Узроци стамбене кризе

ПОКРЕНИ

Узроци стамбене кризе

У ПРЕДГРАЂУ једног великог афричког града, 36-годишња Џозефина живи са своја три сина, узраста од 6 до 11 година. Да би зарадила за живот, она сакупља пластичну амбалажу коју продаје оближњој фабрици за рециклажу. Овај исцрпљујући посао доноси јој мање од два долара дневно. У том граду, то је једва довољно да прехрани своју децу или да им плати школовање.

На крају дана, она се враћа ономе што је присиљена да зове домом. Зидови су направљени од черпића. Лоше причвршћене, зарђале челичне табле, лим и пластика служе као кров. Камење, комади дрвета и стари метални предмети налазе се на крову како га јак ветар не би одувао. „Врата“ и „прозори“ су од поцепаних џакова, који не пружају никакву заштиту од ружног времена, а камоли од провалника.

Али, чак ни овај бедни дом није заиста њен. Џозефина и њена деца живе у сталном страху да ће бити исељени. Планирано је да се земљиште на ком се налази њихов неадекватан дом искористи за проширење оближњег пута. Нажалост, слично стање постоји у многим земљама широм света.

Токсичан дом

Робин Шел, високи званичник једног међународног програма за решавање стамбене кризе каже: „У сиротињским насељима, деца се стиде своје куће... неко је у породици увек болестан и... никада се не зна када ће власт или земљопоседник доћи и срушити им [дом].“

Живот у таквим условима приморава родитеље да стално стрепе за здравље и безбедност своје деце. Уместо да су у могућности да побољшају своју ситуацију, они често већину свог времена и снаге морају да троше борећи се да удовоље основним потребама своје деце, као што су храна, одмор и дом.

Гледајући са стране, лако би се могло закључити да би сиромашни решили своју ситуацију када би се мало више потрудили. Али да би се проблем решио, није довољно само рећи људима да се више потруде. Постоје важни чиниоци укључени у стамбену кризу на које ниједан појединац не може да утиче. Истраживачи указују на раст становништва, брзу урбанизацију, природне катастрофе, политичке немире и дуготрајно сиромаштво као на главне кривце. Ових пет чинилаца проузрокују огромне потешкоће многим сиромашним људима у свету.

Пораст становништва

Процењује се да сваке године светско становништво порасте за 68 до 80 милиона. Према Фонду УН за становништво, светска популација је 2001. премашила број од 6,1 милијарде, а очекује се да до 2050. достигне између 7,9 и 10,9 милијарди. Још озбиљније је то што се предвиђа да ће 98 посто тог пораста током наредне две деценије бити у земљама у развоју. Те процене указују на страшну стамбену кризу. Па ипак, тај изазов још више компликује чињеница да у већини земаља највећи пораст становништва имају већ пренасељени градови.

Стална урбанизација

Велики градови, као што су Њујорк, Лондон и Токио, често се сматрају важним симболима економског напретка државе. Због тога се хиљаде људи са села сваке године стичу у градску средину, углавном у потрази за образовањем и запослењем.

На пример, кинеска економија се нагло развија. Услед тога, како се процењује у једном извештају, током наредних неколико деценија само у великим градовима биће потребно више од 200 милиона нових стамбених јединица. То је скоро дупло више од укупног броја стамбених јединица у целим Сједињеним Државама. Какав би то програм могао да удовољи таквим потребама?

Према Светској банци, „у земљама у развоју, у градове сваке године дође око 12 до 15 милиона породица, за које је потребно обезбедити исто толико домова“. Пошто то није могуће, ови сиромашни грађани су принуђени да потраже заклон тамо где могу, често на местима где нико други не би живео.

Природне и политичке катастрофе

Сиромаштво је многе натерало да се населе у крајевима где су честе поплаве, бујице блата и земљотреси. На пример, процењено је да у Каракасу, у Венецуели, преко пола милиона људи „живи у бесправно подигнутим насељима на стрмим обронцима, где су стално у опасности од одрона земљишта“. Присетите се такође индустријске катастрофе која се догодила 1984. у Бопалу, у Индији, када је неколико хиљада људи погинуло и још много њих било повређено. Откуд толики број жртава? Првенствено због тога што је оближње сиротињско насеље никло на само пет метара од круга те фабрике.

Политичке катастрофе, као што су грађански ратови, такође су све више одговорне за стамбену кризу. У извештају из 2002, који је објавила једна група за права човека, наведено је да је у југоисточној Турској, у периоду између 1984. до 1999, можда чак 1,5 милиона људи, углавном са села, било принуђено да напусти своје домове због грађанског рата. Многи од њих су морали да потраже склониште где год су могли, често код рођака и комшија у импровизованим домовима, изнајмљеним становима, пољопривредним објектима и градилиштима. Једна група породица је живела у шталама — по 13 па и више њих у једној просторији, користећи заједнички тоалет и једну једину славину у дворишту. „Не желимо овако да живимо“, рекао је један од избеглица. „Живимо на месту које је предвиђено за животиње.“

Економска стагнација

Свакако да се веза између стамбеног питања и економског стања сиромашних не може довољно нагласити. Према раније споменутом извештају Светске банке, само током 1988. године 330 милиона становника градова у земљама у развоју сврстано је у сиромашне. Није се очекивало да ће се ситуација много променити у наредним годинама. Када су људи превише сиромашни да би удовољили основним потребама као што су храна и одећа, како би могли да изнајме или саграде пристојан дом?

