Задовољити потражњу за новостима

„СВИ Атињани и странци који су међу њима боравили нису трошили слободно време ни на шта друго осим да нешто ново кажу или чују“, забележио је хроничар Лука пре скоро 2 000 година (Дела апостолска 17:21). Стотинак година раније, римска влада је приметила да су људи жељни да чују најновије вести и почела је да поставља на прометним местима дневне извештаје зване Acta Diurna.

Најкасније до седмог века, Кинези су почели да издају лист Dibao (Pao) и то су биле прве штампане новине у свету. У Европи, где је још увек било пуно неписмених, путујући приповедачи преносили су вести о ратовима, немирима, криминалу и другим догађајима. Касније се о таквим збивањима могло читати у новинама које су биле писане руком или рађене у дрворезу а продавале су се на пијацама и вашарима.

С временом су трговачке куће обогатиле своја пословна писма важним новостима које су касније почеле да се појављују као посебан додатак зван nova (новости), који је могао да иде од руке до руке.

Почеци новина

Почетком 17. века, у Немачкој су се појавила два листа која су редовно излазила. Један је штампан од 1605. у Стразбуру и звао се Relation (извештавао је о новостима), а други, Avisa Relation oder Zeitung (саветодавни лист), од 1609. у Волфенбителу. Прве дневне новине у Европи биле су Einkommende Zeitungen (Долазеће вести), а почеле су да излазе 1650. у Лајпцигу.

 Те прве дневне новине састојале су се од четири стране џепног формата. У њима су се наводиле вести без нарочитог редоследа. Један примерак је био прилично јефтин, али годишња претплата износила је целу месечну плату добро плаћеног радника. Упркос томе, потражња за новинама брзо је расла. До почетка 18. века, само у Немачкој редовно је излазило између 50 и 60 листова које је читало неколико стотина хиљада читалаца.

Испрва су извори новости била писма, друге новине, управници пошта који су добијали вести путем писама и умножавали их, или једноставно гласине које би новинари чули на јавним местима. Како је конкуренција расла, издавачи су настојали да њихове новине буду садржајније и квалитетније. Унајмили су прве стручне уреднике. А пошто већина издавача није могла да приушти себи разгранату мрежу извора новости и извештача, настале су новинске агенције које су претплаћене издаваче почеле да снабдевају новостима.

Важни и корисни изуми

Новинарство не би било могуће без важних изума, посебно штампања помоћу покретних слова које је увео Јохан Гутенберг. Даљи изуми учинили су производњу новина практичном и исплативом. На пример, током 1860-их, ротациона преса је омогућила штампање на непрекидној ролни папира, уместо на листовима, као до тада. Убрзо након тога, почело се с коришћењем линотипа, штампарске машине за слагање металних слова у матрице. Затим је у другој половини 20. века скупо ручно слагање слова било замењено компјутерским.

У међувремену, вести су се шириле све брже откако је током 1840-их у употребу ушао телеграф, а током 1870-их писаће машине и телефон. У скорије време, употреба компјутера, е-поште и факса постала је уобичајена у новинарству, чега су сведоци милиони људи. Извештачи све брже стижу на лице места — железницом, аутомобилом и авионом — док брзи транспорт сада испоручује све више новина.

Шта стиже на папир?

Пошто живимо у све „мањем“ свету, у многим местима није проблем пронаћи довољно новости. „Већи проблем је направити избор у мору новости“, кажу уредници листа Frankfurter Allgemeine Zeitung. Новинске агенције преплављују немачке новинске куће с неких 2 000 дописа дневно. Тој поплави новости доприносе и извештачи, дописници, као и вести које емитују остали медији.

Две трећине новости чине изјаве за штампу и извештаји о разним догађајима као што су концерти, спортска дешавања и конгреси. Уредници морају познавати циљну групу читалаца како би удовољили потражњи за информацијама о темама од локалног значаја, као што су на пример извештаји о приносу, годишњице и прославе.

Популарни делови новина су спортска рубрика, забава, политичке карикатуре и реч уредника. Репортаже, извештаји из иностранства и интервјуи са истакнутим личностима и стручњацима могу бити веома поучни и занимљиви.

 Новине у кризи

„Немачка новинска индустрија суочава се с најтежом финансијском кризом у својој историји“, писале су 2002. године новине Die Zeit. А 2004, Швајцарско новинско удружење известило је најнижи укупан тираж у протеклих десет година. Шта се дешава с потражњом за новинама?

Један од разлога је то што је светска економија кренула низбрдо, што се одразило на рекламирање, које је многим новинама доносило две трећине прихода. Од 2000. до 2004, амерички Wall Street Journal изгубио је 43 посто зараде од рекламирања. Да ли ће се са опоравком економије оглашавање у новинама вратити на старо? Многе огласе за некретнине, послове и продају аутомобила преотео је Интернет. Данас се новине такмиче са електронским медијима — радиом, телевизијом и Интернетом.

С друге стране, потражња за новостима још увек је велика и не јењава. Професор медијске економије Аксел Цердик изјавио је за једне новине из Франкфурта: „Ова криза није толико озбиљна као што већина новинара сматра.“ Главна уредница једног немачког дневног листа рекла је нешто слично: „Локалне [новине] су још увек јаке.“

Чак и ако кажемо да ништа не може тако темељно обрадити неку новост и покренути такву дискусију у јавности као што то могу новине, ипак остаје питање: Можете ли се поуздати у њихово виђење ствари? Како можете имати користи од онога што читате у новинама?

[Оквир⁄Слика на 10. страни]

НОВИНАРСТВО — ЗАХТЕВАН ПОЗИВ

Неко би могао завидети новинарима. „Када се новинару име појави у медијима, то му може пружити осећај великог задовољства и успеха“, признао је један дугогодишњи француски новинар. Па ипак, новинарство може бити и извор фрустрација до којих долази када причу објави супарнички лист, када се не успе добити интервју, као и када се безбројни сати проведу у ишчекивању догађаја који се не деси.

Једна новинарка из Пољске споменула је додатни изазов. „Ми не знамо када ћемо бити слободни а када ћемо морати да радимо“, рекла је она. „Понекад трпи наша приватност, а брзи темпо може негативно утицати на наш породични живот.“ Један бивши новинар из некадашњег Совјетског Савеза истакао је можда највећу фрустрацију: „Толико бих се трудио, а на крају мој чланак ипак не би био објављен.“

Спортска репортерка најтиражнијих новина у Холандији открива: „Често ми кажу да сам незналица. Неки читаоци се изнервирају и разбесне, а пошто се због спорта понекад прилично узбуркају страсти, неки су чак претили да ће ме убити.“ Зашто онда новинари ипак настављају да се баве овим послом?

Наравно, неки то чине због зараде. Али то није случај код свих. Један новинар који ради за један француски лист као разлог је навео своју љубав према писању. Његова колегиница из Мексика је рекла: „Барем успевате да напишете нешто што ће људима користити.“ А у Јапану, један од уредника другог најтиражнијег дневног листа у свету рекао је: „Срећан сам када осетим да сам помогао људима и када истина изађе на видело.“

Свакако, у припреми новина не учествују само новинари. У зависности од величине и профила издавачке куће, ту су и уредници, коректори, особе које се баве проверавањем тачности информација, архивари и многи други који раде напорно, али анонимно — и то све да бисте ви добили свој примерак новина.

[Слике на 4. страни]

Некадашње немачке новине: Bibliothek für Kunst - und Antiquitäten-Sammler, Vol. 21, Flugblatt und Zeitung, 1922.

[Извор]

Једне од првих новина у Немачкој и данашњи штанд с новинама