међу ученицима су постојале љубомора и завист, што је водило до клеветања, због чега су ми се инструктори из различитих места често обраћали за савет. Али у установи којом су доминирали стари обичаји и начин управљања, било је мало ствари на које сам могао да утичем. Пошто су многи ученици били истински заљубљеници у икебану и озбиљно посвећени студијама, искрено сам се трудио да учиним све што је било у мојој моћи како би им учење доносило радост.

Први контакт с лепотом истине

Осећао сам одбојност према религији јер сам сматрао да она заслепљује људе. Поред тога, видео сам много лицемерја међу онима који су говорили о миру и срећи. За разлику од мене, моја супруга Кеико, тражила је истину још од детињства. Испитивала је различите религије и њихова учења, али ништа од тога није задовољило њену духовну глад.

Када је једна Јеховина сведокиња посетила наш дом, Кеико је прихватила њен позив да проучава Библију. Причала ми је о свему што је учила и о ономе што је оставило утисак на њу. Мада је све то лепо звучало, ја нисам делио њено одушевљење.

Па ипак, Кеико је наставила да ми прича о ономе што је учила из Библије, уверена да је то истина. Кад год сам путовао, она би у моју торбу убацила пар часописа о библијским темама, али ја их нисам читао. Желео сам да сачувам успешну каријеру коју сам остварио током година. Поред тога, тек смо купили кућу и из неког разлога ми се чинило да бих, уколико прихватим библијска учења, морао да се одрекнем нашег новог дома. У међувремену, Кеико је брзо напредовала и поступала је у складу са својим веровањима. Осећао сам се одбачено и усамљено. Иако сам знао да је оно о чему ми је говорила исправно, почео сам да јој се противим.

Противљење, али и интересовање

С посла сам се углавном враћао касно увече, али оних вечери када је Кеико ишла на  састанке Јеховиних сведока намерно сам се враћао још касније. Чак и кад бих дошао кући у два или три ујутро, Кеико би ме чекала да ми исприча шта се десило претходног дана, показујући да јој је стало до мене. Али, ја нисам могао да се помирим с тим да моја супруга и син одлазе од куће на неколико сати да би присуствовали хришћанским састанцима. Све више сам се противио и почео сам да помињем развод. Упркос томе, Кеико је остала непоколебљива.

Било ми је веома тешко да разумем понашање своје супруге. И поред тога што су наши односи били затегнути и што је имала нападе астме, Кеико је увек била радосна. Оно што ми се допало код ње када сам је упознао били су њено чисто срце, безазленост и благост. Због тога сам бринуо да ће је проучавање Библије одвести на погрешан пут.

Међутим, Кеико је примењивала оно што је учила и трудила се да буде добра супруга и мајка. Иако сам се противио, понекад бих удовољио њеним молбама и дошао на неки хришћански састанак или већи скуп, можда зато што сам био поносан на њу.

У исто време, био сам љубоморан на Јехову. Док сам посматрао како се Кеико труди да се промени, покушавао сам да схватим због чега библијска учења имају тако снажан утицај на људе. ’Зашто је моја супруга спремна да се због Јехове суочи са свим могућим потешкоћама?‘, питао сам се.

Убрзо су неки хришћани из скупштине којој је Кеико припадала изразили жељу да ме посете. Нисам желео да се дружим с њима. Ипак, желео сам да знам зашто Кеико има такав душевни мир. На крају је моја знатижеља победила и почео сам да проучавам Библију. Како сам боље упознавао оне који су долазили у наш дом, све више су ми се допадали. Проучавао сам Библију једном недељно и захваљујући томе библијска истина је постепено продирала у моје срце а моји видици су се проширили.

Лепота природе и истине

Док сам путем икебане настојао да изразим лепоту и моћ природе, моја највећа брига била је да ли ћу успети да дочарам њену величанственост. Када сам сазнао да су чудеса природе Јеховино дело, све је добило смисао. Како би се сићушни човек могао надметати са Створитељевом уметничком генијалношћу? Јехова је Врхунски Уметник! Зато сам се трудио да га опонашам и моје цветне декорације постале су много лепше. У ствари, након што сам почео да проучавам Библију, људи су ми говорили да се мој стил променио, да је снази израза додата нежност.

