Чај на кинески начин

КАКО волите да пијете чај? Тамо где сам одрасла, у Британији, он се послужује с млеком, а понекад и са шећером, и убраја се у јаке, ароматичне напитке. Заправо, у породици смо се шалили с мајком да прави тако јак чај да кашичица неће да потоне! Црни чај који је правила зове се још и индијски, јер потиче из Индије или Шри Ланке. У кући смо имали и кутију кинеског, такође црног чаја али другачијег укуса и ароме. Иако нисам волела чај, мајка ми га је увек по мало сипала у млеко.

Када ме је годинама касније један пријатељ из Јапана позвао на чај, имала сам прилику да пробам нешто сасвим другачије. Наиме, послужио је светлозелени чај у шољицама без дршке, али његов укус се разликовао од оног који ми је био познат. Штавише, свидео ми се! Међутим, једна моја пријатељица је изненадила домаћина затраживши млеко и шећер! Наш домаћин је објаснио да се јапански чај не пије на такав начин. Кад сам се нешто касније преселила у Јапан, много ми се допало што домаћини своје пријатеље и госте великодушно послужују овим напитком.

Затим сам се преселила на Тајван. Питала сам се да ли Кинези на Тајвану воле да пију чај какав је правила моја мајка. С друге стране, било ми је јако драго што се и у тој земљи пије зелени чај, иако се његов укус мало разликује од оног у Јапану. Затим, ту је још једна засебна врста, такозвани улонг чај, који је такође веома  популаран. Можда се питате како се праве ове три потпуно различите врсте чаја и зашто имају тако специфичан укус.

Постојбина чаја

Чајна биљка са стаблом висине до 9 метара, позната под називом Camellia sinensis, расте у дивљини у Кини и Јапану. Као што можда наслућујете из њеног латинског назива, она је сродна с прелепим украсним грмом камелије (Camellia japonicus) која има тамнозелено сјајно лишће и дивне ружичасте, беле или црвене цветове. Заправо, камелија се на кинеском зове ча хуа, што значи „цвет чаја“.

Међутим, која је постојбина чаја какав је нама познат? Према делу The Encyclopedia Americana, чај се први пут спомиње у биографији једног кинеског чиновника који је умро 273. н. е., премда се претпоставља да је о њему писао и Конфуције, који је живео од око 551. до 479. пре н. е., када је у једном свом делу говорио о једној биљци. Прво указивање на чај у европској литератури појављује се 1559, у делу истакнутог венецијанског писца Ђованија Батисте Рамусија. Холандска Источноиндијска компанија организовала је прву испоруку чаја из Кине у Европу 1610. године.

Чајна биљка се узгаја у многим деловима света. Холанђани су је 1826. донели на Јаву, док је у Индију доспела 1836. захваљујући Британцима, познатим љубитељима чаја. Потом, кад је 1870-их једна гљивица уништила стабла кафе на Шри Ланки, уместо ње засађен је чај.

Узгајање чаја на Тајвану

Иако Тајван није велики, то острво је данас важан произвођач чаја. Нарочито је позната планинска регија око Нантоуа, јер се с већих надморских висина добија квалитетнији чај. Зашто не бисте кренули с нама у посету једној од тих области у овим лепим, зеленим планинама?

У посети смо пољопривредној задрузи у Лугуу (Долина јелена), где се налази и музеј чаја. Прилично смо изненађени сазнањем да се лишће улонг и зеленог чаја увија пре процеса сушења. У прошлости се то радило тако што се чај стављао у врећу која се затим ваљала ногама. Наравно, данас то раде машине. Сада разумемо зашто се, када се дода врела вода, мала количина кинеског чаја развија и испуњава чајник. Веома смо изненађени чињеницом да је квалитетан чај прилично скуп! Сто грама изврсног улонг чаја којим смо послужени кошта нешто испод шест евра. Иста количина неког скупљег чаја може коштати седам и по евра, док сто грама чаја који освоји прву награду на неком такмичењу може стајати и до 190 евра.

Врсте чаја

На Западу је међу већином још увек најпопуларнији црни чај. Због његове боје љубитељи чаја са Истока називају га црвеним чајем. Да би се он направио, лишће најпре треба да увене. Оно се затим увија, потом следи процес потпуне ферментације, па сушење.

Код припреме веома популарног улонг чаја, ферментација се одвија природним путем након бербе лишћа које се ставља у велике корпе са скоро равним дном. Када се достигне жељени ниво ферментације, лишће се пржи у металним посудама на температури од око 120°C. Тиме се процес ферментације зауставља. Добијени чај је изврсног укуса, а послужује се без шећера, млека или лимуна.

