Осетили смо Божју помоћ која јача

ИСПРИЧАЛА ЕСТЕР ГАИТАН

„Киднаповали смо вашу мајку. Не покушавајте да зовете полицију. Јавићемо вам се сутра ујутро, чекајте наш позив.“

МОЈА млађа сестра је примила овај телефонски позив једног уторка прошле године, након што је наша мајка, Естер, била киднапована. Мој супруг Алфредо и ја сазнали смо за то кад смо се вратили са састанка из Дворане Краљевства Јеховиних сведока. Отишли смо у кућу мојих родитеља у граду Мексику, где су се већ окупили наши рођаци. Моја млађа сестра и млађи брат били су очајни, а мамине сестре су плакале.

Отац и старији брат били су на службеном путу. Након што смо телефоном разговарали с њима, сложили смо се да би било најбоље да обавестимо полицију. Током целе те тешке ноћи, молили смо се за помоћ. Јасно смо осетили да нам Бог даје ’снагу која надилази уобичајену‘ (2. Коринћанима 4:7).

Када је следећег јутра зазвонио телефон, ја сам се јавила. Мада сам била веома нервозна, успела сам да причам смирено. Киднапер је желео да разговара са оцем, али рекла сам му да он није у граду. Тада је тај човек казао да ће сачекати док се отац не врати и да ће онда почети преговоре. Запретио је да ће убити маму ако им не платимо огромну суму новца.

Сутрадан нас је поново позвао. Пошто сам звучала мирно упркос његовим претњама, упитао ме је: „Зар не схватате озбиљност ситуације?“

„Наравно“, одговорила сам. „Киднаповали сте моју мајку. Али, ми смо Јеховини  сведоци и уверени смо да ће нам наш Бог помоћи. Осим тога, Библија нам помаже да будемо спремни да се суочимо с тешким временима у којима живимо.“

„Знам, знам, чуо сам све то“, одговорио је. „Ваша мајка прича исто. Она има велико поуздање у свог Бога и у вас.“ Тако смо сазнали да је мама и даље чврста у вери и то нас је ојачало.

Помоћ да истрајемо

Како су дани пролазили, сухришћани су нам телефонирали и слали писамца и електронске поруке. Наставили смо да идемо на састанке и да учествујемо у проповедању. Утеху нам је пружало и свакодневно читање Библије и библијске литературе. Изнад свега, молитва нам је давала „Божји мир“ (Филипљанима 4:6, 7).

Један од полицајаца је прокоментарисао: „Девет година радим у овом одељењу и за то време сам видео многе породице савладане очајем, али ви сте другачији. Тако сте спокојни. Сигуран сам да је то због вашег Бога.“

Показали смо му Пробудите се! од 22. децембра 1999, са уводним чланцима „Зашто је киднаповање светска опасност“, које смо поново разматрали. Прочитао их је и затражио још примерака, рекавши да би волео да боље упозна Јеховине сведоке.

Коначно, након 15-дневних преговора, киднапери су ослободили маму. Била је добро, иако су је држали затворену у једној собици, с ланцем око ноге. Ипак, опходили су се према њој с поштовањем и редовно су јој давали лек који мора да узима, будући да има дијабетес и висок крвни притисак.

Мама нам је испричала како је успела да све то успешно преброди. „У почетку сам била веома уплашена“, признала је, „али онда сам почела да се молим Јехови и он није дозволио да ме очајање савлада. Док сам била у та четири зида, никада се нисам осећала усамљено. Јехова ми је био тако стваран. Ни у једном тренутку ме није напустио. Молила сам га да ми помогне да показујем плодове његовог духа, пре свега стрпљење.

„Захваљујући Божјој помоћи, нисам плакала нити паничила. Стално сам се присећала библијских стихова које сам знала и певала сам песме Краљевства. Понекад сам замишљала да сам на неком хришћанском састанку и у мислима сам учествовала. Такође сам замишљала како проповедам људима и водим библијске студије. Пошто је мој ум био толико заокупљен тиме, време је брзо пролазило.

„Имала сам прилику и да причам киднаперима о својој вери. Сваки пут кад би ми неко од њих донео храну, проповедала сам му, иако су ми очи биле везане. На пример, једном сам рекла киднаперу да је Библија прорекла тешка времена у којима живимо и да разумем да им је новац сигурно јако потребан. Рекла сам му да Јехова Бог има апсолутну моћ, али да је никада не злоупотребљава. Затим сам га замолила да не злоупотребе своју моћ нада мном, већ да према мени поступају човечно.

„Киднапер ме је саслушао и рекао ми да не бринем, да ме неће повредити. Захвална сам Јехови што ми је пружио подршку у тим тешким тренуцима и одлучнија сам него икад да наставим да му служим као општи пионир [пуновремени јеванђелизатор], докле год то будем могла.“

Ово искушење је приближило маму и све нас Јехови. Немамо речи којима бисмо описали колико смо срећни што је мама опет код куће. Утешно је знати да под владавином Божјег Краљевства неће бити оваквих злочина. У међувремену, моја породица и ја можемо потврдити истинитост псалмистиних речи: „Многе су невоље праведника, али Јехова увек га избавља“ (Псалам 34:20).