Због високих каматних стопа и инфлације кредити су ван домашаја многих породица, а скупе комуналне услуге доводе до тога да је људима тешко да се покрену с мртве тачке. Незапосленост у неким земљама износи чак 20 посто, тако да је тамо скоро немогуће саставити крај с крајем.

Ови и други фактори приморавају стотине милиона људи у свим деловима света да живе у неадекватним условима. Људи живе у старим аутобусима, бродским контејнерима и картонским кутијама. Живе испод степеништа, у „кућама“ покривеним најлоном и комадима искоришћене дрвне грађе. Чак су и напуштене индустријске зоне некима постале дом.

Шта је предузето?

Многи брижни појединци, организације и владе увелико се труде како би решили ову кризу. У Јапану је основано неколико агенција за пружање помоћи у изградњи јефтиних кућа. У Јужноафричкој Републици је 1994. покренут програм за градњу, захваљујући ком је направљено више од милион четворособних кућа. Циљ амбициозне стамбене политике у Кенији јесте да се сваке године изгради 150 000 стамбених јединица у градовима и два пута толико у селима. Друге земље, попут Мадагаскара, усредсредиле су се на проналажење метода градње јефтиних домова.

Међународне организације, као што је UN-HABITAT (Програм УН за људска насеља), основане су да би се показала решеност света да „спречи проблеме који се јављају услед брзог пораста градског становништва, или да ублажи њихове последице“. Непрофитне и невладине организације такође настоје да помогну. Једна непрофитна организација је већ помогла да 150 000 породица у разним земљама реши своје стамбено питање. Процењује се да ће до краја 2005. помоћи да милион људи нађе једноставан, пристојан дом који могу себи да приуште.

Многе од тих организација пружају практичне информације како би помогле људима који живе у неадекватним условима да искористе своје околности најбоље што могу или да их чак побољшају. Наравно, ако се нађете у ситуацији да вам је потребна помоћ, слободно можете рачунати на те услуге. Такође постоји доста ствари које можете сами урадити како бисте себи олакшали живот. (Видите оквир „Ваш дом и ваше здравље“, на 7. страни.)

Без обзира на то да ли можете да побољшате своју ситуацију, мало је наде да иједан човек или иједна организација може било шта учинити како би се онемогућило деловање чинилаца који проузрокују ову кризу. Међународна заједница је у све лошијој позицији да би удовољила хитној и све већој потреби за економским напретком и хуманитарном помоћи. Сваке године се милиони деце роде у овом свету све већег сиромаштва. Да ли ће се наћи неко трајно решење?

[Оквир на 7. страни]

ВАШ ДОМ И ВАШЕ ЗДРАВЉЕ

Према Светској здравственој организацији, дом би ради доброг здравља укућана требало да има барем следеће:

◼ Добар кров који не прокишњава

◼ Добре зидове и врата за заштиту од лошег времена и животиња

◼ Мреже на прозорима и вратима ради заштите од инсеката, посебно комараца

◼ Надстрешнице или тенде за заштиту од директне сунчеве светлости по врелом дану

[Оквир⁄Слике на 8. страни]

Традиционалне Сеоске Афричке Куће

Традиционалне афричке куће годинама су биле раштркане по крајолику. Било их је различитих облика и величина. Нека племена, као што су Кикују и Луо у Кенији, градила су округле куће са купастим сламнатим кровом. Друга племена, међу којима су и Масаји из Кеније и Танзаније, правила су настамбе донекле правоугаоног облика. У приобалним подручјима источне Африке, неке куће су имале сламнате кровове који су допирали до земље, због чега су подсећале на плетене кошнице.

Пошто је доста грађевинског материјала било надохват руке, скоро да није било стамбених проблема. Блато се лако могло направити мешањем земље и воде. Многе оближње шуме биле су извор дрвне грађе, траве, трске и бамбусовог лишћа. Без обзира на то колико породица била богата или сиромашна, углавном је било могуће имати властити дом.

Наравно, такве куће су имале и своје мане. Пошто су кровови углавном били од запаљивих материјала, постојао је велики ризик од пожара. Такође, провалник је лако могао да уђе у кућу тако што би једноставно пробушио рупу у зиду од блата. Стога не чуди што у многим областима традиционалне афричке куће постепено уступају место другим трајнијим грађевинама.

[Извори]

Извор: African Traditional Architecture

Колибе: Courtesy Bomas of Kenya Ltd - A Cultural, Conference, and Entertainment Center

[Слика на 5. страни]

ЕВРОПА

[Извор]

[Слика на 6. страни]

АФРИКА

[Слика на 6. страни]

ЈУЖНА АМЕРИКА

[Слика на 7. страни]

ЈУЖНА АМЕРИКА

[Слика на 7. страни]

АЗИЈА

[Извор слике на 6. страни]

[Извор слике на 7. страни]

ПРОБУДИТЕ СЕ!