Процес ферментације је најкраћи код припреме зеленог чаја. У Јапану, Индији и на Шри Ланки лишће се стерилише помоћу паре како би се ферментација задржала на крајњем  минимуму, док Кинези за постизање истог ефекта користе сув, врео ваздух. Припремљени зелени чај се пије без икаквих додатака.

Како Кинези пију чај

Позвани смо на чај код породице Чаи. Као сто је послужио један прелеп повећи колут пања који је углачан до високог сјаја. Испред нашег домаћина, Чаи Шенг Шана, налази се послужавник са електричним решоом и чајником. ’Баш чудно‘, мислимо у себи, ’чајник једва да има седам-осам центиметара, а ту су и две врсте шољица спремних за употребу.‘ Питамо се чему то служи и ускоро сазнајемо. Кипућа вода се сипа преко чајника и шољица и отиче кроз рупе на послужавнику. Затим се у чајник ставља тачно одређена количина чаја, довољна да покрије његово дно, а преко њега се сипа врела вода. Та вода се потом просипа. Сврха овог поступка, објашњава наш домаћин, јесте да се лишће натопи водом и да се „отвори“!

Сада се у чајник сипа још вреле воде, и након што сачека око један минут да чај одстоји, наш домаћин читав садржај чајника пресипа у мали бокал. Из тог бокала он врелим чајем пуни веће шољице цилиндричног облика, чији је пречник око два и по центиметра и које служе за мирисање чаја. Затим их поклапа шољицама за пиће и сваки пар шољица окреће наопачке, чиме пресипа чај. Позива нас да узмемо празне шољице за мирисање и да уживамо у ароми! „Предивно мирише!“, коментаришемо.

Пошто су шољице за пиће вреле и без ручки, пажљиво их узимамо за сам врх и пробамо чај. „Заиста је изврстан!“, узвикујемо. Сада разумемо зашто Кинези стављају нагласак на то да треба уживати и у ароми и у укусу. Чим попијемо гутљај чаја, шољице се поново пуне, и тако више пута. После шестог или седмог пута, чај постаје мало слабији, па наш домаћин вади лишће. „Да ли бисте желели да пробате још једну врсту?“, пита нас. Пошто је близу време за спавање, учтиво одбијамо његову понуду. Чај садржи кофеин и може имати веома стимулативно дејство тако да неколико шољица тог веома квалитетног улонг чаја може омести сан.

Чај у чајџиници

Пошто никада нисмо били у чајџиници, одлучили смо да нашем путовању придодамо и то искуство. Неке чајџинице имају лепу башту у којој муштерије могу са ужитком да пију чај. Друге су смештене у природном планинском окружењу тако да предиван предео пружа посетиоцима пријатан амбијент.

Возилом се пењемо на једну планину близу Тајпеја и желимо да се почастимо чајем у једној привлачној чајџиници с правом кинеском атмосфером. Пењемо се на спрат. Да бисмо ушли у малу просторију налик павиљону где ћемо се послужити чајем, прелазимо преко канала са златним рибицама који вијугају кроз под у ком се налазе камена газишта. Уз чај можемо изабрати слатке колаче с пасуљем (црвена или бела зрна помешана са шећером), семенке лубенице, суви тофу (сојин сир), колаче с рижом, суво воће или компот. Одлучујемо се за семенке лубенице, суви манго и шљиве из компота с лишћем чаја. Њихова сласт фино се слаже са укусом чаја. Док се чај сипа, скоро да можемо замислити да се налазимо у древној Кини!

Користи од чаја

Према мишљењу многих Кинеза, чај уз јело или након њега потпомаже варење хране. Како кажу, то донекле спречава гојазност. Ако је то тачно, онда је то заиста лепа корист! Недавно су истраживачи изнели и тврдњу да зелени чај има антиканцерогено дејство. Осим тога, свеж и пријатан укус у устима даљња је корист од улонг или зеленог чаја.

Зато још једном питамо: „Како волите да пијете чај?“ Сада када сте нешто више сазнали о њему, одговор можда није тако лак. Зашто не пробате нешто сасвим другачије, рецимо чај на кинески начин? (Приложено).

[Слика на 21. страни]

Улонг чај

[Слика на 21. страни]

Жене беру лишће чаја

[Извор]

Taiwan Tourism Bureau