Како извући корист из читања новина

„Луд је онај ко никада не чита новине, а још луђи онај ко верује у оно што чита само зато што то пише у новинама“ (Аугуст фон Шлецер, немачки историчар и новинар с краја 18. века).

У ЈЕДНОЈ анкети, неколико хиљада људи у Британији и Француској упитано је колико верују свакој од 13 институција у друштву. Штампа је била на последњем месту, чак иза политике и профитабилних корпорација. У Сједињеним Државама, већина читалаца још увек каже да верује својим новинама, мада анкете које је обавио Истраживачки центар Пју показују да проценат тих људи опада.

Често постоје оправдани разлози за сумњичавост, поготово када оно што је речено укључује национални интерес земље у којој се новине штампају. Шта се тада дешава? Често се жртвује истина. Као што је енглески државник из 20. века Артур Понсонби једном приметио: „Када се објави рат, прва настрада истина.“

Чак и када нема рата, мудро је да се вести узимају са извесном мером резерве. „Луд све верује што му се говори“, запажа једна библијска пословица, „ал’ паметан пази на своје кораке“ (Пословице 14:15). Ако гајите примерен опрез, новине углавном могу задовољити ваше занимање за информацијама које су вам потребне.

Важност новости

Медији су данас важни зато што нам помажу да будемо у току са оним што се догађа у свету. А то је од животне важности. Зашто? Зато што је већину данашњих збивања прорекао највећи пророк који је икада живео, Исус Христ. Када је био упитан када ће  доћи крај овом систему ствари, рекао је да ће време краја обележити ратови, пораст безакоња, несташице хране, пошасти, земљотреси и други догађаји (Матеј 24:3-14; Лука 21:7-11).

У Библији такође стоји: „У последње дане настаће критична времена с којима се тешко излази на крај.“ Ово пророчанство додаје да ће током тих ’последњих дана‘ људи бити „самољубиви, љубитељи новца“ и „непослушни родитељима“. Биће „без природне наклоности“ и „без самоконтроле, брутални, без љубави према доброти, издајници, тврдоглави, надути од поноса, који више воле уживања него Бога“ (2. Тимотеју 3:1-5).

Несумњиво видите да се ово библијско пророчанство испуњава у вашој средини. А оно што се дешава у свету — о чему извештавају новине — само потврђује тачност библијских пророчанстава. Да ли то значи да можемо веровати свему што читамо у новинама? Не, јер чак и они који су се определили за новинарски позив кажу да треба бити опрезан.

Разумети изазове

Сви греше, па и они најискренији и највештији. „За три године колико хонорарно радим на провери тачности информација“, написала је Аријел Харт за часопис Columbia Journalism Review, „никада нисам наишла на причу без иједне грешке, било да је имала пет страна или два одломка.“ Она спомиње примере као што су „погрешно наведена година, застарели подаци, погрешно написане речи и опширне али погрешне информације добијене из друге руке“.

Новинари морају да буду опрезни што се тиче поузданости извора вести. Понекад неки желе да их обману. Један обешењак је 1999. лансирао причу о „забавном парку који ће изгледати попут гробља“, поткрепљујући је привлачним веб-сајтом измишљене компаније и телефонским бројем на који се јављао представљајући се као представник те компаније. Новинска агенција Асошиејтед прес није прозрела превару, тако да су многи дневни листови у Сједињеним Државама објавили ту причу. Каже се да је тајна успешног обмањивања „провокативна  прича с визуелним доживљајем који је нечувен, а ипак могућ“.

Дешава се да и поред добрих намера новинари понекад не разумеју причу на прави начин. „Новинари обично раде у великој брзини“, објашњава једна новинарка из Пољске. „Новински листови се међусобно утркују. Сваки жели да буде први који ће објавити вест. Из тог разлога, многи од нас, упркос доброј вољи, не успевају да темељно истраже материјал за чланке које пишу.“

Притисци да се уклопи у шаблон

Истраживање под називом Freedom of the Press 2003—A Global Survey of Media Independence, утврдило је да у 115 од 193 земље које су биле обухваћене, слобода штампе или не постоји или је само делимична. Ипак, суптилна манипулација вестима јавља се чак и у земљама у којима постоји таква слобода.

