Поглед у свет

Моћ смеха

„Научници су проценили да само пола минута радосног смеха вреди колико и 45 минута одмарања“, извештава пољски недељник Przyjaciółka. Један спонтан прасак у смех може се упоредити с три минута аеробика, док је десет топлих осмеха еквивалент за десет минута интензивног веслања.“ Смех доноси и друге користи. На пример, плућа добијају троструко већу количину ваздуха, побољшава се циркулација, као и варење, метаболизам, активност мозга и излучивање штетних материја. Да бисте били добро расположени, у поменутом часопису се препоручује да дан започнете тако што ћете се смешити себи, свом брачном другу и деци. Затим се додаје: „Научите да се смејете на свој рачун. Покушајте да видите позитивну страну у свему, чак и у тешким ситуацијама.“

 Више сунца по подне — мирније ноћи

Према резултатима једног недавног истраживања о навикама спавања 56 здравих беба, који су објављени у публикацији Journal of Sleep Research, „бебе које су добро спавале ноћу биле су знатно дуже изложене сунчевој светлости током раног послеподнева“. За разлику од тога, изложеност светлости ујутру и предвече није допринела квалитету сна. Аутор овог истраживања је др Ивон Харисон, са Универзета Џон Мур у Ливерпулу, која је и сама мајка. Она је одлучила да испита утицај светлости на квалитет сна беба због једног ранијег истраживања које је показало да старије особе боље спавају ако су преко дана више времена провеле на сунцу.

Ширење Шагасове болести

Шагасову болест изазива паразит који се преноси путем измета стенице Triatoma megista, инсекта који се храни крвљу. Ова болест је карактеристична за сеоска подручја од Мексика до Аргентине. Процењује се да је овим паразитом заражено милион и по до два милиона Мексиканаца, извештава мексички лист The Herald. Међутим, Шагасова болест се шири и у друге делове света. Један начин је путем трансфузије крви. Мексички биолог Берт Колман објашњава: „Већ смо добили извештаје из Аустралије, Европе, Сједињених Држава и Канаде о инфекцијама путем трансфузије крви. Када углавном здрави досељеници с подручја где је та болест карактеристична дају крв, нико у поменутим земљама и не помишља да уради тест на Шагасову болест.“ Светска здравствена организација процењује да је на западној хемисфери овом болешћу заражено 16 до 18 милиона људи и да је још 100 милиона у опасности. За сада, не постоји лек за Шагасову болест, која се често завршава смрћу.

Буком до заосталог пореза

Да би подстакле локално становништво да плати 900 000 евра, колико дугује за порез на имовину, градске власти из Раџамандрија у Индији обећале су да неће наплаћивати новчане казне и камату, јавља новинска служба Ројтерс. Када тај приступ није донео резултате, власти су ангажовале 20 група бубњара да ударају у бубњеве испред домова несавесних пореских обвезника. Бубњари „праве буку испред кућа оних који нису платили порез, чиме их наведу да изађу напоље. Затим им објасне њихове обавезе и потребу да што пре измире свој дуг“, каже господин Ањџанејулу, члан градске управе. „Они ударају у бубњеве све док људи не обећају да ће платити порез.“ Ова необична метода показала се делотворном. Захваљујући њој, након само једне седмице граду је плаћено 18 посто заосталог пореза.

Религија у Русији

У Русији је некад владало мишљење да су међу верницима углавном жене, старији и они који нису успели да заврше средњу школу. Међутим, подаци сада показују да међу члановима цркава има све више младих, као и мушкараца и високообразованих особа, извештавају новине Rossiyskaya Gazeta. Између 1989. и 1991. године, само 30 посто становништва изјављивало је да припада православној цркви. Али од 1999. наовамо, тај број је порастао на више од 50 посто. Руски социолози су недавно установили да 30 посто Руса верује у загробни живот, 24 посто у рај и пакао, а 28 посто у религиозна чуда. Скоро трећина испитаника слаже се са изјавом: „Верујем да Бог постоји и нимало не сумњам у то.“ Истовремено, „30 посто Руса верује у астрологију, а 50 до 55 посто верује у пророчанске снове и у предсказања“, наводи се у извештају.

Покушај Грчке цркве да уведе савремени грчки

Забринут због тога што током службе у грчким црквама многи не разумеју делове из Библије који се читају на грчком језику из старог доба, грчки архиепископ је наложио да се у атинским црквама користи и савремени грчки. „Нови завет се чита на оригиналном хеленистичком ’коине‘ (народном језику), који се говорио од краја четвртог века пре н. е. до петог века н. е.“, известио је лист Kathimerini. Али архиепископ је био „забринут због тога што нарочито млади не разумеју тај језик и не могу да прате службу“, наведено је у извештају. У једном пробном програму који је поменути лист назвао „великим кораком за цркву која се иначе чврсто држи традиције“, одломци из Библије били су читани најпре на коине грчком, а затим на савременом грчком. Међутим, након мање од годину дана, исте новине су известиле да црква „одустаје“ од покушаја да „читање Новог завета учини разумљивијим већем броју људи“.

Стара пријатељства, Интернет и повећање стопе развода

Веб-сајтови помоћу којих се поново може ступити у контакт с некадашњим друштвом из школе „доприносе повећању таласа развода, будући да мужеви и жене које мучи монотонија контактирају са својим љубавима из школских дана“, извешава британски лист Guardian Weekly. Коментаришући утицај ове појаве на стопу развода у Британији, која је 2004. достигла највиши ниво у протеклих седам година, Кристин Нортам, представница удружења за брачно саветовање Relate, изјавила је следеће: „Многим људима је њихова прва љубав из школе или са колеџа остала у лепој успомени. Ако су незадовољни својим браком, почињу да се питају како би било да су остали са старом љубави.“ Сада је супружницима који нису срећни лакше него икада да се „прикључе на Интернет у потрази за романсом, уместо да решавају емоционалне проблеме које имају у браку“, запажа се у цитираним новинама.

Опасности на степеницама

На степеницама се „сваке године повреди више људи него у саобраћајним удесима“, наводи се у америчком часопису The Week. У извештају се додаје: „Процењује се да у Сједињеним Државама сваке године 1 091 особа погине док се пење уза степенице или силази низ њих, док се 769 400 особа повреди.“ Шта доводи до погрешних корака и затим до пада? „Људи најчешће погрешно процене растојање и не стану како треба“, пише The Week.