Напокон решење стамбеног питања за све!

НАДОМАК Најробија, у Кенији, налази се предиван Гигири комплекс Уједињених нација, у оквиру ког је и седиште организације UN-HABITAT. Овај комплекс који се простире на 56 хектара, симбол је међународне решености да се победи проблем стамбене кризе. Шетња поред природног резервата  Гигири, који се налази у том комплексу, пружа упечатљив доказ о томе шта се може постићи заједничким трудом и одговарајућим средствима. Овде је некадашња пустош претворена у предивно уређен простор у ком могу да уживају и запослени и посетиоци.

Међутим, само неколико километара даље, налази се релативно нова сиротињска четврт, која се стално шири. То је тужан подсетник на то колико је велика садашња стамбена криза. Страћаре направљене од блата, прућа и лима, величине су око 16 квадратних метара. Пролази међу њима заударају због прљаве отпадне воде. Становници за воду морају да плаћају скоро пет пута више од житеља Сједињених Држава. Већина од око 40 000 житеља овог насеља има између 20 и 40 година. Они нису ни лењи ни безвољни. Овде су дошли у потрази за послом у оближњем Најробију.

У потпуно другачијем окружењу, у чистој, функционалној и лепој средини недалеко одатле, састају се светске вође да би дебатовале о будућности сиромашних мушкараца, жена и деце из комшилука. Према генералном секретару Уједињених нација Кофију Анану, тужна истина је да ’свет уме и може‘ знатно да поправи услове живота људи који живе у сиротињским четвртима. Шта је онда потребно предузети? „Надам се“, закључује господин Анан, „да... сви који су на неки начин укључени [могу] надвладати равнодушност и недостатак мотивације од стране политичара, што онемогућава напредак у том погледу.“

Али, колико је реална та нада? Шта би требало да се деси па да сви политичари ставе своје интересе по страни и почну да се залажу за заједничко решење? Постоји Неко ко уме и може да оконча садашњу кризу. Што је још важније, он је такође саосећајан и жели да учини нешто у скорој будућности. Његова владавина је већ изнела детаљан програм којим ће трајно бити решена стамбена криза на целој планети.

Нови стамбени програм

Наш Створитељ Јехова Бог у Библији описује шта намерава да уради. Он обећава: „Нова [ћу] ја небеса створити и нову земљу“ (Исаија 65:17). То ће бити огромна промена. Нова „небеса“ која ће владати оствариће оно што данашње људске владавине не могу. Божје Краљевство, то јест владавина, пружиће здравље, безбедност и самопоштовање свакоме ко буде сачињавао ново људско друштво на земљи. Исаији је нешто раније било речено да ће будући чланови тог новог људског друштва бити сакупљени „у последњим данима“ (Исаија 2:1-4, NW). То значи да те промене само што нису наступиле (Матеј 24:3-14; 2. Тимотеју 3:1-5).

Вреди запазити да у другим стиховима из 65. поглавља књиге пророка Исаије, Бог конкретно каже да ће тада сви имати свој дом. „Они ће куће градити и у њима седети“, каже он. „Неће они другима куће за насеље градити“ (Исаија 65:21, 22). Замислите да коначно имате леп дом и да живите у чистом окружењу и у безбедним условима у предивном рају! Ко не би волео да живи у таквим условима? Али како можете бити сигурни у оно што је Бог обећао?

Обећање у које се можете поуздати

Када је Бог створио Адама и Еву, он их није оставио у некој пустоши. Не, он их је настанио у Еденском врту, предивном парку са чистим ваздухом и обиљем воде и хране (Постање 2:8-15). Адаму је речено да ’напуни земљу‘, а не да је препуни (Постање 1:28). Од самог почетка, Божја намера је била да свако ужива у реду, миру и обиљу добрих ствари.

 Касније, у Нојево време, људско друштво је постало пуно насиља и неморала, тако да „земља беше покварена пред Богом“ (Постање 6:11, 12). Да ли је Бог само затворио очи пред тим? Не. Он је брзо предузео акцију. Очистио је земљу помоћу великог потопа. То је урадио и због свог имена и због праведног Ноја и његовог потомства. Када су Ноје и његова породица изашли из арке, и њима је било речено да се рашире, то јест ’множе и напуне земљу‘ (Постање 9:1).

