Сунцокрет — леп и користан

Од дописника Пробудите се! из Швајцарске

ВЕДРИ, сунчани дани лепо утичу на наше расположење. Зато није ништа необично што се многи људи орасположе када виде сунцокрет, цвет назван по сунцу! Поглед на срећно, насмејано „лице“ само једног сунцокрета у башти може нас разведрити. А шта тек рећи за читаво поље пуно ових јаркожутих цветова!

Да ли знате како је овај љупки цвет постао толико омиљен? Да ли се заиста окреће према сунцу? И да ли је стварно користан?

Пут око света

Сунцокрет потиче с подручја које се протеже од Средње Америке до јужне Канаде, а први су га гајили Индијанци. Након што су га шпански истраживачи 1510. н. е. пренели у Европу, брзо је постао популаран широм западног дела старог континента. Сунцокрет је најпре сматран само декоративном биљком и красио је ботаничке баште и приватне вртове. Али, негде средином 18. века његове семенке су постале тражена посластица. У то време су људи такође користили његово лишће и цветове како би припремали чај против високе температуре.

Године 1716, један Енглез је добио дозволу да екстрахује уље из сунцокрета за коришћење у текстилној и кожарској индустрији. Па ипак, сунцокретово уље је све до  19. века било скоро непознато у другим деловима Европе. Додуше, руски цар Петар Велики је 1698. донео семе сунцокрета из Холандије у своју земљу. Међутим, са гајењем сунцокрета у комерцијалне сврхе у Русији се почело тек 1830-их. Само неколико година касније, у области Вороњеж производило се на хиљаде тона сунцокретовог уља. Сунцокрет је брзо постао омиљена пољопривредна култура и у суседној Украјини, затим у Бугарској, Мађарској, Румунији и бившој Југославији.

Помало је необично што се сунцокрет вратио у Северну Америку тек крајем 19. века, и то захваљујући руским имигрантима. Први досељеници на амерички континент нису наставили да узгајају ову биљку као што су то чинили Индијанци. Данас огромна поља сунцокрета красе пределе многих земаља.

Окреће се према сунцу

Да ли се сунцокрет заиста окреће према сунцу? Да! И лишће и цветови ове биљке се окрећу према сунцу, што је појава која се назива хелиотропизам. Биљка садржи ауксин, биљни хормон који контролише раст. Веће количине овог хормона налазе се на страни окренутој од сунца и усмеравају биљку да расте према светлости. Међутим, након што се цветови потпуно развију, они више не прате сунце, већ су углавном окренути ка истоку.

Латинско име сунцокрета, Helianthus annuus, изведено је из грчких речи које значе „сунце“ и „цвет“, и из латинске речи која значи „годишњи“. Ова биљка обично нарасте до висине од око два метра, али неке џиновске врсте могу и више него дупло премашити ту висину. На врху снажне стабљике с храпавим, зеленим листовима попут круне стоји велики округли цвет јаркожутих латица. Оне окружују таман средишњи део који се састоји од мањих, цевастих цветића. Након што их инсекти опраше, ти цветићи се развијају у јестиве семенке. Средишњи део сунцокретовог цвета пречника је од 5 до 50 центиметара и може произвести од 100 до 8 000 семенки.

Мада постоје бројне сорте сунцокрета и стално се развијају нови хибриди, у пољопривреди се обично гаје само две врсте. Једна од њих је Helianthus annuus, која се углавном гаји због уља. Друга врста, Helianthus tuberosus, узгаја се због кртоле која подсећа на кромпир. Користи се као сточна храна и за производњу шећера и алкохола.

Економска вредност

Сунцокрет се данас највише гаји због семена из ког се добија изванредно уље. Сунцокретово уље се користи у кулинарству, у преливима за салате и за производњу маргарина. Његово семе је веома хранљиво, јер садржи 18 до 22 посто протеина и других хранљивих материја.

Многи људи воле да грицкају печене слане семенке сунцокрета. Од њих се такође прави брашно које се у пекарској индустрији користи као адитив. Поред тога, сунцокретово уље улази у састав шампона, средстава за негу усана, крема за руке, лосиона за тело и производа за негу беба. Има примену чак и у производњи индустријских моторних уља. Семенке сунцокрета се користе и као храна за птице и мале животиње.

Поље сунцокрета је прави рај за пчеле — с једног хектара оне могу да сакупе довољно нектара за 25 до 50 килограма меда. Када се заврши жетва сунцокрета, остају стабљике које садрже између 43 и 48 посто целулозе, која се употребљава за добијање папира и других производа. Остатак се може искористити као сточна храна или ђубриво.

Сунцокрет је заиста драгоцен дар човечанству. Његова лепота је већ дуго инспирација за уметничка дела као што је слика Винсента Ван Гога, „Сунцокрети“. Где год да расте, сунцокрет уноси сунце у наше домове и баште. На његову љупкост и вишеструку примену могу нас подсетити и следеће псалмистине речи: ’Многа су чудеса твоја Јехова, Боже мој, и старања твоја за нас!... Нема им броја‘ (Псалам 40:6).