Вековна драж злата

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

ДУБОКО у аустралијској дивљини, један трагач с муком корача кроз исушено речно корито. Подневно сунце пржи његова леђа, а његова прашњава мајица је мокра од зноја. Не обазирући се на то, он чврсто држи дугачак метални штап који је причвршћен за округлу справу величине тањира. То је модерни детектор метала, који он помера тамо-амо изнад тла. Магнетно поље детектора продире један метар у каменито тло. Слушалице које трагач носи примају сигнал детектора и емитују непрекидан, пискав звучни сигнал.

Изненада се његов пулс убрзава јер се тај пискави сигнал снижава и претвара у низак, пуцкетав звук — сигуран знак да се његов уређај налази изнад метала који лежи у земљи. Трагач се спушта на колена и својим малим пијуком почиње брзо да копа по стврднутом тлу. Предмет на који је наишао вероватно је само зарђали ексер или неки стари новчић. Али, што дубље копа, он све пажљивије гледа не би ли пронашао неки наговештај да ту има злата.

Златна грозница која не престаје

Методе трагања за златом мењале су се током историје, али жудња човечанства за овим сјајним жутим металом остала је иста. У ствари, према удружењу World Gold Council, током протеклих 6 000 година ископано је више од 125 000 тона злата. a Мада су древне цивилизације у Египту, Офиру и Јужној Америци биле надалеко познате по свом богатству у злату, више од 90 посто свег злата које је икада угледало светлост дана ископано је током протеклих 150 година (1. Краљевима 9:28).

Права помама за овим племенитим металом почела је 1848, када је злато пронађено у близини Сатерове пилане, на Америчкој реци, у Калифорнији. Ово откриће покренуло је познату „златну грозницу“ — праву бујицу трагача пуних наде који су преплавили ово подручје. Сви су они маштали о томе да ће у калифорнијском тлу пронаћи богатство. Многи су остали празних шака, али неки су постигли невероватан успех. Током владавине Римског царства у целом свету било је ископано око 10 тона злата, док је током 1851. само у Калифорнији било је извађено 77 тона злата.

Отприлике у исто време, злато је пронађено и на другом крају света, у новооснованој колонији Аустралији. Едвард Харгрејвс, који је стекао драгоцено искуство на калифорнијским налазиштима злата, дошао је у Аустралију и пронашао злато у једној речици близу градића Батерст у Новом Јужном Велсу. Током  1851, велика лежишта златне руде била су пронађена у околини Баларата и Бендига, у држави Викторија. Чим су се вести о овим открићима прошириле, почела је златна грозница. Међу онима који су дошли било је професионалних копача, али било је и много радника са фарми и службеника који никад раније нису узели рударски пијук у руке. Описујући ситуацију у једном граду који је био захваћен златном грозницом, једне тадашње новине су известиле: „Батерстом поново влада лудило. Делиријум златне грознице вратио се са још већим интензитетом. Кад се сретну, људи тупо зуре један у другог, причају неповезане бесмислице и питају се шта ће се даље дешавати.“

Шта се затим десило? Нагло је порастао број становника. У деценији која је следила након 1851, број становника у Аустралији се  удвостручио, јер су у ту земљу из свих крајева света пристизали трагачи пуни наде. Веће или мање количине злата налажене су широм континента. Кад би се грозничава потрага стишала на једном, почињала је на другом месту. Само током 1856, аустралијски трагачи су ископали 95 тона злата. Затим се 1893. отпочело с вађењем злата у близини Калгурлија у Западној Аустралији. Од тада је с тог подручја, које је описано као „најбогатијих 2,5 квадратних километара златоносне земље на свету“, извађено више од 1 300 тона овог племенитог метала. У овој области још има злата; ту се налази и најдубљи површински коп злата на свету — људском руком направљен кањон широк скоро 2 километра, дугачак 3 километра и дубок 400 метара!

Данас Аустралија по производњи злата заузима треће место у свету. Ова привредна грана запошљава 60 000 радника, а годишње се ископа око 300 тона злата чија вредност износи три милијарде евра. Сједињене Државе су на другом месту по производњи злата. Ипак, већ више од сто година, водећи светски произвођач је Јужноафричка Република. Скоро 40 посто злата које је икад извађено потиче из те земље. У свету се сваке године ископа више од 2 000 тона злата. За шта се све користи тај драгоцени метал?

Богатство и лепота у једном

Нешто злата се још увек користи за израду кованог новца. Ковница у Перту, у Западној Аустралији, један је од водећих произвођача ове врсте новца. Међутим, ти златници се не пуштају у оптицај, већ су намењени  колекционарима. Поред тога, приближно једна четвртина целокупног злата претворена је у драгоцене, масивне златне полуге које се чувају у банкарским трезорима. Већина светског богатства у златним полугама налази се у банкама у Сједињеним Државама.

