„Послодавац број један у свету“

Сваке године преко шестсто милиона људи путује у иностранство. Надаље, стотине милиона путују унутар граница своје земље, било пословно било из задовољства. Зато је туризам — који обухвата делатност хотела, одмаралишта, авио-компанија, туристичких агенција и других предузећа која пружају услуге туристима — описан као „послодавац број један у свету“.

СВЕТСКИ годишњи приход од туризма износи три билиона евра. Туристи вероватно не сматрају себе делом неког међународног мировног покрета, али управо тако је Светска туристичка организација УН описала туристичку делатност. Франческо Франђали, генерални секретар те организације, обратио се присутнима на једној конференцији о туризму, одржаној 2004. на Блиском истоку, следећим речима: „Туризам и мир су нераскидиво повезани. Утицај туризма је тако јак да може променити наизглед непроменљиву ситуацију и омогућити успостављање мира тамо где се то чини немогућим.“

Како је настала та значајна делатност? Да ли туризам има позитиван утицај? И може ли тај утицај заиста донети мир?

Златно доба туризма

Савремена туристичка делатност на Западу настала је у 19. веку, када се услед индустријске револуције у Европи и Сједињеним Државама знатно повећао број припадника средње класе. Будући да су имали бољи животни стандард и више слободног времена, путовање је за многе постало приступачно.

Осим тога, велики напредак је остварен и што се тиче средстава за превоз путника. Сада су од једног до другог већег града  путнике превозили возови с јаким локомотивама, а од једног до другог континента велики пароброди. Да би се удовољило потребама све већег броја путника, у близини железничких станица и лука ницали су велики хотели.

Године 1841, енглески бизнисмен Томас Кук је схватио да би било уносно те елементе повезати у једну целину. Он је први понудио комплетне туристичке аранжмане који су укључивали превоз до жељене локације, смештај и разне активности током боравка. „Захваљујући систему који је створио г. Кук“, приметио је 1860-их британски државник Вилијам Гледстон, „први пут се отворила могућност да припадници читавих класа у друштву посете и упознају стране земље, на које након тога не гледају с презиром већ са симпатијама.“

Процват у 20. веку

Нажалост, симпатије према странцима које су се развиле захваљујући туризму нису спречиле избијање два светска рата током прве половине 20. века. Међутим, друштвене промене и технолошки напредак који су ти ратови покренули нису уништили туризам, већ су убрзали његов развој.

Авио-саобраћај је постао бржи и јефтинији, аутопутеви су повезали различите земље, а број моторних возила се повећао. До половине 20. века, одмори и туристичка путовања прихваћени су као део западне културе и већина друштвених слојева могла их је лако себи приуштити. Такође, телевизија је омогућила милионима домаћинстава да уживају у фасцинантним призорима егзотичних места, услед чега се појавила жеља за путовањем.

Почетком 1960-их, број страних гостију у свету достигао је 70 милиона годишње. Средином 1990-их, тај број је износио преко 500 милиона! Широм света су ницали туристички центри који су пружали услуге како страним тако и домаћим гостима. Развој туризма се повољно одразио и на делатности које нису директно повезане с њим зато што туристи, осим огромних количина хране и пића, купују и другу робу и плаћају бројне друге услуге.

Туризам је данас важна привредна грана за преко 125 земаља. Истичући користи од ње, у једном саопштењу за јавност Светске туристичке организације УН из 2004, било је наведено да та делатност може ублажити сиромаштво јер омогућава отварање малих и средњих туристичких предузећа. Будући да обезбеђује нова радна места, она може подићи „еколошку, културну и друштвену свест“.

Ипак, можда се питате: ’Како се то туризмом постиже? И како он може користити нашој средини?‘

Спасавање природе помоћу туризма

Почетком 1980-их, неки научници и људи из света филма заинтересовали су се за спасавање кишних шума и коралних гребена, као и врста које зависе од њих. Њихови извештаји и документарни филмови подстакли су интерес јавности за та чуда природе. Мала предузећа која су отворена са циљем да се обезбеде неопходни услови за живот и рад тих људи проширена су како би се удовољило потребама све већег броја туриста љубитеља природе.

Екотуризам је врло брзо постао популаран, што га чини најнапреднијим делом туристичке  делатности. Заиста, показало се да је промовисање природних лепота врло уносно. Новинарка Марта Хани објашњава: „У неколико земаља, екотуризам обезбеђује највећи прилив страног новца. У Костарики, он је уноснији од извоза банана, у Танзанији и Кенији од извоза кафе, а у Индији од извоза текстила и накита.“

На тај начин туризам доноси новац неопходан за заштиту флоре и фауне. „Процењује се да у Кенији“, запажа Марта Хани, „само један лав туристичкој делатности донесе приход од 5 000 евра годишње, док крдо слонова за исто време ’заради‘ 460 000 евра.“ Захваљујући екотуризму, хавајски корални гребени годишње обезбеђују зараду од око 270 милиона евра!

