Гледиште Библије

Да ли Библија подупире дискриминацију жена?

ТЕРТУЛИЈАН, теолог из трећег века, једном је рекао да су жене „капија кроз коју улази демон“. Други су користили Библију да би жене представили као мање вредне у односу на мушкарце. Због тога, многи сматрају да Библија подупире дискриминацију жена.

Елизабет Кади Стантон, која је живела у 19. веку и била међу првим борцима за права жена у Сједињеним Државама, сматрала је да су „Библија и Црква највеће препреке на путу ка остварењу равноправности жена“. Говорећи о првих пет књига Библије, она је једном приликом рекла: „Нисам прочитала ништа што у толикој мери заступа потчињавање и понижавање жене.“

Мада данас већина људи нема тако екстремно гледиште, многи још увек сматрају да неки делови Библије подупиру дискриминацију жена. Да ли је такав закључак оправдан?

Став према женама у Хебрејским списима

„Жеље ће те твоје вући к мужу своме, али ће он над тобом власт имати“ (Постање 3:16). Критичари указују на  ове речи као на Божје одобрење да жене буду подјармљене. Међутим, овом изјавом Бог није објавио своју намеру, већ је указао на жалосне последице греха и одбацивања његове врховне власти. Злостављање жена је директна последица људске несавршености, а не Божја воља. Чињеница је да у многим културама мужеви доминирају над својим супругама и често се врло грубо опходе с њима. Али, то није била Божја намера.

И Адам и Ева су били створени по Божјем обличју. Осим тога, обоје су од Бога добили исти задатак, наиме да имају потомство, напуне земљу и владају њом. Требало је да то остваре заједно, радећи као тим (Постање 1:27, 28). Очигледно је да у то време ниједно од њих није окрутно доминирало над другим. У Постању 1:31 пише: „Погледа Бог све што је створио, и гле, све добро беше.“

Библијски извештаји не износе увек Божје гледиште о некој ствари. Они могу бити само опис неког догађаја из прошлости. У извештају о томе да је Лот понудио своје ћерке становницима Содома не коментарише се да ли је то било морално или не, нити се спомиње да ли је Бог осудио тај Лотов поступак a (Постање 19:6-8).

Чињеница је да Бог мрзи све видове искоришћавања и злостављања (Излазак 22:22; Поновљени закони 27:19; Исаија 10:1, 2). Мојсијев закон је осуђивао силовање и проституцију (Левитска 19:29; Поновљени закони 22:23-29). Осим тога, забрањивао је прељубу — смртна казна је била предвиђена и за мушкарца и за жену који би починили тај преступ (Левитска 20:10). Закон није подупирао дискриминацију жена, већ им је давао достојанство и штитио их од искоришћавања које је било уобичајено у околним народима. На вредну жену се међу Јеврејима гледало с великим уважавањем и цењењем (Пословице 31:10, 28-30). То што се Израелци нису придржавали Божјег закона када је у питању показивање поштовања према женама била је њихова кривица, а не Божја воља (Поновљени закони 32:5). Бог је на крају осудио и казнио целу ту нацију због њихове очигледне непослушности.

Да ли је подложност дискриминација?

Да би неко друштво могло да функционише на исправан начин, неопходно је да у њему влада ред. То захтева постојање ауторитета. У супротном, завладао би хаос. „Бог није Бог нереда, него мира“ (1. Коринћанима 14:33).

Апостол Павле је на следећи начин описао уређење поглаварства: „Глава сваком човеку [је] Христ; а глава жени је човек; а глава Христу је Бог“ (1. Коринћанима 11:3). Сви осим Бога подложни су неком вишем ауторитету. Да ли то што је Исус подложан некоме значи да је изложен дискриминацији? Наравно да не! Мушкарцима је у складу са Светим писмом поверено вођство у скупштини и у породици, али то не значи да су жене дискриминисане. Да би породица и скупштина напредовале, потребно је да и жене и мушкарци с љубављу и поштовањем испуњавају своје улоге (Ефешанима 5:21-25, 28, 29, 33).

Исус се према женама увек опходио с поштовањем. Он није следио обичаје и правила фарисеја којима су омаловажаване жене. Разговарао је с нејеврејкама (Матеј 15:22-28; Јован 4:7-9). Поучавао је жене (Лука 10:38-42). Истицао је начела која су осуђивала оне који су напуштали своје супруге, чиме је штитио жене (Марко 10:11, 12). Можда је највећа новина за то време било то што су се међу Исусовим блиским пријатељима налазиле и жене (Лука 8:1-3). Будући да је био савршено оличење свих Божјих особина, Исус је показао да су особе оба пола подједнако вредне у Божјим очима. У ствари, међу првим хришћанима који су примили дар светог духа, били су и мушкарци и жене (Дела апостолска 2:1-4, 17, 18). Међу онима који су помазани светим духом и који ће служити као краљеви и свештеници с Христом, не постоји никаква разлика у полу кад ускрсну у небески живот (Галатима 3:28). Према томе, Аутор Библије, Јехова, не подупире дискриминацију жена.

[Фуснота]

[Слика на 18. страни]

За разлику од многих својих савременика, Исус се према женама опходио с поштовањем