Касније, Бог је дао Израелцима наслеђе које је обећао њиховом праоцу Аврахаму. Та Обећана земља је описана као ’земља добра и пространа... у којој тече млеко и мед‘ (Излазак 3:8). Због тога што су били непослушни, Израелци су лутали пустињом и били су без дома 40 година. Па ипак, као што је обећао, Бог им је на крају допустио да се населе у тој земљи. Надахнути извештај каже: „Јехова им удели мир свуда унаоколо... Ништа не изоста од свега добра што Јехова беше обрекао дому Израеловом. Све се испуни“ (Исус Навин 21:43-45).

Напокон дом!

Јасно је да Јеховине речи из 65. поглавља Исаије нису празна обећања. Као Створитељ свих ствари, он сигурно има моћ да учини што год је потребно како би очистио нашу планету и остварио своју првобитну намеру (Исаија 40:26, 28; 55:10, 11). Осим тога, Библија нас уверава да он то и жели (Псалам 72:12, 13). У прошлости, он је праведним људима пружао одговарајући дом, а то ће учинити поново у блиској будућности.

Када је његов Син Исус Христ дошао на земљу, он је учио своје следбенике да се моле да „буде воља [Божја], како на небу тако и на земљи“ (Матеј 6:10). Он је наговестио да ће земља бити рај (Лука 23:43). Размислите шта ће то значити. Више неће бити сиротињских четврти, бесправно изграђених насеља и нико више неће спавати на улици, нити ће више бити исељавања. Како ће тада живот бити леп! Под владавином Божјег Краљевства, сви ће напокон имати свој дом!

 [Оквир⁄Слика на 10. страни]

КУЋЕ У ДРЕВНОМ ИЗРАЕЛУ

Као и Хананцима пре њих, изгледа да су се Израелцима допадале куће од камена, пошто су оне издржљивије и пружају већу заштиту од незваних гостију (Исаија 9:10; Амос 5:11). Међутим, у низијама су се за зидање користиле опеке које су се правиле од блата и сушиле на сунцу или пекле у пећи. Кровови су углавном били равни, а понекад се на њима налазила горња соба. У дворишту је често била пећ, а понекад и бунар или резервоар за воду (2. Самуилова 17:18).

Мојсијев закон је садржао више правила за градњу куће. Наравно, на првом месту била је безбедност. Око равног крова морала се подићи ограда како не би дошло до несрећног случаја. Десета заповест је упозоравала Израелце да не жуде за кућом свог ближњег. Свако ко је морао да прода своју кућу, имао је право откупа које је важило неко време (Излазак 20:17; Левитска 25:29-33; Поновљени закони 22:8).

Кућа у Израелу је служила и као важно место за духовну поуку. Очеви су добили конкретно упутство да поучавају децу Божјим захтевима када седе у кући, у којој није смело бити ничега што је имало везе са идолопоклонством (Поновљени закони 6:6, 7; 7:26).

[Слика]

У древном Израелу, у кућама су се обављале духовне активности, попут прославе Празника сеница

[Оквир⁄Слика на 12. страни]

НАЈРАНИЈЕ НАСТАМБЕ

Библија нигде не спомиње да је први човек Адам живео у кући. Ипак, у Постању 4:17 стоји да је Каин ’сазидао град и прозвао га Енох, по имену сина свога‘. По данашњим стандардима, то је вероватно било обично ограђено село. Какве су те настамбе биле, у извештају се не каже. Вероватно су сви становници тог села били чланови Каинове уже породице.

У древна времена, шатори су били уобичајена склоништа. Од Каиновог потомка Јовила потицали су „они који живе под шаторима и стоку пасу“ (Постање 4:20). Шатори су свакако били веома практични за постављање и преношење.

С временом, многе цивилизације су подигле градове с раскошним домовима. На пример, рушевине Ура, где је патријарх Аврам (Аврахам) некада живео, показују да су неки становници живели у удобним омалтерисаним и окреченим кућама са 13 или 14 соба. У то време су вероватно многи завидели власницима таквих домова.

 [Слика на странама 8, 9]

Бог обећава да ће праведни имати дом