Пчеларице — разнобојне небеске акробате
Пчеларице — разнобојне небеске акробате
Од дописника Пробудите се! из Шпаније
ЗАМИСЛИТЕ једну породицу птица чије се перје пресијава у скоро свим дугиним бојама. По својим летачким способностима оне надмашују неке од најбржих инсеката. Такође, неке од њих спадају међу малобројне врсте које формирају породичне групе у којима се јединке које су у сродству међусобно помажу при подизању младих. То су само три од многих фасцинантних одлика пчеларица.
Ипак, оно што прво привуче пажњу посматрача јесте разноликост њихових боја. Многе птице које се хране инсектима имају једноличне боје и скоро су неприметне. Међутим, ненадмашна лепота перја и летачко умеће пчеларица представљају призор који посматрачи птица не заборављају тако лако. Перје им је светло и може бити зелене, плаве, црвене или жуте боје. Неке врсте, као што је европска пчеларица, имају перје свих тих, па чак и других боја! А једна друга врста под називом аустралијска пчеларица прикладно је названа дугина птица.
Пчеларице изводе свој шоу у многим деловима Азије, Аустралије, Африке и јужне Европе. Пошто се ретко могу видети у заточеништву, у том спектаклу се мора уживати у дивљини. „Веома је забавно посматрати ове смеле и енергичне птице“, наводи се у онлајн публикацији Wildwatch. „С обзиром на то да многим врстама пчеларица уопште не смета присуство човека, лако се могу фотографисати.“
Изванредна вештина летења
Пчеларице су мајстори за хватање инсеката у лету. А пошто воле велике инсекте који брзо лете, као што су пчеле, осе и стршљенови, морају бити и брзе и окретне. Осим тога, помаже им и оштар вид. Европска пчеларица може уочити пчелу или осу са удаљености од 100 метара. a
Да би ухватиле свој плен, неке пчеларице користе технику обрушавања, пикирајући на инсекте одозго. Или, што је чешћи случај, оне вребају на некој погодној грани, а затим изненада хватају инсекта који туда пролази. Друге врсте користе много сложенију технику. Оне прво лете иза инсекта с његове доње стране и ван његовог видног поља, често тик изнад земље. Затим мало убрзају, подигну главу и ухвате инсекта својим дугим кљуном.
У потрази за храном неке афричке врсте пчеларица користе помоћ са стране. Оне у лету могу пратити кретање великих животиња, других птица или чак возила, који изазивају комешање инсеката које оне лове. Смела црвена пчеларица чак путује на леђима ноја, козе или зебре. Њени домаћини не само што јој пружају угодан смештај већ такође узнемиравају скакавце којима се она храни. Шумски пожари такође привлаче велика јата црвених пчеларица, које халапљиво гутају скакавце који покушавају да побегну од ватре. b
Сунчање, чишћење перја и купање
Брзо летење изискује да перје буде у најбољем могућем стању, те стога пчеларице имају читав низ техника којима уклањају паразите и одржавају чистоћу перја. То није нека безначајна ствар. Заправо, оне проведу десети део дана у тим активностима које им помажу да се осећају пријатно.
Јутарње сунчање загрева њихово тело, а често га прати и чишћење перја. Топлина сунчевих зрака очигледно подстиче активност паразита што омогућава њихово лакше уклањање. Неке врсте пчеларица воле да се сунчају заједно, при чему по неколико њих заузме сличну позу. Леђима окренутим сунцу и раширених крила, изгледа као да опонашају групу туриста који се излежавају на плажи.
Купање није тако честа пракса међу овим птицама и обично се своди на кратко урањање у воду током лета. У сушним областима пчеларице се морају „купати“ у прашини. Након тога, птице по правилу проводе време чистећи перје и чешући се. Ова свакодневна рутина представља главни начин за уклањање паразита, сталног проблема за створења која се гнезде у рупама у земљаним насипима, међу која спадају и пчеларице.
Друштвене активности
Већина пчеларица је по природи веома друштвена. Неке врсте се легу у великим колонијама, које могу бројати чак и до 25 000 птица. Колоније су обично смештене на великим пешчаним обронцима где ове птице лако могу ископати рупе за гнездо. Таква места за гнежђење пружају им додатну заштиту од грабљиваца, а тесна сарадња им омогућава да брзо пронађу
место са обиљем хране. Чак и када траже храну, дружељубиве пчеларице се држе заједно, одржавајући међусобни контакт својим продорним оглашавањем.Код неких врста, као што је Merops bullockoides, у подизању младих помаже и шира породица. c У тој активности углавном учествује потомство родитеља, а захваљујући таквој сарадњи успешно се може подићи двоструко већи број птића. „Пчеларице помоћници учествују у свим активностима које се тичу подизања породице: помажу при копању гнезда, леже на јајима и, што је најважније, хране младе“, објашњава се у књизи Kingfishers, Bee-Eaters and Rollers.
Породичне групе пчеларица посебно воле да се поређају на неком издигнутом месту. Птице се тако збију једна уз другу да се стиче утисак као да желе да све стану на једној фотографији. Понекад ће се неколико птица поређати на једној гранчици. То им без сумње помаже да сачувају телесну топлоту током хладних ноћи.
Атрактивне птице с једном маном
Недавно су пчеларице почеле да се окрећу лову на скакавце, нарочито у западној Африци, где мноштво тих инсеката током миграције уништава вегетацију. Да би искористила те богате залихе хране, црвена пчеларица је чак изменила своје понашање током сезоне парења и миграције. Она сада прати кретање ројева скакаваца дуж реке Нигер.
Па ипак, као што и само њихово име каже, пчеларице нарочито воле да једу пчеле, које су им омиљена храна. То је разлог због ког их пчелари не воле. Међутим, добра страна им је то што оне једу и осе и стршљенове који се хране пчелама, а у јесен се у потрази за храном окрећу старим пчелама које прете да заразе кошницу.
„Посматрачи птица се посвуда диве пчеларицама због њиховог разнобојног и дивног перја“, запажа се у публикацији Handbook of the Birds of the World. „Туристи на сафарију у Африци редовно посећују нека гнездилишта како би уживали у том незаборавном призору.
Зато, ако живите на подручју где има пчеларица, зашто не бисте издвојили мало времена да посматрате јединствени спектакл који изводе те разнобојне небеске акробате?
[Фусноте]
a Када хватају инсекте који имају жаоку, као што су пчеле или осе, пчеларице им прво уклањају отров па их тек онда гутају. Обично се сместе на неку погодну грану и пажљиво трљају стомак инсекта о њу како би избацили отров. На тренутак чак затворе очи како би избегле да им млаз отрова доспе у очи.
b Због тога, локално становништво на подручју западне Африке пчеларицу назива „рођаком ватре“.
c Једна колонија ове врсте пчеларица у Кенији са око 400 чланова имала је 60 породичних група. Истраживачи описују њихову друштвену структуру као једну од најсложенијих која је досад проучавана у птичјем свету.
[Слика на 23. страни]
Мала пчеларица, источна Африка
[Слика на 23. страни]
Аустралијска пчеларица, Аустралија
[Слика на 23. страни]
Merops revoilii, Кенија
[Слика на 23. страни]
Merops bullockoides, Африка
[Слика на 24. страни]
Европска пчеларица, Шпанија
Сцена удварања, мужјак пружа женки уловљеног комара
[Слика на 24. страни]
Пчеларице, Израел
[Слика на 24. страни]
Црвене пчеларице, Боцвана
[Слика на 25. страни]
Црвене пчеларице, Боцвана
[Извор]
©kevinschafer.com
[Слика на 25. страни]
Црвене пчеларице, Сингапур