Библијска истина ми је помогла да разумем многе ствари. Када сам сазнао да људску патњу проузрокује владар овог света, Сатана Ђаво, и да је наше срце превртљиво због греха који смо наследили од Адама, разумео сам право значење онога што се дешава око нас (Јеремија 17:9; 1. Јованова 5:19). Сазнао сам да је Јехова Бог мира, пун љубави, правде, моћи и мудрости (Поновљени закони 32:4; Римљанима 11:33; 1. Јованова 4:8; Откривење 11:17), да је из љубави послао Исуса да умре за нас (Јован 3:16; 2. Коринћанима 5:14), као и да ће доћи време када више неће бити патње ни смрти (Откривење 21:4). Био сам очаран лепотом тих истина. Поред тога, видео сам да Јеховини сведоци живе у складу са Исусовим учењем да ’воле своје ближње као саме себе‘. Тако сам се уверио да је то права религија (Матеј 22:39).

Препрека коју је требало савладати

Када је истина ухватила корен у мом срцу, суочио сам се с једним изазовом. Када учитељ није могао да присуствује сахранама, често сам га заступао приликом будистичких ритуала. Пошто сам размишљао о предању Јехови, то је био испит за мене. Донео сам одлуку да нећу учествовати у будистичким церемонијама (1. Коринћанима 10:21). С поштовањем сам објаснио управнику да ускоро намеравам да се крстим и да сам одлучио да не учествујем у обредима других религија, чак и ако је то део мог посла. Одговорио је да нема ништа против тога што ћу постати хришћанин и да је све што се тиче религије моја лична ствар. То ме је пријатно  изненадило пошто сам мислио да ћу бити кажњен и изгубити посао.

Након што је та препрека уклоњена, крстио сам се у знак предања Јехови на једном хришћанском скупу који је одржан у јуну 1983, годину дана након што сам почео да проучавам Библију. Када сам изашао из базена за крштење, дочекала ме је Кеико с великим осмехом и сузама радосницама. Ни ја нисам могао задржати сузе. Заједно смо захвалили Јехови за срећу коју нам је подарио.

Одлука да прекинем своју каријеру

Учитељ је показивао велико разумевање за мене као преданог хришћанина, а ја сам се трудио да испуњавам своје одговорности још савесније него пре. Настојао сам да сачувам равнотежу између посла и хришћанског живота. Седам година сам неколико пута годишње појачано учествовао у хришћанској служби.

Међутим, морао сам озбиљно да размислим о духовности нашег сина јединца, као и о све слабијем здрављу моје супруге. ’Требало би да посветим више времена породици‘, размишљао сам. Поред тога, желео сам да ми дело проповедања и поучавања буде на првом месту у животу. Те потребе и жеље подстакле су ме да се молим Јехови у вези с престанком моје каријере у свету икебане. Учитељ је схватио да сам донео чврсту одлуку и успео сам да се тихо повучем у јулу 1990, у старости од 42 године.

Помагање другима да виде лепоту истине

Кратко након што сам окончао своју каријеру почео сам да пуновремено учествујем у делу проповедања како бих помогао другима да упознају истину. Тренутно један дан недељно држим часове икебане, не везујући се за Икенобо стил. Имам предност да служим као скупштински старешина, а Кеико је пионир и има мање напада астме него раније. Наш син, који је сада ожењен, служи као слуга помоћник у скупштини недалеко од наше. Сви сматрамо драгоценом предношћу то што као породица служимо Јехови!

Радујем се времену када ће Христово Краљевство владати над земљом. Тада ћу правити прекрасне цветне декорације од биљака које ћу гајити у свом врту. Моја искрена жеља је да са својим најмилијима заувек славим величанствено име Бога Јехове, Створитеља свих предивних ствари.

[Слика на 23. страни]

Путем икебане, можете изразити свој доживљај лепоте природе

[Слике на 23. страни]

Са супругом, нашим сином и његовом породицом