Пружање утехе усред трагедије

Долорес Гомез, Јеховина сведокиња из једног градића надомак Барселоне, имала је 44 године када јој је лекар рекао да има тумор на мозгу и да ће живети још неких осам месеци. Њени суверници су је обасипали изразима љубави. Неколико дана пре него што је умрла, њени рођаци, који нису Сведоци, дошли су из разних делова Шпаније.

Сведоци су се побринули за њихове потребе — за смештај, храну, превоз и друго. Непоколебљива вера и достојанство које је Долорес показивала до самог краја, као и гостољубивост Сведока, дирнули су њену породицу. Они су описали своја осећања у следећем писму.

„Ово писмо пишемо групи мушкараца и жена који проповедају не само тако што говоре да воле своје ближње, већ и тако што то показују и делима која одражавају њихова дубока племенита осећања. Доживели смо то током једног тешког периода, неизлечиве болести наше сестре Лоли [Долорес].

„Зато сви ми (њени рођаци из удаљених крајева Шпаније), уједињени у болу због тако великог губитка, желимо да изразимо нашу дубоку захвалност и наклоност свима вама који сте делили с њом радост и тугу, њене победе и поразе, све до последњег тренутка њеног живота.

„Такође, желимо да знате да је то за нас био један од највећих израза љубави и јединства. Враћамо се својим кућама, својим породицама и обавезама, али другачији, дирнути снагом љубави која је била тако очигледна код наше сестре Лоли и код вас, што нам сваког дана улива нову снагу.

„Опраштамо се од вас дубоко захвални и испуњени срдачном наклоношћу. Пријатељи, нека вам до нашег следећег сусрета Јехова обилно дарује срећу.“

У потпису, породица Долорес Гомез

[Слике на 31. страни]

Неки од локалних Сведока