’Опомињемо се белог лука‘
’Опомињемо се белог лука‘
Од дописника Пробудите се! из Доминиканске Републике
АКО би се десило да вас негде далеко од куће спопадне глад, шта бисте пожелели да једете? Можда би вам пало на памет свеже воће и поврће из вашег завичаја, или бисте се сетили неког укусног јела од меса или рибе које вам је спремала мајка. Али, да ли би вам пошла вода на уста при помисли на бели лук?
Док су пре око 3 500 година пешачили кроз пустош Синаја, Израелци су говорили: „Опомињемо се риба што јеђасмо у Египту, а за бадава, краставаца и диња и црнога и белога лука“ (Бројеви 11:4, 5). Да, они су чезнули за белим луком. Толико су волели да га једу да су били познати по томе.
Како је дошло до тога да Израелци толико заволе бели лук? Током њиховог 215 година дугог боравка у Египту, ова биљка је била саставни део њихове исхране. Археолошки налази указују на то да су Египћани узгајали бели лук много пре него што су Јаков и његова породица дошли у Египат. Грчки историчар Херодот пише да су египатски владари куповали огромне количине црног лука, ротквица и белог лука за храну робовима који су градили пирамиде. Изгледа да је таква исхрана, богата белим луком, давала радницима већу снагу и издржљивост. Када су Египћани сахранили фараона Тутанкамона, у његову гробницу је поред многих драгоцености стављен и бели лук. Наравно, он није био ни од какве користи мртвима, али показало се да је веома користан живима.
Ефикасан лек
Бели лук се од давнина користи у медицини. Пре много векова, грчки лекари Хипократ и Диоскорид препоручивали су га као лек за проблеме с варењем, за губу, рак, лечење рана, инфекција и за срчане тегобе. У 19. веку, француски хемичар Луј Пастер проучавао је бели лук и описао његова антисептичка својства. Током 20. века, у Африци, чувени мисионар и лекар Алберт Швајцер, користио га је за лечење дизентерије изазване амебама и других болести. Када је руским војним лекарима током Другог светског рата понестало савремених лекова, лечили су рањене војнике белим луком, након чега је он постао познат као руски пеницилин. У скорије време, научници врше испитивања о његовом позитивном дејству на циркулацију крви.
Јасно је да ова биљка има изузетну хранљиву вредност и лековита својства, као и јединствен мирис и укус. Одакле потиче? Неки ботаничари сматрају да је бели лук најпре узгајан у централној Азији, одакле се проширио по целом свету. Обратимо пажњу на једно дивно место на западној хемисфери где је он посебно цењен.
Узгајање белог лука у Констанси
Констанса је долина која се налази у Доминиканској Републици. Окружена је планинама и има умерену климу, плодно тло и обилне падавине, што је чини идеалним местом за узгајање белог лука.
Током септембра-октобра, фармери у Констанси рашчишћавају и ору своје њиве, правећи дубоке бразде између којих остављају око метар широке заравни. На свакој од тих заравни они праве три до четири нешто плиће бразде у које ће посадити бели лук. У међувремену, главице белог лука раздвајају на појединачне ченове. Након што их оставе да се око пола сата натапају у води, саде их у плиће бразде. Бели лук расте током благе доминиканске зиме.
Време за бербу је током марта-априла. Радници ваде зрео лук и остављају га да лежи на пољу пет до шест дана. Затим га сакупљају, одсецају корење и пера, а чисте главице стављају у контејнере који се називају крибаси. Бели лук у крибасима остаје да се суши на сунцу читав један дан. Након тога, спреман је за продају.
Мало белог лука, много мириса
Када једете укусно вариво или салату, ваш нос брзо открива присуство белог лука у храни. Зашто он нема такав мирис док се налази у луковици? Бели лук садржи јаке хемијске супстанце које су изоловане једна од друге све док се чен не самеље, исецка или изгњечи. Када исецкате чен белог лука, ензим алиназа долази у додир са супстанцом која се назива алин. Следи тренутна реакција, при којој настаје алицин који белом луку даје карактеристичан мирис и укус.
Кад загризете свеж бели лук, у вашим устима се дешава нешто попут експлозије алицина. Било да вам се то допада или не, ускоро ће вас окруживати карактеристичан мирис. Шта бисте могли да урадите да се ваш дах не би толико осећао на бели лук? Да бисте ублажили мирис, можете жвакати гранчице першуна или каранфилић.
Међутим, имајте на уму да мирис белог лука који се осећа у вашем даху долази углавном из ваших плућа. Кад једете бели лук, ваш систем за варење преноси материје које он садржи у ваш крвоток одакле доспевају у ваша плућа. Услед тога, при сваком издаху његов оштар мирис излази из ваших уста. Зато освеживачи даха и першун не могу у потпуности неутралисати његов мирис. Да ли постоји неко ефикасно решење за овај проблем? Па, не баш. Али, ако су и други око вас јели бели лук, онда вероватно нико неће приметити да миришете на њега!
У многим земљама је тешко замислити оброк без белог лука. Па чак и тамо где је он много ређе у употреби, многобројни љубитељи верују да користи које он доноси увелико надмашују све његове недостатке.
[Слика на 23. страни]
Сушење белог лука
[Слика на 23. страни]
Долина Констанса
[Слика на 23. страни]
Зашто бели лук мирише тек након што се исецка или изгњечи?