Уметникова потрага за срећом у „рају“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! СА ТАХИТИЈА

ЈОШ од када је први човек Адам истеран из Раја, човечанство непрестано трага за оним што је изгубљено. Та грозничава потрага за Рајем навела је многе уметнике да покушају да га пронађу на сликарском платну. Један од њих је славни сликар из 19. века Пол Гоген.

Пре око две године, стотине посетилаца, укључујући и сликаре аматере, отишли су с два брода на сићушно острво Хива Оа, једно од Маркиских острва у Француској Полинезији. Управо на том острву је Гоген умро 1903. године. На стогодишњицу његове смрти, свечано отварање културног центра који носи његово име привукло је ове посетиоце толико опчињене његовим радом.

Где је рај?

Али зашто је Гоген пре више од једног века отишао из Европе да би остатак живота провео на овом мирном острву у јужном Пацифику? Водећи тежак живот сиромашног уметника у Европи, почео је да презире цивилизацију у којој је живео. Презирао је оно што га је окруживало сматрајући то последицама уских погледа европске културе и њеног устаљеног поретка. Гоген је до овог закључка дошао након прве посете Тахитију, која је трајала око две године. Пошто се вратио у Европу, одлучио је: „Ништа ме неће спречити да одем, и то заувек. Како је бесмислен живот овде у Европи!“ Гоген је одбацио западњачке вредности и попут многих Европљана тог доба, сањао је о давно изгубљеном рају, где би човек био заштићен од штетног утицаја цивилизације. Надао се да ће своју жељу за рајем испунити у неком идиличном сунчаном врту на Пацифику испуњеном миром. Чезнуо је за овим предивним местом, по њему идеалним за сликање.

Гоген је попут многих својих савременика сматрао да је због једноставности таквог начина живота боље бити далеко од цивилизације и живети у хармонији с природом. Пошто су Полинежани имали такав однос према природи, неки су их сматрали способнима само за добро. Њихова  невина једноставност и блага нарав као да су биле одраз савршеног света. Гоген је трагао управо за таквом срећом. Међутим, он је и даље очајнички тражио одговор на мистерију постојања и људске судбине, као и лек против безнађа и страха од смрти.

На јужним морима Гоген је нашао извор инспирације. Та средина је код њега проузроковала уметнички препород. Једна од његових омиљених тема била је једноставна лепота мештана. Лица која је сликао одисала су спокојством, самопоуздањем и задовољством. Желео је да на платно пренесе легендарни свет нестварног мира под тропским небом.

Права срећа

Да ли је Гоген нашао праву срећу на Тахитију, Хива Ои или неком другом острву? Био је принуђен да схвати да чак и на тим малим тропским острвима свако мора да умре. Савршенство није део овог света. Једном приликом, током својих првих година на Тахитију, написао је: „Већ неко време сам лоше расположен и то утиче на мој рад... Из мојих слика не зрачи радост.“ Предивни пејзажи које је сликао нису испунили његова очекивања. Још увек му је био потребан новац, а имао је и здравствених проблема. Чак ни у овој средини није могао да пронађе одговоре на важна питања о животу. Усредсређен на тај парадокс, одлучио је да наслика једно велико платно, које је постало круна његовог рада на Тахитију. То је огромна алегорична слика дуга скоро четири метра, с насловом D’où venons-nous? Que sommes-nous? Où allons-nous? (Одакле потичемо? Ко смо? Куда идемо?). Њом је покушао да изрази своје несхватање света, недокучиву мистерију нашег постојања.

Одговори на питања о животу која су Гоген и други пре и после њега поставили налазе се у Библији, књизи у којој Бог  открива своју намеру за човечанство. Одговори који се у њој налазе истинити су и задовољавајући. Они указују на сигурну наду за будућност. Осим тога, они нас поучавају да где год живели — на Пацифику или негде другде — само нам живот у хармонији с нашим Створитељем, Јеховом Богом, може помоћи да нађемо праву срећу. Јеховини сведоци у Француској Полинезији, као и у другим деловима света, срећни су што ту предивну наду у будући рај могу да поделе с другима.

Копирање мајстора

Приликом обележавања стогодишњице Гогенове смрти, изложено је стотину верних репродукција његових дела. То су углавном били радови двоје уметника, Клода и Вјере Фарине. Они су дошли да неко време живе на Хива Ои како би направили копије Гогенових слика, које су поклонили новоотвореном културном центру.

Да би репродуковали и тачно пренели оно што је Гоген желео да изрази, пажљиво су проучавали велике фотографије оригинала да би запазили и најситније детаље у вези са бојама и облицима. Они кажу да то није нимало лако, да је копирање уметничких дела тешко и да захтева много времена и енергије. „Уметник има стваралачку слободу и ако би насликао сто са пет ногара, нико то не би сматрао необичним — публика би га чак прогласила генијем. Али, ако заборавите један листић на грму, ваше дело ће наићи на оштре критике! То  објашњава зашто је мање људи који се баве репродукцијом него других уметника“, каже овај пар. Шта гарантује успех у том послу? „Он мора знати практично све о уметнику и његовом животу јер има само фотографије, на којима боје нису увек верне. Зато мора сакупити прецизне информације из музеја.“ Данас се Гогенова дела продају за огромне своте новца и зато дела брачног пара Фарина представљају драгоцен допринос овом културном центру.

[Слика на 23. страни]

Аутопортрет Пола Гогена

[Слике на 23. страни]

„Femmes de Tahiti” или „Sur la plage” (Тахићанке или На плажи)

[Слике на 24. страни]

„Femme à la mangue“ (Жена с мангом); оригинал (горе) и копија коју су израдили Клод и Вјера Фарина (приказани на слици доле у свом студију у Атуони)

[Извори]

Erich Lessing/Art Resource, NY

Copie dʹoeuvre de Gauguin, avec lʹaimable autorisation de Claude et Viera Farina

[Слика на 25. страни]

„Les Parau Parau“ (Гласине)

[Извор]

Scala/Art Resource, NY

[Слика на 25. страни]

„Quand te maries-tu?“ (Када ћеш се удати?)

[Извор]

Erich Lessing/Art Resource, NY

[Извор слике на 23. страни]

Илустрација: Erich Lessing/ Art Resource, NY