Посета „ватреној планини“

ПОКРЕНИ

Посета „ватреној планини“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИТАЛИЈЕ

МАЛО је места на планети где вас призор вулкана може оставити без даха, без обзира на то да ли га посматрате са села, обале мора или из града. Ако је тај град којим случајем Катанија, онда бисте гледали у 3 300 метара високу планину Етна, највиши активни вулкан у Европи, смештен на североисточној обали Сицилије.

Дуго посматрани вулкан

Арапи, који су дуго владали на Сицилији, назвали су Етну Ватреном планином, што је сигурно било одговарајуће име јер је редовно избацивала усијану лаву из својих дубина. Два најстарија постојећа доказа о активности овог вулкана забележили су Пиндар и Есхил, описавши ерупцију која се догодила 475. пре н. е. Понекад би лава остављала за собом ватрени траг, спуштајући се низ планину попут змије, све док не би заронила у море, што је заиста задивљујући призор. То се десило 396. пре н. е., 1329. н. е. и још 1669. н. е. — када је дошло до њене најпознатије „савремене“ ерупције. Тада је река лаве широка скоро два километра и дуга 25 километара преплавила градске зидове Катаније, прогутала домове више од 27 000 људи и делимично затрпала градску луку.

По свему судећи, вулкан је постао много активнији током 20. века, у ком је било много ерупција. Најразорнија се десила 1928, када је уништено село Маскали. Ни током протеклих неколико година лава и пепео нису престали да стварају проблеме и проузрокују забринутост код околног становништва.

Лична карта „Велике маме“

Каже се да је планина Етна почела да се формира пре најмање 170 000 година избијањем магме, то јест истопљеног стења. Око 250 мањих купа на обронцима главне купе вулкана настале су у различитим фазама активности вулкана. Оне помало личе на бебе око своје мајке и због тога овај вулкан има надимак Велика мама.

Ако бисте се возили колима или посматрали крајолик из воза кружећи око Етне, видели бисте прелепе пределе, као што су Црвена брда близу Николосија, Силвестри кратери и велика Долина вола, која се може видети из Ђара и Заферане.

Иако се не разуме потпуно, геолошка историја овог вулкана сеже у далеку прошлост. Избацивањем магме у морској и приобалној регији формирана је обала северне Катаније. Део ње познат је као Киклопска обала, која је карактеристична по својим црним гребенима насталим од лаве. Тачно наспрам гребена код Ачи Треце, из мора израњају стене чудног облика, зване Фараљони.

Необична веза

Можда се питате да ли се људи који живе у подножју овог вулкана боје да ће он изненада прорадити. Када је Етна мирна, Етнањани, како се мештани називају, уопште не размишљају о томе. „Звер је мирна“, написао је француски писац из 19. века Ги де Мопасан у свом делу о путовању по Сицилији. „Спава тамо у даљини.“ Ако се појави облак дима, Етнањани би могли чисто бацити поглед на планину. Међутим, сасвим је другачије ако чују тутњаву усред ноћи, виде пепео на балконима и путевима или примете да су им нос и очи пуни пепела. Тада их обузме страх пун поштовања, посебно ако се види црвена река лаве како полако али сигурно извире из планине, гутајући све на свом путу.

Па ипак, људи који живе у овој области сматрају Етну „добрим дивом“. Уосталом, иако је проузроковала велике штете — уништила насеља, усеве и у скорије време туристичке објекте — ипак није однела много људских живота. Након таквих разорних ерупција које униште сав уложени труд, истрајни мештани једноставно приону на посао испочетка.

Италијански песник Ђакомо Леопарди добро је описао приврженост људи који живе у подножју вулкана својој земљи. Он их је упоредио са жутиловком, грмом који често расте у вулканској средини. Он има предивне сјајне цветове који стоје гордо све док их река лаве не прекрије. Када се ерупција заврши и стене се охладе, жутиловка почиње поново да расте, јака и храбра, постојано почињући све изнова!

Етна се мења

По мишљењу вулканолога, изгледа да се овај „добри див“ мења. Донедавно, Етна није по природи била експлозивна, али према часопису Focus „вулкан који смо сматрали активним али не и опасним сада побуђује све већу сумњу“. Судећи по упозорењу француских и италијанских истраживача, „од лавичног вулкана који излива лаву и избацује нешто гасова, [Етна] полако почиње да се претвара у експлозивни вулкан“. Зато Паола Дел Карло, истраживач на италијанском Националном геофизичком и вулканолошком институту у Катанији, каже да су „током протеклих 30 година, и лавична и експлозивна активност [овог вулкана] постале интензивније, и да је тешко предвидети шта ће се тачно десити у будућности“.

Изванредан призор

Упркос страху који улива и поштовању које заслужује, Етна представља изванредан призор. Када се зими огрне у бело или лети у тамно браон, када тихо надгледа обалу, када због ње задрхти земља и срце, када обасја ноћ ватром, она сведочи о моћи Онога који га је створио (Псалам 65:7; 95:3, 4). Ако икада будете у прилици да посетите прелепу Сицилију, не заборавите на Етну. Видећете је у даљини с карактеристичним облаком дима. „Не брините ако чујете тутњаву“, обично кажу мештани. „То вас Етна само поздравља.“

[Мапа на 15. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ИТАЛИЈА

СИЦИЛИЈА

Планина Етна

[Слика на 14. страни]

Цртеж Етне из 1843.

[Извор]

Culver Pictures

[Слика на 15. страни]

26. јул 2001.

[Слика на 15. страни]

28. јул 2001; у позадини се види Катанија

[Слика на 15. страни]

30. октобар 2002.

[Слика на 15. страни]

12. септембар 2004.

[Слика на 16. страни]

Стене чудног облика зване Фараљони

[Слика на 17. страни]

Мештани Етну називају „добрим дивом“

[Извори слика на 15. страни]

[Извори слика на 16. страни]

ПРОБУДИТЕ СЕ!