Јаз између богатих и сиромашних

БЕЗ обзира на то којим се изразима указује на њих, индустријски развијене и економски напредне земље могу се похвалити високим животним стандардом, док земље с мање развијеном индустријом, па самим тим и са слабијом економијом, имају много нижи животни стандард. Могло би се рећи да су то два различита света.

Наравно, такве супротности могу постојати и унутар једне државе. Размислите о релативно богатим земљама које су споменуте у претходном чланку. У њима има и богатих и сиромашних. Примера ради, у Сједињеним Државама око 30 посто укупног националног дохотка слива се у џепове богатих који чине 10 посто становништва. У исто време, 20 посто сиромашних мора да живи са само 5 посто укупног дохотка. Можда оваква или слична ситуација постоји и у земљи у којој живите, нарочито ако је у њој средњи сталеж малобројан.  Али, чак и тамо где је средњи сталеж релативно бројан, владе још увек нису успеле да премосте економски јаз између богатих и сиромашних.

Далеко од идеалног

Ни богате ни сиромашне земље не могу се похвалити идеалним стањем. Помислите само на неповољан положај оних који живе у сиромашнијим земљама. Здравствена заштита је у великој мери ограничена. Док у 9 најбогатијих земаља које су наведене у оквиру на овој страни, један лекар долази на 242 до 539 становника, у 18 најсиромашнијих земаља ситуација је далеко неповољнија. У њима један лекар долази на 3 707 до 49 118 становника. Стога је сасвим разумљиво што у богатијим земљама просечан животни век премашује 73 године, док је у више од половине најсиромашнијих земаља он далеко испод 50 година.

 У сиромашним земљама су знатно ограничене и могућности да се стекне образовање, због чега су деца често осуђена на живот у беди. Недостатак образовања се може запазити на основу стопе писмености. Док у 7 од 9 најбогатијих земаља нема неписмених (у преостале две писмено је 96 и 97 посто становништва), у 18 најсиромашнијих земаља највиша стопа писмености је 81 посто, а најнижа 16 посто. У десет од ових земаља писмено је мање од 50 посто становништва.

Али ни у богатим земљама ситуација није сасвим ружичаста. Док за житеље сиромашних земаља велики проблем представља недостатак хране, у богатим земљама све више људи умире од последица гојазности. У књизи Food Fight наводи се да, „што се исхране тиче, у свету више није највећи проблем неухрањеност већ неумереност“. А часопис The Atlantic Monthly пише: „Око девет милиона Американаца сада је ’болесно гојазно‘, што значи да имају око 45 или више килограма изнад нормалне тежине. Здравствени проблеми изазвани гојазношћу сваке године у овој земљи проузрокују око 300 000 случајева превремене смрти.“ У истом чланку се указује на то да би „гојазност ускоро могла да надмаши и глад и заразне болести као највећа претња по здравље људи“. a

Истина је да житељи богатих земаља имају виши животни стандард, али они истовремено могу придавати већи значај материјалним поседима него међуљудским односима, стављајући тако превелики нагласак на имовину а премали на сам живот. Услед тога, постају склони да значај и вредност других људи мере према њиховој професији, примањима или поседима, уместо да им мерило буду нечије знање, мудрост, способности или добре особине.

У наслову једног чланка који је објављен у немачком недељнику Focus постављено је следеће питање: „Имати мало мање, зашто да не?“ У том чланку, који је истакао да управо једноставан живот доноси срећу, било је речено: „Упркос изузетно великом економском напретку, већина оних који живе у западном свету нису срећнији данас него што су били пре неколико деценија... Свако коме су материјалне ствари на првом месту у животу, на добром је путу да постане несрећан.“

Остваривање савршене равнотеже

Чињенице показују да и богате и сиромашне земље имају своја позитивна и негативна обележја. Док у сиромашном свету људи понекад живе веома скромно, у богатим земљама постоји много тога што компликује живот. Било би заиста корисно кад би ова два света могла да уче један од другог! Али, да ли је реално веровати да таква савршена равнотежа може бити остварена?

Можда мислите да је тај циљ, иако пожељан, једноставно изнад људских способности. А и историја човечанства пружа темељ за такав закључак. Па ипак, ситуација уопште није безнадежна. Можда сте превидели најлогичније решење овог проблема. Шта би то могло бити?

[Фуснота]

[Истакнути текст на 6. страни]

’Гојазност би ускоро могла да надмаши и глад и заразне болести као највећа претња по здравље људи‘ (The Atlantic Monthly).

[Графикон на 5. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Земље су Просечан

поређане по животни век

азбучном реду мушкараца Стопа

(у годинама) писмености(%)

Девет Белгија 75.1 100

најбогатијих Канада 76.4 96.6

земаља Данска 74.9 100

Исланд 78.4 100

Јапан 78.4 100

Луксембург 74.9 100

Норвешка 76.5 100

Швајцарска 77.7 100

Сједињене 74.4 95.5

Државе

Осамнаест Бенин 50.4 37.5

Најсиромашнијих Буркина фасо 43 23

Земаља Бурунди 42.5 48.1

Чад 47 53.6

Конго 49 80.7

Етиопија 47.3 38.7

Гвинеја-бисао 45.1 36.8

Мадагаскар 53.8 80.2

Малави 37.6 60.3

Мали 44.7 40.3

Мозамбик 38.9 43.8

Нигер 42.3 15.7

Нигерија 50.9 64.1

Руанда 45.3 67

Сијера Леоне 40.3 36.3

Танзанија 43.3 75.2

Јемен 59.2 46.4

Замбија 35.3 78

[Извор]

Извор: 2005 Britannica Book of the Year.

[Извор слике на 4. страни]

© Mark Henley/Panos Pictures