Неки новинари су понекад једноставно лишени важних информација, док други који се „уклапају у шаблон“ имају право на ексклузивне интервјуе и примају позиве да прате политичаре на њиховим путовањима. На извештавање може утицати и приход од оглашавања. „Давалац огласа може припретити да ће повући скупо плаћени оглас ако уредник објави било шта негативно о њему“, запазила је једна пољска новинарка. А лектор једних јапанских новина упозорио је: „Задржите на уму да је при извештавању веома тешко бити објективан.“

Можда се питате: ’Ако се новинари суочавају с таквим проблемима како би објавили поуздане информације, како онда читалац да зна чему да верује?‘

Потребно је уравнотежено гледиште

Јасно је да је потребна разборитост. „Не распознаје ли ухо речи као што уста јело окушају?“, питао је патријарх Јов (Јов 12:11). Читалац треба пажљиво да испита оно што је написано како би установио да ли то звучи истинито. Он мудро  проверава и разлучује шта је тачно. Један од ученика Исуса Христа похвално се изразио о онима који су слушали апостола Павла а затим проверили извор на који се он позивао, како би се уверили у истинитост његових речи (Дела апостолска 17:11; 1. Солуњанима 5:21).

Слично томе, читалац новина би могао да се запита: Каквих је квалификација писац? Да ли има неке предрасуде? Да ли се прича заснива на чињеницама које други могу проверити? Коме би ишло у прилог извртање истине? Мудро је да читалац испита различите изворе. Такође може разговарати с другима о прочитаном. „Ко с мудрима иде, тај постаје мудар“, запажа једна библијска пословица (Пословице 13:20).

Осим тога, немојте очекивати савршенство. Као што смо видели, разни чиниоци могу утицати на објективност новина. Па ипак, оне вам могу помоћи да будете информисани о збивањима у свету. Важно је бити у току, јер је Исус, говорећи о времену у ком ми живимо, упозорио: „Будите будни“ (Марко 13:33). Ваше новине вам могу помоћи у томе, без обзира на то што морате толерисати нека њихова ограничења.

[Оквир⁄Слика на 10. страни]

КАД НА ШТАМПУ УТИЧУ ПРЕДРАСУДЕ

Искривљени извештаји су често последица брзине или дезинформисаности. Па ипак, и поред добрих намера, путем таквих прича брзо се могу пронети озбиљне неистине. С друге стране, понекад се јавности намерно пружају нетачне информације, као што је то био случај у нацистичкој Немачкој када су ширене лажи о људима одређених нација или религија.

Запазите последице недавне слабо прикривене клеветничке кампање која је покренута у Русији током једног судског случаја о људским правима. „Када су три девојке у Москви извршиле самоубиство“, известиле су новине из Торонта The Globe and Mail, „руски медији су одмах претпоставили да су оне биле фанатични следбеници Јеховиних сведока.“

Приче такве врсте појавиле су се 9. фебруара 1999, на дан када је грађански суд обновио поступак чији је циљ био да се забрани активност Јеховиних сведока у Москви. Џефри Јорк, из московског дописништва поменутих новина, известио је: „Полиција је касније признала да девојке нису имале ништа с том религиозном сектом. Али до тада је једна московска ТВ станица већ покренула напад на ту секту, говорећи гледаоцима да су Јеховини сведоци сарађивали са Адолфом Хитлером у нацистичкој Немачкој — упркос историјским доказима да су хиљаде њихових чланова биле жртве нацистичких логора смрти.“

Последица свега тога била је да су многи дезинформисани и вероватно застрашени људи почели да гледају на Јеховине сведоке као на самоубилачки култ или сараднике нациста!

[Слика на 7. страни]

Исус Христ је прорекао већину збивања о којима се данас извештава у новинама

[Слике на 8. страни]

Новински извештаји потврђују библијска пророчанства

[Извор]

FAO photo/B. Imevbore

[Слика на странама 8, 9]

Они који су проверавали извор на који се апостол Павле позивао били су похваљени. Мудро је да радимо исто када читамо необичне новинске извештаје