Тренутно око 80 посто, то јест око 1 600 тона злата које се годишње ископа, доспева у руке вештих занатлија који од њега праве накит. Сједињене Државе можда имају највише злата у својим банкама, али када се ради о накиту, највише злата налази се унутар граница Индије. Осим што је драгоцен и прелеп, овај меки метал поседује својства која га чине погодним за обраду у различите сврхе.

Древни метал, модерна примена

По свему судећи, египатски фараони су знали да је злато отпорно на корозију и зато су га користили за израду посмртних маски. Кад су археолози открили гробницу фараона Тутанкамона, хиљадама година након његове смрти, установили су да је златна посмртна маска младог краља задржала свој првобитан сјај и блиставу жуту боју, што сведочи у прилог трајности злата.

Злато задржава свој сјај зато што је отпорно на воду и ваздух, под чијим утицајем долази до корозије других метала као што је гвожђе. Осим што је отпорно на корозију, злато је и изванредан проводник електрицитета, што га чини идеалним за употребу при изради електронских компоненти. Сваке године се у телевизоре, видео-рекордере, мобилне телефоне и у око 50 милиона компјутера угради око 200 тона злата. Уз то, најквалитетнији компакт-дискови пресвучени су танким слојем злата што им даје већу трајност.

Танак златни филм испољава неке необичне карактеристике. Осмотримо интеракцију овог метала са светлошћу. Кад се преради у ултратанке листиће, злато постаје прозирно. Тако стањено, оно пропушта зелену светлост, али одбија инфрацрвене зраке. Прозори пресвучени златом пропуштају светлост, али одбијају топлоту. Зато су прозори пилотских кабина у модерним авионима пресвучени златом, као и прозори многих нових пословних зграда. Осим тога, непрозирна златна фолија омотава се око осетљивих делова свемирских летелица, што им пружа ефикасну заштиту од интензивне радијације и топлоте.

Злато је такође изузетно отпорно на бактерије. Стоматолози га користе да би поправили или заменили сломљене или покварене зубе. У последње време, оно се показало и као идеалан материјал за израду хируршких имплантата као што су стентови — сићушне мрежасте цевчице које се уграђују како би се ојачале оштећене вене и артерије.

С обзиром на вишеструку примену, вредност и лепоту злата, нема сумње да ће људи и даље неуморно трагати за овим драгоценим металом.

[Фуснота]

[Оквир на 25. страни]

Где се злато крије?

◼ Стене: Мале количине злата могу се наћи у свим стенама вулканског порекла. Стене у неким подручјима садрже прилично високу концентрацију злата, тако да се компанијама исплати да ваде и дробе руду из које се затим хемијским путем издваја овај племенити метал. Из тоне стена које садрже руду високог квалитета добија се само око 30 грама злата.

◼ Златне жице: Понекад се злато може наћи између збијених слојева кварца, у виду листића или жила. Та налазишта се називају златне жице.

◼ Реке: Златоносни слојеви кварца који су изложени сунцу, киши и ветру с временом се ломе, ослобађајући злато које се затим таложи у потоцима и рекама у виду зрнаца или љуспица. У овом облику, оно је познато као алувијално злато.

◼ Земљиште: Необични облици који су се случајно формирали у земљи познати су као грумени злата. Они понекад могу бити огромни. Највећи грумен злата који је икад пронађен у Аустралији назван је „Добродошао незнанац“ и био је тежак скоро 70 килограма! Пронађен је 1869. у аустралијској држави Викторија. Иначе, у Аустралији је пронађено 23 од 25 највећих груменова. Данас су грумени злата, који могу бити мали попут врха палидрвца, ређи него врхунски дијаманти.

[Оквир⁄Слика на 27. страни]

Како функционише детектор метала?

Главни делови детектора метала обично су два калема жице. Кроз један калем се пропушта електрична струја која ствара магнетно поље. Када детектор метала прође изнад металног предмета, као што је грумен злата, он индукује слабо магнетно поље тог предмета. Други калем детектора региструје то магнетно поље и помоћу светла, мерног инструмента или звука даје сигнал кориснику.

[Слике на 25. страни]

Златна грозница, средина 19. века:

1. Сатерова пилана, Калифорнија, Сједињене Државе

2. Бендиго Крик, Викторија, Аустралија

3. Голден Поинт, Баларат, Викторија, Аустралија

[Извори]

1: Library of Congress; 2: Gold Museum, Ballarat; 3: La Trobe Picture Collection, State Library of Victoria

[Слике на 26. страни]

Савремена употреба злата

Најквалитетнији компакт-дискови пресвучени су танким слојем злата

Златна фолија се користи у свемирским летелицама

Злато се користи у микрочиповима

Позлаћене жице су изванредни проводници електрицитета

[Извори]

NASA photo

Carita Stubbe

Courtesy Tanaka Denshi Kogyo

[Слика на 26. страни]

Највећи површински коп злата на свету, Калгурли, Западна Аустралија

[Извор]

Courtesy Newmont Mining Corporation

[Извор слике на 24. страни]

Brasil Gemas, Ouro Preto, MG