Задивљујући морски „усисивачи“

Од дописника Пробудите се! са Фиџија

„Лагано се крећу по морском дну брзином мале казаљке на сату или мљацкају кроз седимент богат органским материјама. Има их свуда, од плитких приобалних вода до најдубљих делова океана. Попут минијатурног крда гнуова, тумарају дном амбиса у сталној потрази за богатим органским ’снегом‘ који пристиже одозго“ (Филип Ламбер, кустос Краљевског музеја Британска Колумбија).

МОГЛИ бисте се питати зашто би ико с одушевљењем говорио о једном морском краставцу. Уосталом, ово створење је описано као „нека безглава гумаста кобасица“. Ипак, да ли се о њему може сазнати нешто више од онога што се види на први поглед?

Продуктивни радници

За морске краставце се каже да су у сродству с морским звездама и јежевима. Иако личе на пужеве голаће, који немају оклоп, доста се разликују од тих морских створења. До сада је познато више од 1 100 врста морских краставаца. Многи од њих, укључујући и јестиве врсте, врло су једноставне грађе. Други су украшени најегзотичнијим шарама. Због ножица по целој површини тела многе врсте личе на брадавичасте краставце.

Неки морски краставци су микроскопске величине, док други могу бити дугачки 5 метара. Ипак, већина је дужине између 10 и 30 центиметара. Процењује се да морски краставци чине више од 90 посто свих бића која живе на дубини од 8 000 метара, што их по бројности чини доминантним организмима на дну неких океана. Иако већина живи на дну, мали број тих врста уме да плива.

Морски краставци се могу наћи у свим океанима, где се непрекидно хране органским седиментима. Попут усисивача, они пречишћавају наносе на морском дну тако што гутају велике количине талога, издвајају органске материје и за собом остављају чисти песак. На једном хектару коралног гребена може их живети и до 5 000.

 Морски краставац се храни микроскопским организмима и отпацима са морског дна или које нанесе струја. Има до 30 пипака налик на перје са посебним нервним завршецима који му помажу да осети и ухвати делиће хране. Затим сваки пипак „олиже“ и настави да њиме тражи храну.

Неке врсте се понашају као „домаћини“ који забављају „госте“. „Гости“ су рибе и друга створења која живе у цреву домаћина и излазе ноћу да би се хранили. Ту спада 27 врста риба из породице Carapidae. Када се уплаше, могу се видети како јуре назад у скровиште. Познато је да се повремено хране репродуктивним и респираторним органима свог газде. Међутим, домаћину то не шкоди, пошто има способност да обнови изгубљено ткиво.

Сналажљиви у опасности

Морски краставци свакако заслужују да их поближе осмотрите уколико наиђете на њих приликом следеће посете неком океану. Али пазите! Ако осете да су у опасности, ови морски „усисивачи“ примениће неки од својих збуњујућих трикова. На пример, неки избацују масу дугих лепљивих влакана у која се грабљивица уплете или се због њих дезоријентише. Та маса брзо отврдне, тако да беспомоћни човек може једино да обрије длаке за које су се ова лепљива влакна залепила.

 Неки морски краставци производе отров холотурин. Ова супстанца је смртоносна за многе врсте риба. Осим што може шкодити очима и проузроковати осип, изгледа да је за људе безопасна. Већ генерацијама, острвљани приликом риболова користе ову супстанцу да би отровали, убили или ошамутили рибу, а корисна је и као средство за одбијање ајкула. Истраживања указују на то да отрови које производе морски краставци можда могу помоћи у развијању лекова против рака и инфекција. Разни екстракти справљени од морских краставаца користе се у алтернативној медицини за лечење артритиса, обнову хрскавице и спуштање крвног притиска. Од њих се такође добијају витамински и минерални додаци исхрани.

