Дивов  пут

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИРСКЕ

ПРЕМА ирској легенди, див из Ирске по имену Фин Макул хтео је да се бори с Бенандонером, дивом из Шкотске. Али, постојао је један проблем. Није било довољно великог брода којим би се један од дивова превезао преко мора! Фин Макул је, каже легенда, решио тај проблем тако што је направио пут од огромних камених стубова.

Бенандонер је прихватио изазов и кренуо преко насипа за Ирску. Био је већи и јачи од Фина Макула. Чим је Финова жена то схватила, лукаво је прерушила свог мужа у бебу. Када је Бенандонер стигао до њихове куће и видео „бебу“, уплашио се, јер ако је толика беба, колики је тек онда отац! Побегао је у Шкотску! Да би био сигуран да Фин Макул неће кренути за њим, уништио је пут за собом. Иза њега су остале само стене које су данас познате под називом Дивов пут.

Током протеклих више од триста година, ову духовиту причу о настанку Дивовог пута чули су милиони посетилаца. Како је он заиста настао, и шта га чини посебном атракцијом? Одлучили смо да сами проверимо.

Пут за дивове!

Дивов пут се налази на северној обали Ирске, око 100 километара северозападно од Белфаста. По доласку, кратко смо прошетали од туристичког центра до обале. Дочекао нас је задивљујући призор — на хиљаде великих, усправних камених стубова, високих и до шест метара. Неки процењују да их има око 40 000. Али нашу пажњу није привукао њихов број, већ симетрија. Сви су пречника од 40 до 50 центиметара, на врху су практично равни, и изгледа као да су сви шестоугаони. Толико су једнообразни да гледано одозго личе на саће. Касније смо сазнали да око четвртине стубова има пет углова, а да их има и са четири, седам, осам, па чак и девет углова.

Дивов пут се састоји од три дела. Највећи од њих, Велики пут, почиње на обали у подножју литица. Некада је више личио на огромна разбацана газишта, од којих су нека висока по шест метара. Посматрајући га како се протеже ка мору, лако је закључити зашто је назван путем за дивове пошто су на том делу врхови налик саћу приближно исте висине, а насип подсећа на поплочани пут чија ширина варира од 20 до 30 метара. Током осеке, могли смо да шетамо по неколико стотина метара овим каменим путем док лагано није нестао под таласима, као да се наставља према Шкотској.

Остала два дела, Средњи пут и Мали пут, протежу се упоредо с Великим путем. Оба више подсећају на брежуљке него на путеве. Заравњени врхови олакшавају посетиоцима авантуристичког духа да се пењу са једног „брежуљка“ на други. Ипак, мора се бити веома опрезан јер су стубови близу воде влажни и веома клизави!

Друге дивовске формације

Наставили смо да пешачимо још око шест и по километара дуж дела обале који је познат као Ртови пута, и видели још хиљаде ових стубова на литицама. Током година, људи су давали имена неким од ових формација. Две од њих су добиле име по музичким инструментима. Једна је названа Оргуље због дугих стубова правилног облика који подсећају на цеви огромних оргуља. Друга, Дивова харфа, има велике закривљене стубове који се спуштају све до обале.

Легенда о дивовима утицала је на давање имена и другим формацијама. На пример, постоје Дивов разбој, Дивов мртвачки сандук и Дивови топови, као и Дивове очи. Постоји чак и Дивова чизма! Ту стену у облику чизме видели смо нешто даље од Дивовог пута, на једној плажи. Пошто је висока око два метра, неки су израчунали да је див из легенде који је носио ту „чизму“ сигурно био висок барем 16 метара.

Још једна формација — Врхови димњака — подсећа на сусрет славне шпанске армаде са Дивовим путем. Будући да су их ерозија и утицај временских прилика одвојили од велике литице, тих неколико стубова издижу се на једном рту изнад обале. Није тешко увидети зашто су морнари који би их спазили са мора могли помислити да су то врхови димњака неког великог замка. Изгледа да је шпански ратни брод Хирона, док је бежао након пораза шпанске армаде 1588, отворио ватру на ове стубове мислећи да је то непријатељски замак.

 Други крај Дивовог пута

Дивов пут је наводно направљен да би повезао Ирску и Шкотску. Где је онда други крај? Идентични базалтни стубови налазе се 130 километара североисточно, код Стафе, веома малог ненасељеног острва надомак западне обале Шкотске. (Име Стафа значи „Острво стубова“.) Бенандонер, див из Шкотске који је побегао од Фина Макула, звао се и Фингал, а главно обележје овог острва — велика пећина у базалтним стубовима дужине неких 80 метара — по њему се зове Фингалова пећина. Звук таласа који се разбијају о зидове пећине инспирисао је немачког композитора Феликса Менделсона да 1832. напише увертиру „Хебриди“, познату и као „Фингалова пећина“.

Како су стубови настали?

Пошто ове једнообразне стубове нису направили завађени дивови, како су они настали? Сазнали смо да се одговор крије у начину формирања неких типова стена.

Северна Ирска се налази на кречњачком подручју. Доста давно, вулканска активност дубоко у Земљиној кори избацила је кроз отворе у кречњаку растопљено стење чија је температура била виша од 1000 степени Целзијуса. У додиру с ваздухом, оно се охладило и очврснуло. Али, зашто није настала огромна маса неправилног облика?

Растопљено стење, то јест магма, састоји се од многих хемијских елемената и стога може створити разне типове стења. Тип стене код Дивовог пута је базалт. Како се лагано хладила, магма се скупљала и због њеног хемијског састава, на спољашњој површини су се формирале правилне шестоугаоне пукотине. Док се магма постепено хладила изнутра, пукотине су се спуштале, омогућавајући настанак многобројних базалтних стубова налик на оловке.

 ’Где је хвалисање архитеката?‘

Овакви стубови не постоје само у Ирској и Шкотској. Међутим, у другим деловима света углавном је прилично тешко доћи до њих. Ретка су места где има тако много добро очуваних шестоугаоних стубова до којих свако може доћи.

Крајем 18. века, сер Џозеф Бенкс био је толико одушевљен упечатљивом лепотом релативно малог броја стубова које је открио на острву Стафа, да је запазио: „У поређењу са овим, шта су катедрале и палате које је саградио човек! Где је сад хвалисање архитеката?“

Наша посета Дивовом путу, једном од ирских природних чуда, пробудила је слично осећање у нама. Док смо се шетали, задивљено смо посматрали ту природну архитектуру и размишљали о моћи и креативности Великог Створитеља и Архитекте, Јехове Бога.

[Слика на 15. страни]

Природни феномен— већина камених стубова је шестоугаона

[Извор]

Courtesy NITB

[Слика на странама 16, 17]

Базалтни стубови се протежу уз обалу у дужини од шест километара

[Слика на 17. страни]

Дивова чизма, висока око два метра

[Слика на 17. страни]

Ови стубови високи око 12 метара подсећају на цеви огромних оргуља

[Извори слика на 16. страни]

Горе лево: Courtesy NITB; доле: © Peter Adams/Index Stock Imagery