Улога сарадње у природи

У природи, „опстанак зависи од стварања тесних веза са осталим јединкама исто колико и од достизања зрелости и репродукције“ („Liaisons of Life“).

ОКЕАН је био миран и тих. То спокојство је нарушавало само оглашавање мноштва морских птица. Њихова узнемиреност је указивала на то да се у води нешто дешава. Изненада су се на површини појавили мехурићи који су постепено формирали бели прстен. Неколико тренутака касније, из његовог средишта изронила су два огромна створења тамне боје. Била су то два грбава кита која су испливала из океанских дубина са широм отвореним устима. Кад су изронили, затворили су своје огромне чељусти, испустили ваздух и нагло заронили како би поновили своју представу.

Ова два кита су удруженим снагама сакупљала крил — морске рачиће којима се хране. Као да изводе подводни балет, 40 тона тешке грдосије рониле су испод рачића и кружиле око њих испуштајући ваздух из отвора на врху главе. Помоћу овог генијалног маневра, они су рачиће окруживали мехурићима који су деловали попут мреже. Затим су на смену пливали према површини кроз средину те „мреже“ и уживали у гозби.

У афричким равницама често се може видети како се удружују павијани и импале. „Ове две врсте су развиле систем за узајамно упозоравање“, наводи се у часопису Scientific American. Импале имају изузетно развијено чуло мириса, а павијани оштар  вид, тако да је грабљивцима врло тешко да им се неопажено прикраду. Слична сарадња постоји између нојева, који имају добар вид, и зебри, које имају осетљив слух.

Ово су само неки од безбројних примера сарадње која постоји у природи. Узајамна подршка може се видети код свих живих бића, од микроба до човека, како између сличних тако и између различитих врста. Пре више хиљада година, краљ Соломон, који је проучавао природу, посматрао је мраве. То га је подстакло да напише: „Иди к мраву, лењивче, на његове путе пази, и буди разуман. Нема он управитеља, нити надгледника, нити господара, али опет себи лети храну спрема, и уз жетву пићу своју („залихе хране“, NW) збира“ (Пословице 6:6-8).

Мрави пружају савршен пример сарадње, марљивости и организације. Они се често удружују да би до свог гнезда довукли ствари које су много веће од њих. Неки мрави чак помажу повређеним или исцрпљеним члановима колоније да се врате у гнездо. С обзиром на ова њихова обележја, сасвим је разумљиво што их је Соломон изабрао као пример вредан опонашања.

У чланцима који следе, видећемо зашто је сарадња важна тема „књиге природе“, и како она чини могућим целокупан живот, укључујући и живот човека. Такође ћемо сазнати нешто о томе како човек ремети хармонију у природи док искоришћава њена богатства, при чему је загађује и угрожава опстанак многих врста. Да ли ће Створитељ дозволити да се то настави у недоглед?

[Слика на 3. страни]

Горе: Павијани и импале имају систем за узајамно упозоравање

[Слика на 4. страни]

Мрави пружају савршен пример сарадње

[Слика на 4. страни]

Нојеви, који имају добар вид, сарађују са зебрама, које имају осетљив слух