Како препознати прави екотуризам?

У извештају Програма Уједињених нација за заштиту животне средине, под насловом Екотуризам: Начела, пракса и стратегија развоја уз очување животне средине, наводи се: „Израз ’екотуризам‘ појављује се у публикацијама многих који се баве туристичком делатношћу, а државне институције често користе тај појам како би истакле туристичку понуду своје земље. Међутим, у пракси се нико не придржава суштинских начела [екотуризма].“ Како можете утврдити да ли је аранжман који вас занима заиста у складу с начелима ове врсте туризма?

Меган Еплер Вуд, ауторка цитираног извештаја, наводи да такав аранжман обухвата: пружање информација о средини коју желите да посетите и о њеној култури, као и смернице о одговарајућој одећи и прикладном понашању; могућност да се поближе упознате с географским, друштвеним и политичким приликама које владају на вашем одредишту и могућност да будете у контакту с локалним становништвом и ван места резервисаних за трговину; унапред плаћену пуну цену улазница у све паркове и смештај у објектима који не угрожавају животну средину.

Шта се постиже екотуризмом

Екотуризам обично обухвата више од организованог обиласка неког места у природи. Он се дефинише као „сврсисходно путовање са циљем да се упозна култура, као и флора и фауна одређеног подручја, при чему се води рачуна о томе да екосистем остане нетакнут, док се у исто време пружа прилика за остваривање прихода који локалном становништву користи у том смислу што обезбеђује очување природних богатстава“.

Да ли екотуризам удовољава тим високим стандардима? Мартин Викелски, са Универзитета Принстон, каже: „Екотуризам је један од главних чинилаца који доприноси очувању [острва] Галапагос.“ У афричкој држави Руанди, успешном промовисању  екотуризма приписује се заслуга за спасавање популације планинског гориле, јер се тиме локалном становништву пружа могућност да приход оствари на легалан начин, а не криволовом. У другим афричким земљама, приход од туризма засигурава неометан рад природних резервата.

Широм света, екотуризам доприноси напретку у друштву и заштити животне средине, а туристичка делатност без сумње остварује значајне приходе. Међутим, да ли ова делатност доноси само користи? И каква је будућност путовања по свету?

[Оквир⁄Слика на 6. страни]

Савети за оне који путују у иностранство a

Пре него што кренете на пут

1. Направите списак важних података у који ћете укључити информације из пасоша, бројеве кредитних картица, бројеве авионских карата и појединости о путничким чековима. Један примерак оставите код куће, а други понесите са собом.

2. Проверите да ли вам пасош и виза још увек важе; вакцинишите се уколико је то неопходно.

3. Обезбедите одговарајуће здравствено осигурање, зато што би пружање хитне помоћи или транспорт из удаљене земље могли да коштају хиљаде евра. Уколико патите од неке болести, понесите са собом писмо вашег доктора у ком се описује то обољење и наводе називи свих лекова које узимате. (Пажња: У неке земље је незаконито уносити извесне лекове. Проверите појединости у најближој амбасади или конзулату земље коју планирате да посетите.)

Током путовања

1. Немојте са собом носити ниједну ствар која вам је и сувише важна да бисте је изгубили.

2. Пасош и драгоцености немојте носити у торби или у спољашњим џеповима, већ негде близу тела. Мудро је да документа чланова породице не носи само једна особа.

3. Ако новчаник носите у џепу, омотајте га гумицама. На тај начин можете спречити џепароше да вам га украду.

4. Водите рачуна о томе колико купујете помоћу кредитних картица, и немојте прекорачити свој буџет. Ако прекорачите лимит своје кредитне картице, у неким земљама бисте могли бити ухапшени.

5. Процените да ли је мудро да фотографишете војна лица, војне или привредне објекте као што су луке, железница или објекти на аеродрому. У неким земљама то се сматра претњом по безбедност.

6. Немојте прихватати пошиљке од особа које не познајете добро.

Када купујете сувенире

1. Имајте на уму да је у многим земљама забрањено уношење слоноваче, корњачиног оклопа, биљака, крзна и слично, чак и ако се ради о малим сувенирима.

2. Будите опрезни приликом куповине предмета од керамике с глазуром јер они могу изазвати тровање оловом уколико нису добро направљени.

[Фуснота]

[Слика на 5. страни]

Екотуристички аранжмани су брзо постали популарни