Али, морски краставац има још једно изненађење које чува за ситуације када се осети посебно угроженим. Та реакција помера границе самоодбране. Ако покушате да га померите, дословно се распадне и распори себи утробу. Запрепашћени овим шокантним чином, питате се шта сте то урадили да би то јадно створење доживело такав језив крај! Али опустите се. Тешко да сте му одузели живот. Уместо тога, били сте очевици изузетног механизма за бекство. Ова животиња се тако брзо опоравља да ће нове унутрашње органе добити за само неколико недеља!

Још увек тражени

Древни позив лова на морске краставце још увек постоји у водама како умереног тако и тропског подручја. Неки рониоци чак ризикују живот и здравље да би повећали улов. Већ вековима готово сав тај улов завршава у Кини и другим деловима Оријента. Производња сувих морских краставаца за тржиште састоји се од кувања у сланој води, а затим вађења изнутрица, димљења и сушења на сунцу. Данас се могу набавити и замрзнути.

Да ли ће се морски краставац наћи и на вашем столу? Можда. Ипак, без обзира на то што се зове краставац, вероватно га нећете наћи у својој салати. Када се скува, постаје пихтијаст и скоро провидан. Користи се за згушњавање и као зачин супама. На Фиџију се на традиционалан острвски начин припремају разни специјалитети с кокосовим преливом. Када је јело спремљено, подсећа на рибу, укусно је и треба га доста жвакати.

Па ипак, ови ненаметљиви, тихи радници много су више од укусног залогаја. Треба да им будемо захвални за то што неуморно чисте мора и одржавају их у добром стању. Ови задивљујући морски „усисивачи“ без речи одају славу Ономе ко их је створио! (Псалам 104:24, 25).

 [Оквир⁄Слике на 24. страни]

Одлике морских краставаца

◼ Респираторни систем морског краставца веома се разликује од нама познатог. Вода улази кроз црево, а кисеоник се узима кроз зидове две респираторне гране. Неке врсте које живе на великим дубинама кисеоник апсорбују целом површином тела. А неке чак дишу преко коже на ножицама.

◼ Склерити које морски краставци имају уместо правих костију, дају им њихов карактеристични изглед. Када се посматрају кроз електронски микроскоп, види се да су склерити фасцинантно дизајнирани у облику точка, сидра и закривљених шиљака, који се налазе на површини коже, што јој даје издржљивост штављене коже. Ови сложени, сићушни кристали калцијум-карбоната разликују се од врсте до врсте и стога су корисни при њиховом распознавању.

◼ Морски краставци се крећу помоћу хидраулике. Стотине посебних шупљих ножица, које контролише систем за проток воде, међусобно су синхронизоване. Приликом ширења и контракције комора, вода се потискује према ножицама које се пружају по одређеном редоследу, што омогућава жељени покрет.

◼ Размножавање се обично обавља путем вантелесне оплодње, након које ће ембриони отпливати до морског дна. Међутим, неке врсте користе сасвим другачији метод. Оне се дословно распоре, то јест попречно поделе на два дела. За дивно чудо, онда почињу да регенеришу делове тела који им недостају. Овај вид размножавања је бесполан и захтева знатну надокнаду ткива сваког од распорених делова.

[Извор]

Од врха до дна: Courtesy Bruce Carlson, Georgia Aquarium; courtesy of UC Museum of Paleontology, www.ucmp.berkeley.edu; © Houseman/BIODIDAC; Ocean Sky Diving, Hong Kong

[Слика на 23. страни]

Морски краставац у самоодбрани избацује лепљива влакна

[Слика на 23. страни]

Брадавичасти морски краставац

[Слика на 23. страни]

Док се храни, са једним пипком у устима

[Слике на 25. страни]

Морски краставац припремљен на традиционалан острвски начин са кокосовим преливом

[Извор слике на 22. страни]

http://www.JohnHarveyPhoto.com

[Извори слика на 23. страни]

Уметнута фотографија горе: © David Wrobel/Visuals Unlimited; позадина: © Phillip Colla/SeaPics.com; доле лево: © Doug Perrine/SeaPics.com